Njena se plava kosa mešala sa tečnošću boje crvene kao njene usne te junske noći kada ju je video uplakanu na klupi u parku. Kroz vlasi su tekle tople reke krvi kao kroz kakve klisure u proleće kada se poslednji sneg topi i time označava početak nekog novog života. Njenom je došao kraj.
Zelene oči su bile mrtve, bez sjaja, prazan pogled uperen prema prozoru kroz koji je treperila svetlost ulične svetiljke. Gledao je u svoje šake. Krvave, izguljene kože od nekoliko snažnih udaraca. Šta je to uradio koji kurac? Nije osećao ruke. To ne može biti njegovo delo, neki đavo je ušao u njih. Poželi da mu otpadnu, da se osuše i pretvore u pepeo, nije hteo ta prljava oružja krvnika na sebi.
Hteo je da se probudi, opet na trotoaru ispred kafane, kao i svako jutro. Jebena šećeruša i ona kurva konobarica, zbog nje sanja ovakve gluposti. Ma mora da je san. Nije! "Jebem ti majku mrtvu, ubico!", pomisli i zajeca gledajući kako kroz njenu kosu teče krv kao vetar onog dana kad ju je nagovorio da sedne sa njim na APN-a peticu, bolje nije imao, jebiga.
Isti vetar joj je mrsio kosu kad je pomolila glavu kroz prozor vagona, poslednji put gledajući kakvog monstruma, pijanicu i kockara ostavlja. Nije mogla da trpi stalno mučenje, batine i smišljanja izgovora za modrice po telu, niti njegov zadah na jeftinu rakiju i još jeftiniju kurvu kad bi se prljav i obuven izvalio na krevet pored nje. Uzela je jednogodišnjeg sina i otišla daleko iz tog mraka i agonije, nadajući se da nikad više neće videti njegovo lice, mržnjom i patnjom oblikovano i urezivano u njenom sećanju.
Njegove misli, crne poput najdubljeg ponora okeana, prekinu dečji plač. Iz senke je, vukući svog najboljeg plišanog prijatelja, dopuzao njihov sin, crvenog lica preplavljenog biserima koji su se slivali niz pidžamu, ostavljajući za sobom duboke brazde na duši. Uzeo je dete, poljubio ga, pozvao muriju i skočio kroz prozor.
"E budalo pijana, na drugom si spratu bio.", pomisli dok je ležao u bolničkoj postelji sa nekoliko preloma. "Otkomanda, prijatelju, okreći list, menjaj ili se nadaj da će sledeći put biti više spratova."
Dobio je nož u zatvorskom dvorištu jer je krivo pogledao jednog nadrkanog robijaša. Otkomandovan na pravo mesto, poslednji dah ispusti dok mu je krv tekla kroz sedu kosu, nikad vrelija, žureći što dalje od svoje prošlosti i senki života koje konačno popustiše svoje okove.
Najpribližniji opis stanja u kafani, prepodne oko 9 recimo. Nema žive duše, ni lokalnih alkosa ni srednjoškolki, o nekim nafuranim guzarama da ni ne govorimo. Pritajeno svetlo, konobar nemo pilji u dupli vinjak za šankom. Muzika, ono tek tek, u pozadini..ni prdež da kamuflira!
ZVRN ZVRN
A: Alo brate gde ste? Este još u "Sabirnom centru"? B: Jesmo, sad ušli, al ćemo da palimo...ovde kapela... A: Uh jebiga, ajd izjavite saučešće konobaru pa se vidimo u parku!
Opis žgoljavog klinca s nedovoljnom kilažom kog roditelji jure po dvorištu s tanjirom da bi ga nahranili.
-Ajde Aco juri ga ti malo, dobiću upalu mišića od trčanja oko kuće s ovim tanjirom! -Nemanja dolazi ovamo, smejaće ti se deca u parku kad na klackalici uvek budeš gore! -Nek' se smeju, ne volim bolaniju!
Što je dete bolje i primerenije više ga grde i prekoravaju i obratno, što je dete veći delikvent roditelji sve manje pažnje pridaju njegovom ponašanju.
Fino dete: Otac: Sine, mogao bi malo više da se potrudiš na fudbalu i da pomogneš malo majci u kući. Često eskiviraš treninge, jedino što si u školi solidan (čitaj 5,00) a i tu mi se čini da ćeš da popustiš... Majka: Pa fino, samo nisi baš morao 4+, znaš već da ne kvariš prosek. E, mogao bi babi da odneseš slatko, olenjio si mi se nešto.
