Ili narodskije, ko tele u šarena vrata, kaše se za osobu koja hipnotisano i sa blentavom facom gleda isključivo u jednu tačku, gotovo balavi zbog trenutnog gubitka razuma. Sve ovo je propraćeno i pogledom dostojnog poremećenog lika iz kraja koji razmišlja o beskonačnosti svemira.
Ekipa visi po kraju, prolazi fantaguzičan komad.
Svi zavijaju i zvižde, ženski fantaguz odlazi, kreće smeh i "jao kako bi je" polemika a onda muk. Mile gleda i dalje bez pomeranja očne jabučuce.
ŠLJAS zavrat.
-Alo matori, šta buljiš ko pile u sijalicu, video si valjda nekad žensko dupe u životu!
U školu je išao je do četvrtog. U to vreme je bio solidno školovan momak. Nije možda naučio da je ćelija osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića, ali je naučio da ceni, da poštuje da zna šta vredi. Kasnije je postao zidar, klesar, ili metalostrugar.
Otac mu je bio bolestan pa je morao sam da hrani porodicu kao najstarije dete. Kad se zaposlio u građevinskom kombinatu odlučio je da se ženi. Doveo je sirotu ali dobroćudnu. Nije bila mirazdžika. Otac mu je prepisao komad kod potoka. Morao je prvo šumu da saseče i panjeve da povadi. Uradio je to sa svojom ženom. Bili su vredni. On u firmi, a ona u štali i na njivi. Deca su brzo došla. Prvi je u selu kupio televizor. Crno beli je bio. Komšije su dolazile uveče da gledaju. Školovao je decu koju je isto tako učio onim vrednostima koje je on spoznao tako davno. Išlo im je.
Napravio je novu kuću i zamenio onu leparu u kojoj su mu deca prohodala. Najstariji sin je već počeo da radi. Sve je bilo tako skladno...
- Deda, daj mi koji dinar!
- Sunce dedino, dao sam ti juče. Za šta će ti toliki novci?
- Imaš ili nemaš?
: Suza iz oka poteče:
Trag hemijske olovke, flomastera ili markera na bilo kakvoj podlozi koja apsorbuje mastilo, počevši od papira, lopti, balona, pa sve do odeće, kože, pa čak i dlaka na telu. Manufakturni rad vredan vrištanja, cijukanja, padanja u nesvest, sobaljivanja na najbližu stolicu od prekomerne treme i uzbuđenja. Potpis na koji se čeka u redu pored stadiona, prolaza do svlačionice, fanpit odeljcima i kojekakvim manifestacijama gde se ta potpisivanja odigravaju. Žvrljotina koja podseća na projekciju kretanja muve zunzare u nekom vremenskom intervalu od T1 do T2, razvučenu spiralu na dužinu od 3-5cm, neuspešan pokušaj crtanja klupka od vune.
Ipak, zvanično, najbolji suvernir koji se može dobiti od zvezda koje se barem, za razliku od nekih drugih, potrude i odvoje koji minut da posvete svojoj publici.
- Noleeee!!! NOLEEEEEEEEEE!!!
Novak uzima majicu, jedan brzopotezni pokret rukom u trajanju od 0.6sec i majica je već u rukama ponosne vlasnice, zajapurene od uzbuđenja i ushićene do delirijuma, mlatarajući svojom žvrljotinom a.k.a. "crna rupo, mora da ovako izgledaš", dok se u sebi zaklinje da će pre prodati bubreg nego dati nekome taj komad odeće.
Opis potrošnje onoga ko voli skupe stvari, a racionalno rasudjivanje mu nije svojstvena osobina.
-Kako ti je sa onom bombom, što vodaš u zadnje vreme?
-Ma pusti me u pičku materinu, troši k'o pijani kockar, proćiću k'o dobra firma u tranziciji...
-Uvek su te muzle žene, nikad se ne'š opametiti! Udari šakom o astal pa nogom o dupe, budi čovek jednom...
-Ne mogu, svidja mi se...
-E moj druže, ti ćeš i penziju na ženske gaće trošiti?!
-Dve 'iljade komad, sunce joj jebem!
To je neko platno koje se i dan danas koristi u određenim ruralnim oblastima južne i jugoistočne Srbije (onoj kući na kraj sela). Naime, njom se "obriše" mindža krave i stavi se biku 'pod nos, da bi se on brže nalažio, jelte, i kako bi sam proces oplodnje kraće trajao, jer ima i prečih stvari za uraditi (na njivi npr), nije jebadija najbitnija.
