Jutro je najlepsi deo dana u letnjem periodu,koji je steta upropastiti spavanjem do podne.Najlepse je kada ustanes oko 6 ujutru,odes na terasu,zapalis cigaretu i posmatras sa terase ili prozora(ko nema terasu),kako se grad budi i odjednom ti nista nije tesko.Pomisao da za sat vremena i ti kreces na posao,vise nije tako odvratna,pomisao na guzvu u saobracaju i sve ono sto ce vas iznervirati u toku dana,jednostavno nestane.
Nazalost,mnogi sebi uskracuju ovo zadovoljstvo i misle da je spavanje do podne,nesto sto je dobro,iako prespavaju najlepsi deo dana.
Čvrsta, ali s mukom donešena odluka o narednom koraku u životu.
- Eno je, gleda ovamo.
- Ne znam šta da radim. Kako ću?
- Opušteno. Idi malo bosiljči, najnormalnije, kao sa drugaricom.
- Ne mogu. Znaš da nisam takav...
- Samo ti idi, a ako se pogubiš, reci da ideš po piće i vratiš se ovde da ti dam sledeće instrukcije. Što se treseš bre?
- Brate, nervozan sam, nemoj da me teraš kad znaš da ću sve da userem.
- Nećeš, ajd popićemo po piće i ideš! :konobaru:Izvini, daj ovde dva dupla pelina.
---------------
- Je l' bolje?
- Jeste.
- I? Hoćemo li u akciju?
- Koji mi?
- Pa ti bre, to se tako samo kaže. Je l' krećeš?
- Ma krećem bre! Šta je najgore što može da se desi?! Polazim!
- Tako te volim! Rešila baba konačno da udene konac u iglu bez naočara... 'Ajde čekam te ovde.
Život bez korišćenja savremenih prigušivača bola i veštačkih podizača raspoloženja. Život protkan neprestanim suočavanjem sa ničim ukrašenom realnošću. Osećanje života. Sudar sa licem bez šminke, dodir nefarbane kose, miris kože bez trunke parfema.
To je život gde se najprostija hrana jede samo zato što je potrebna organizmu. Gde duh treperi od nemira, neumrtvljen pićem i duvanom. Život iz koga su prognani televizijski omamljivači svih boja. To je življenje sa bazičnim zadovoljstvima koja su čoveku namenjena od kako je sveta i veka. Samo sa njima.
To je život bez anestezije.
Ako je u vinu istina, a u laži su kratke noge, da li pijani patljuci govore istinu ili ne?
Stvar kojoj su najčešće skloni prilično pijani muškarci i potpuno trezne žene.
Nije vazno koliko smo puta udahnuli dah..vaznije je koliko smo puta ostali bez daha. Astmatichari
Uzvik koji se otimao bugarskim vojnicima dok su bežali u panici pred srpskom vojskom na Solunskom frontu, jer su ih već prethodno otpisali, ne računajući da će naši uspeti da pređu preko albanskih vrleti.
Ukoliko vas neki profesor baš i ne voli, a kod njega još imate konstantnu jedinicu koju želite da popravite, čak i na potpuno nebitna pitanja na koja ne znate odgovor uvijek dobijate ovakvu konstataciju. Često se prilikom izgovaranja ovog izraza na licu profesora može javiti pakosni osmjeh.
Profesor: Ajde napiši na tabli reakciju između anilina i sirćetne kisjeline i objasni mi gdje se upotrebljava dobijeni proizvod i gdje je pozitivno a gdje negativno naelektrisanje.
Učenik 1: Uh... Ne znam to. Vi ste rekli da je to za više ocjene.
Profesor: A pa dobro onda. Nema veze, aj na mjesto evo 2, mogao si ti ovo i za 3 da si malo više učio.
Učenik 1: To! Prolazim čovječe!
5 minuta kasnije, nakon tačno odgovorenih 10 pitanja profesor učeniku 2 postavlja pitanje iz prethodnog primjera.
Učenik 2: Pa maloprije ste rekli da je to za više...
Profesor: Ne mlati! Ništa ja nijesam rekao! Jesi li ti to učio ili ne!?
Učenik 2: Ne ja stvarno.
Profesor: Vidimo se u avgust onda.
Učenik 2: Ali to mi je četvrta! Ako mi je vi date padam godinu.
Profesor: Vidi mali bez ovog što ti ne znaš se u četvrti razred ne može, pa da sve ostalo znaš fenomenalno, a vjerujem da i sam vidiš da ništa ne znaš.
Učenik 2: Ali...
Profesor: Nema ali! Trebalo je da učiš. (pakosni osmjeh)
Opis za lika kome zbog impozantne fizičke građe opraštaju mnoge istupe, počev od "Jao, izvini što sam te zgazio...", na šta svako odgovara da nema veze, dešava se, do "E, brate, mogu ja da ostavim kola na tvom ulazu, neću dugo, samo dva sata da se vidim s ribom?" Čestim ustupima koji mu se prave, ponekad se izgubi ona početna oštrina, i na kraju se dobije se osoba kojoj svi čine usluge jer cvikaju od nje, iako je ispod onaj lik koji prećuti kad mu neko zaume mesto u redu do kase.
Kroz poduži red do šanka probija se kreatura kromanjonske profilacije, nonšalantno odgurujući ostale koji čekaju. Naravno, nikome ne pada na pamet da nešto preduzme, osim liku čiji ionako kratak fitilj dogoreva zbog treće korpe koju je popio te večeri.
"Alo, brate, malo reda, jebiga, misliš da mi ostali ovde vežbamo koreografiju? Gde gori, dobićemo svi piće, sad ispada da smo mi idioti koji čekamo, šta?!"
Njegov ortak ptimećuje kobnu grešku i pritrčava.
"Brate, iskuliraj ga, nek' prodje, jedan lik je samo."
"Čekaj, a što, dođe ovde da se razbacuje, a mi da se sklanjamo kao pičkice, šta će on jedan da uradi, da neće da se bije možda, tu si ti, vidi koliko ljudi, koga on ima, neću da me stalno gazi neki majmun! On mi je pa veliki, to ti je bre, pištolj bez ijednog metka, veliki, ćelav, a spor kao nilski konj, šta mi može, bre?"
"Kao prvo, nedoklepani kretenu, nilski konj je nasmrtonosnija afrička životinja i brža je od čoveka, kao drugo, ovaj lik kog tako entuzijastično želiš da zajašeš je Cobeov kum Kiza, onaj što je otišao u mardelj zato što je nekom liku odšrafio lobanju dok si ti vukao šerpice po pesku, i kao treće, kad već pitaš, na svojoj strani ima potvrdu od psihijatra da je neuračunljiv, zato mršći odavde da ne bih morao tvojima da objašnjavam što si se iz provoda vratio sa čalmom i uputom za neurologa."
Neretko korišćeno "pokriće" od strane nadmenih i raskalašnih osoba, željnih eksponiranja i pažnje u društvu.
- Brate, nije da sam jebač, al' ono, znaš kakvu sam ribu odradio danas, znači, lice, sise, dupe, sve, sve... ono, 10+. I bez lažne skromnosti, čim me vide pičke, odma' vlaže. Znači, svaki dan mi same dolaze. Nije da se hvalim, ali tako je. Evo, baš juče mi prilazi...
- Da, da...
