Baronski odgovor nasrtljivom domaćinu koji je počeo opako da dosađuje dopunjivanjem čaše na slavi posle svakog vašeg gutljaja. Imate osećaj kao da vam je domaćin Isus a vi gost na svadbi u Kani. Ne mošte posle ni pošteno da se pohvalite ortaku kolko ste se posekli od alkohola na slavi~rođendanu.
- Uhh, ovo mi je treća..., ne druga, ne četvrta čaša... jao leba mu posolim, ne mogu da se prebrojim.
~~ Srrrrrk! Ahhh. ~~
- U, al mi leže ova viljamovka, ko majka na mrtvo dete.
~~ Domaćin brzo ustaje i dopunjava čašu po sedamnaesti put od kad ste došli~~
- Slavko, tebra, nemoj da mi izigravaš tu Isusa. Ja znam da oćeš da me ispoštuješ, al ne moraš tebra, hvala.
- Ma ajde bre, ne sme čaša da ti bude na pola.
- Slave, čaša se ne dopunjuje, žena se ne dojebuje! Zapamti.
Kad dobri Krajišnik odluči da svu šekspirologiju mudrosti življenja skrati u jednu rečenicu, pukne kurcem u čelo smetajućeg faktora i nastavi da lagano reže pršut i vino uživajući u ostatku svog mučeničkog života.
- Ima l' šta od ta Šekspira, a Anđo? De čitaj naglas.
- Ništa nije samo po sebi dobro, ni loše, zavisi samo šta o njemu mislimo. Budala misli da je mudar, mudar čovek zna da je budala. Što je učinjeno ne može biti poništeno.Bolje je biti neuljudan, nego dosadan. Najiskrenije su one suze koje lijemo sami nad sobom. Biti il ne biti pitanje je sad!
- Eto vidiš moja Anđo a ti mene pitaš što sam Antu Žbira posl'o na hirurgiju.
- A moj Jovo nisi ga mor'o baš omlatom preko vrljike obalit'.
- Muči tamo. Boj se ovna, boj se govna, kaš živit'? Čitaj dalje.
- Ima nešto trulo u državi Danskoj. Izrazi svoju bol rečju! Bol koja ne govori, guši puno srce dok ne pukne.
- Eto vidiš, jesam ti rek'o ja, kurcem u čelo gada. Neće se više Jovo Kuraica zajebavat' s govnima. De natoči.
Ljudi, a često i mašine, umeju ponekad da se ponašaju najblaže rečeno neočekivano. Neki ljudi mogu da idu naokolo i da se žale kako su neshvaćeni i kako ih niko ne razume. Automobil može da štuca i kašljuca ili da ne prima gas. A kompjuter radi sve i svašta samo ne ono što ti želiš. U situacijama kada se ne zna pravi razlog čudnog ponašanja, kaže se "Ima neku muku".
1.
- Ja bih sebe sad razapeo zbog svoje greške.
- Ima i on neku muku. Ne razume ga njegov narod.
2.
- Majstore, neće da ide. Ima neku muku. Nešto nije kako treba.
- Pregledaću, proveriću... Ma to ti je karburator čim neće da vuče. Naštelovaću.
3.
- Brate, sistem se podiže pola sata. Brljavi. Radi šta 'oće. Da l' su virusi?
- Ima neku muku. Formatiraćemo ga. Stavićemo novi vindovs i biće k'o nov.
Fraza korišćena da se napakosti sagovorniku koji vam se ispoveda i tuguje za nečim što mora da radi, a baš i ne bi. Na ovaj način mu jasno dajete do znanja da VI nećete da se mučite sa tim istim i da sagovnorik može samo da plače.
A: Jaoooo, moram na čas vožnje, a tako mi se ne ide...
B: (lagano otpijajući kafu) Ja bih se ubio...
