Mentalno zdrav.
Nisi ti izgleda sam u kući, ne deluješ mi sasvim svoj...
„idi kuci“
Tačno ta rečIdi kući1 definicija →
Kreštava voditeljka sa Pinka je svojim šarmom i IQ-om pozivanih gostiju u emisiju, odavno stavila na stub srama čitav voditeljski svet. Široki spektar gostiju i njihovih hitova poput zek zek i mnogih drugih, svrstava goste u nivo najnižeg mogućeg šljama. Tako se i ovaj izraz koristi za odjeb nekog ko posle gledanja pornića počne da priča kao je on glavni akter filma.
Da je Lea živela u Hitlerovo vreme, Adolf bi Jevreje terao da budu gosti u emisiji.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
Coa: Brate, kako je sinoć bilo u gradu, znači haos. Tu pičke, tu ludilo. Zlo!
Uki: Ozbiljno? A gde ste bili?
Coa: U nekom Pičkovcu, ma de znam.
Uki: Znači bilo krcanje, a odakle ti lova? Juče nisi imao za kiselu, tražio si mi 100 din za pljuge.
Coa: Ma brate navatali smo nekog gastarbajtera, pun love, izbacivao se kao lud.
Uki: Pa da, mogao bi da gostuješ kod Lee Kiš.
Coa: Ma brate, njena emisa počinje rano, ne mogu da ustanem.
Ironični pozdrav koji (kod tinejdžera) aludira na bliske odnose sa nekim od ukućana (najčešće kevom):)
-Ae vidimo se...
--Ae...i pozdravi kući (uz smešak)
-Mamu ti j**** (uz kamen)
Deo repertoara nametljivih prodavaca. Onaj deo trake koji se zaglavi pa ga možeš čuti kako god da okreneš kasetu.
:Hvata se za tuš i crevo:
- E taj ti je odličan, vidiš, plastificiran, ojačan, i ja imam jedan takav kući, odličan je...
:Hvata se za katanac:
- Dobar ti je taj, ali ovaj je malo jači, ja imam ovakav jedan, zaključavam sa njim muža na tavanu, nikad do sad mi nije pobegao.
:Gleda šrafciger:
- Odličan je taj, ja sa njime promenila bregastu...
:Razgleda Hilti:
- E taj Hilti je zlato, ja poklonila deveru jedan takav! I posle deset godina dolazi da mi pročisti oluke, ako me razumeš.
:Češe muda:
- Odlične su ti to stvarčice, evo ja baš uzela od muža, čuvam ih u teglici, da me bolje sanja!
Rečenica koju smo kao klinci zamišljali dok nas ćale bije kaišem za nešto što smo zajebali...
Najgora moguća opcija koja se desi mužu kada mu žena ode 7 dana da obiđe rođake...
Doručak , ručak , večera, peglanje, sredjivanje...Joooj...
Kažemo nekom kome su mnogo dugački nokti.
Postupak ili izjava koja je kosi sa svim načelima zdravog razuma.
Kaže se za one ortake što zatežu učkur na nogavicama, u svrhu pokazivanja belih čarapa. Jedino logično objašnjenje je da im je kuća poplavljena, a ne žele ljudi da im se iskvase treše. Jer, zašto bi inače iko to radio?
-Mogao si još malo da podigneš te nogavice, ovako ne vide ljudi da nosiš dokolenice. Čekaj... Da nemaš poplavu na gajbi?
Sediš u polutami kupea putničkog voza. Gledaš kroz prozor njive i polja na koja se lagano spušta rana januarska noć. Susnežica zamagljuje prozor i smanjuje vidljivost. Tebi je svejedno, ionako te ne zanima stepen iskorišćenosti šumadijskog zemljišta i kvalitet skoro sprovedene kulturne melioracije. Koji će tebi to kurac u životu? Ti gledaš kroz prozor jer si video da tako rade kul likovi jugoslovenske kinematografije pri povratku iz vojske. Pobogu, pa i Dragan Bjelogrlić je radio to u „Boljemu životu“. E sad, jes' da se ti ne vraćaš iz vojske, jes' da nisi bio odsutan godinu dana, ali jebiga, nije ni tebi lako. Ti studiraš. Majku nisi video dve nedelje, ej! I tebi je teško, a zamišljeni pogled koji se gubi u daljini odaje utisak emotivno napaćenog čoveka.
Pored tebe neki momci, južnjaci, verovatno iz Niša. Čuo si ih kako pričaju. Tu je još jedan čovek, lud po svemu sudeći. Tvrdi da ima dar od Boga da nalazi napuštene crkve. Do sad je otkrio sedamdeset dve. Takođe tvrdi da je vrhunski onomatopeista žabe i svinje. Ne sumnjaš da ćeš se i uveriti u to u toku putovanja. Više puta. Sve u svemu, par odličnih razloga za stavljanje slušalica u uši. Zašto bi ti slušao nekog matorog alkosa kako skviči i krekeće u vozu? Bože svašta! Šta će da se sluša? Pa nešto što ima dubinu, nešto što ne može svako da skapira. Može Grin dej, Bulevar ov broukn drims...
Stigao si na stanicu, silaziš. Ne krećeš nigde, stojiš u mestu. Slušalice takođe ne vadiš iz ušiju. Lagano dižeš pogled, puštaš da ti padavine s neba vlaže lice. Dišeš duboko, dok nakrivljuješ usne u poluosmeh poput Đakonde i prebacuješ torbu s prljavim čarapama i gaćama preko ramena. Pališ cigaru, ako si pušač. Ma šta ako, pališ cigaru! Kako ćeš inače da upotpuniš vizuelni doživljaj zaintrigiranih pogleda sa prozora okolnih kuća. Tako je, svi u tebe gledaju. Stojiš na kiši/susnežici/snegu dok ne ispušiš cigaru, kad je ispušiš, bacaš je na zemlju i gaziš je. Pomisliš na majku i ćaleta koji već cupkaju po kući i čekaju te. Ne razmišljaš o mogućnosti da je komšija zaklao nerasta i pozvao tvoje na daću. Ne, oni samo tebe čekaju. Spreman si, spuštene glave zakoračićeš napred i gacajući kroz bare svojim kanađankama lagano nestati u noći...