Delikvent: Policajac: Gospođo zovem iz policije, našli smo vam sina na toboganu u parku mrtvog pijanog i sa modricama po telu. Majka: Ma ja sam digla ruke od njega odavno (čitaj kad je imao 4 godine). E (obraća se mužu), ovog našeg opet našli pijanog i izubijanog. Otac: Boli me kurac, ima 13 godina, nek' se sam pazi.
- Jednom nas je pozvao građanin i dao nam broj mobilnog bivše supruge, kako bismo od nje tražili njegove ključeve od stana koji su ostali u kolima. Žena je odbijala da se javi na njegov broj – kaže Nebojša Radovanac, načelnik novosadske Komunalne policije. Vidi sliku
Takođe na Beogradskom keju, komunalnom policajcu se obratio jedan Dorćolac koji je želeo da prijavi komšiju u stanu iznad, koji mu pušta „magiju“ kroz luster. Vidi sliku
Od „komunalaca“ građani su zahtevali i da utvrde kvalitet zelene salate, da intervenišu jer su „zakinuti“ za kusur, da im reše problem neisplaćenih zarada iz kojih su dobili otkaze (Vidi sliku). Prema rečima Gorjane Obrenović, načelnika beogradske Komunalne policije, zvali su ih i da ulove mačku koja šeta zgradom ili kazne komšiju koji ostavlja cipele ispred vrata, kao i da isteraju zmajeve iz beogradske Skupštine. Tu su odmah pritrčali da pomognu. Vidi sliku - Osoba koja nas je pozvala u pomoć radi isterivanja zmajeva iz skupštine nije želela da otkrije svoj identitet – navodi Gorjana. Vidi sliku
Ubuduće, „komunalci“ će se obračunavati sa svima koji peku roštilj i jagance na Adi ciganliji, sa takstistima koji vuku mušterije za rukav. Posebnu pažnju će posvećivati izbavljivanju ljudi iz septičkih jama. Vidi sliku
Ujutru u pola šest. Ustajem. Odlazim u ve-ce. Kad ja pogled'o, puna bašta vode! Otkud voda? Kiša nije padala. Leto. Sunce grija. Avgust mjesec. Kad ja - septička jama se prelijeva! Ja ništa. Otimam telefon, zovem.
-Doć' ćemo samo danas.
Dobro. Dođ' te. Mož' te doć'. Nji' nema danas. Zovem sjutra, nema ni sjutra. Zovem mjesec dana, nema ih! E Boga mi doć' ćete vrlo brzo i to ći dođ'te svi. Dojće i policija. Dojće i hitna pomoć. Dojće vatrogasna služba. Oni tamo kartaju šaha, igraju šaha, kartaju karte. Imaju dvaes pedes hiljada dinara platu, a sirotinja jadna nema kruha da jede. E nećemo tako kolege! Uzmem drveni krst, napravim krst. Stavim pokraj septičke jame i napišem: "Skočio sam u septičku jamu zbog kikinških pedera, kurvi, milijardera, jajara, licimura". I popnem se na tavan. Nije prošlo pola sata stiže tri kamiona iz komunoga da isprazne septičku jamu. Oni su jamu ispraznili pola metara do govana. Kad je bilo ono najgušće oni rukama trpaju govna i u kantu i izvlače mene iz septičke jame. Kad su septičku jamu ispraznili vid'li su nema Save, nema čoveka, đe je čoek?! To je ulica Dositejeva 2119 Kikinda. Ja sa tavana progovaram: "Jesam lijepo ipak reko da ćete morat doći jebem vam sve živo i mrtvo?!" Da sam tužio, opet za milostinju nisam hteo. Da sam tužio petsto dinara svaki dan, trideset dana po petsto dinara, koliko je to para?! To je sto pedeset hiljada DINARA!
E ne'š kolega, pali! Marš iz moje avlije!
Kraaaj. Tako sam opametijo kikinške pedere, i kurve, i budale, i licimure. Zbogom Kikindo na kurac te nabijem!