Univerzalno pitanje u službi odgovora na bilo kakvu informaciju o trećem licu koje drugo lice može saznati od prvog. Ili ne, u slučaju da drugo lice nije slušalo prvo tokom izlaganja. Bilo dobro ili loše, mučenje je uvijek sastavni dio, ne može se pogriješiti.
- E, onaj konačno uspio u životu!
- Da li se mučio?
- Pa, nije mu bilo lako, ali, znaš kako se kaže, ne jebe lijep nego uporan.
- E, umro onaj!
- Da li se mučio?
- Nije izgleda, kap.
Kad neko uradi nesto sto inace radi zaista retko, npr redje od Halajeve komete, normalno moze da izazove i promenu vremena i to nagore.
Izraz koji moze da se prevede i kao "Dobro si se setio" i slican je izrazu "Nemoj,ima kuče da lipče".
Vidim, otiso si na fakultet, ima kisa da pada danas.
Pitanje koje prosečan primerak stanovnika ovih prostora postavlja kad pogleda botoksovane svetske zvezde (koje se bave tim ''sportom'' da bi prikrile tragove godina) i domaće mučenice koje se, eto, pojavljuju na tv-u sa napadno majmunskim usnama i još se hvale kojoj je bolje ''ispalo''.
- A što se našima obavezno vidi da su išle pod nož? Zbog loših hirurga?
- Nije, brate, već što seljanke hoće da se kurče pred drugaricama kako, eto, imaju keš za botoks, čak iako im (još uvek) isti i ne treba.
- A... to k'o ono naše ''što sam jebo ako ne da pričam''?!
Potajno se dogovarati, plotovati sa nekim iza nečijih leđa. Nekad u šali, često bezazleno, a ponekad gde ima dima bude i vatre.
- S kime se to ženo kezmiš? Slušam te kako se smejuljiš već pola sata.
- Ma sa nekim dečkom se zabavljam. Dopisujemo se malo i tako.
- I? Oće li jebati?
- Ko i ta tvoja.
- Ajde dolazi u krevet i gasi svetlo, sutra se rano ustaje.
- Ček prvo mašinu da upalim, sad je jeftina struja.
Uspaljenost doslovno znači: želja za polnim opštenjem kojoj se ne može odoleti. Uspaljenost dupeta, onda znači da se u dupetu javlja želja za polnim opštenjem kojoj se ne može odoleti. Ipak, kada neko kaže da mu se uspalilo dupe, sigurno nije želeo da kaže da njegov čmar vapi za serijom uzastopnih prodora čvrste i široke alatke. Ovaj izraz označava neodoljivu želju za nečim, koja bi trebalo da bude i zadovoljena, ali uz svesnost da uživanje u mogućem zadovoljstvu možda nosi sa sobom i određene negativne posledice. To je jedno vrlo komplikovano stanje za objašnjavanje, koje se najbolje opisuje sintagmom "Uspalilo mi se dupe".
- Uspalilo mi se dupe da kupim Poršea.
- Ti? Poršea? Kako?
- Ma, Porše 924. To su stari automobili. Sedamdeset i neko godište. I to su najslabiji Poršei. Dve hiljade kubika. To je u stvari, jedva Porše. To je više Audi. Svi delovi su im isti. Ali ipak, je to pravio Porše. I motori su im solidni. I dvosed, brate. A idu opasno. I izgledaju opasno. A ne košta to nešto puno. Može da se nađe za 1500 jevreja, solidan auto. A sa plinom i ne troši baš puno. Samo, ako ga uzmem, neću moći da ga prodam nikad. A i održavanje je skupo... Ne znam šta da radim. Ali ipak... Jednom u životu da imam Poršea!
- E vala, baš ti se uspalilo dupe. Kako pričaš o tom autu, kao da je već tvoj. Ma kupi brate Poršea, kad si već tako rešio, pa nek te posle svrbi koliko hoće.
Recenica koju izgovara neko nepismen ako je zapocinje sa "jer...", a inace je cesta kod usamljenih i dokonih na raznoraznim chatovima sirom interneta...