Lik koji ce ostati upamcen po tome sto mu jedino nisu svirali na uvce ,Mocart i Betoven,po Akva parku,Zoo vrtu i zirafi,muzeju vostanih figura,po glupim i smesnim izjavama i po tome sto ce zaista nesto da ostavi iza sebe! Koliko god mi bio odvratan,jednu stvar ne mogu da poreknem,a to je da se zalaze sa svoj grad i stvarno se bori za njega.On bio trebalo da bude primer svim politicarima u nasoj zemlji,kako se treba ponasati na vlasti i da ne mozes samo da krades,vec da moras nesto i da postignes,ako mislis da te ne uhvate. Posto nisam iz Jagodine i o njemu znam samo sa televizije,kad pomislim da mu ni b92 nije iskopao neku vecu prljavstinu,govori mi da je mnogo sposoban,ili je super prevarant. Jasno mi je da je njegov model vladavine primenjiv u manjim sredinama kao sto je Jagodina i nema razloga da se i drugi ne ugledaju na njega i pocnu da se bore za svoje gradove i sela ,da ih ucine boljim i privlacnijim za zivot!
Jedan od bolih poteza je taj sto je lupio harace po lokalnim firmama i poslao zemljoradnike u Bec,a sad je to uradio i sa studentima.Moze da misli ko sat ahoce,ali to su dobri potezi,koji ce mu doneti jos vecu popularnost u narodu.
U smislu dva para, akcija za izbjegavanje. To je osuđeno na propast još prije početka, nevezano u kom su stadijumu veze. Kod bračnih sapitnika to je mučno foliranje od strane žena, naručivanje francuskih ili japanskih jela koje 'njih dvoje praktikuju da imaju za večeru jer utiču blagonaklono(ili neki drugi višesložni atribut) na njihov imuni sistem', i žešću smaračinu kod muškaraca koji cevče piva ko da su im poslednja. Kod mlađih, kompleksi po pitanju ljubavničke vještine dolaze do izražaja. Priča 'jebana je onoliko dobro kolilko ja umijem posle da dočaram' pada u vodu zbog prisustva kolege u zločinu, koji to radi bolje od tebe i koji uvijek može da te pokopa. Samopouzdanje se ugasi zajedno sa svijetlom, i ti dižeš ruke i nosiš ostatke sebe što dalje, da ih zakopaš, ako se može.
Ja i on, i naše dvije, mlađe godinu - dvije. Klupa do klupe. Polumrak. Prvi poludodiri. Polušapat. Moj, nebitan, standardan, Tolstoj, miriše ne nejeb. Mnogo digresija. Par pedalja dalje, ženka u tečnom stanju, smije se, jeca, uzdiše, kikoće, sa glasom koji joj varira od nečujnog šapata do krika. Bori se za vazduh, udara ga, ljubi, češka, gladi, miluje, stapa se sa njim. A on štipa riječima kao polenom, izaziva crvenilo, meškoljenje, proljeće. Kod mene rezigniranost, hladna klupa, lomljenje zubaca testere. Osjetih nedostojnost, malenkost. Pa zar od dvije iste ribe, jedna da dobije Kazanovu koji u njoj zasjenjuje postojanje bilo čega drugog sa samo jednom rečenicom, sa samo malom opaskom, sa diskretnim dodirom njenog koljena, a druga dobije izdanje podgoričke 'Pobjede', dodatak 'Arena sport', u ljudskom obliku? Sjetih se sebe, 'kad ne znaš, onda nemoj', pokupih se i odoh da pokupim brata iz vrtića ili šta li sam već iznio kao razlog. - 'De ćeš čoveče, pa tek smo došli? - Idem brate. Nije ovo za mene. To karanje mislim, i sve. Eto tebi i ovu moju izjebi, zaslužio si.
Algoritam koji još niko nije uspeo da reši, pa ni sami osnivači GSP. Jedino logično što mi pada na pamet je da brojevi označavaju broj kvarova,putnika i slično.
Broj kvarova u gradskim linijama 26,53,75,41 Broj tramvaja u voznom parku: bilo 2, pa 7, stigli do 12 i 13 ali su se neki u međuvremenu pokvarili Broj putnika na prigradskim linijama : 511,513, 715 - rekord Dok u vanrednim slučajevima: 55 E (e jebiga) 56 J (jao, al je gužva)
Ortak i ja cirkamo dvokilu u parku a on se zapricao i nikako da prosledi istu. I brate karam ja nju a ona... -brate, dodaj, ne driblaj! Evo, i gde sam ono stao, a da, brate jednu karam a druga mi ga pusi...