Mada.. Bulidža se ne koristi od vajkada samo kod domesticiranih životinja, prvi izvori o njoj dosežu još iz srednjeg veka i to kada se govori o ljudima, tačnije damama i vitezovima, a ne 'arhaičnim' govedima. Pa, zapitajte se šta dama baca svom vitezu sa balkona, belu maramicu, je l' da? I on, već napaljen ka' mladi majmun, 'vata tu, prefinjenu bulidžu, i popne se kod svoje ljube.
Ukoliko bi isti komad platna miris'o na bugarsku ružu, kao što žele da verujemo, efekat bi bio u najboljem slučaju mučnina, a u najgorem, k'o kod viteza Veljka osmog od južne Morave, odlazak u manastir i večne traume koje ni Žan-Marten Šarko ne bi mog'o da izleči.
Za nas Srbe kao svetinja. Jebes i Koperfilda i sve svetce da vaskrsnu. Vlasi i Tarabici su ljudi sa kojima se niko ne zajebava. Za njih je i onaj Nostorodadaramus malo dete.
Dva krila slepog misa, dobre kozne rukavice, pola kile cvaraka i komad slanine i jedan malj, samo to je potrebno da vam zena vise ne bude neverna...
Roknuti je maljem u glavu, sa rukavicama da nema otisaka, zatim prvi put u zivotu jesti bez njenog zvocanja, a sa onim krilcima, okrivite Vlasku magiju da vas je ocarala.
Italijanska obuća na vrhuncu popularnosti početkom dvadesetog veka. Odomaćena na području S.A.D.-a doživela je tu čast da postane globalni trend a uprkos tome
očuvala originalnu formu i stil. Za razliku od ostale italijanske obuće betonjerke nisu lepe a sigurno nisu ni elegantne, međutim niko ne može da porekne kako su savršeno
udobne do te mere da bukvalno stoje kao salivene, i to je srećna okolnost jer bi ih vlasnik vrlo teško razgazio, čak i kada bi imao vremena za to.
Ipak, uprkos toj udobnosti, osobe sa imalo prisustva duha u njima će se osećati izrazito neprijatno tako da ih sebi niko ne kupuje već se po pravilu dobijaju na poklon, što je osobito zgodno jer ih je teško nazuti bez tuđe pomoći a još teže otići nekuda u njima. Još jedna loša strana je cena, iako bi se moglo reći da svako može da ih plati, takođe važi i zapažanje da vas nijedan jedini komad obuće na koji bi u životu naišli ne bi toliko skupo koštao.
- Laki, bjež' po mješal'cu, gazda poručio nove cipele za jednog od poslovnih partnera.
- A neće mu to ići kume, onaj abez Đizo sjebo mašinu dok je izliv'o gazdi trijem.
- E dajebeoca, pa kako sad da uslužimo čovjeka?
- Ako smijem da predložim, mislim znam da nije po protokolu i sve to, al da mi njemu jednostavno vežemo kamen za kupus oko vrata?
- I buć?
- Buć.
- Ma daj jes' normalan, ako nas vide oni Austrougari od prijeko smijaće nam se čitav Zemun sa sve Bežanijom i blokovima.
Pokaži stručnost novinare mladi! Pa nije bre Lazanjski valjda uzalud tolike godine edukovao narod da je istina samo ono sto on kaze, i kakvo je to zamaranje sa nepotrebnim tehnikalijama, samo napravis ozbiljnu facu i kazes " Za obračun su koriscene I DUGE CEVI", i pogledas u zemlju. Domaćice u kućnim haljinama sa viklerima na glavi vrte istim u neverici, Oh pa samo to ne, dokle vise to nasilje, DUGE CEVI su koristili zamislite...
Ili CEV kao naziv za komad oružja uopšte. Ko se toga setio, treba mu turiti istu u dupe kao nagradu. Šta ćemo onda sa vlasnicima dvocevki kojih nije mali broj? A triling? I onih pet Virlinga što ima u zemlji? Bisbokovi i razne kombinirke? Jeste, ali to bi zahtevalo da se o tome je li, nešto zna, a da bi bio novinar treba da si pismen, pijanac, i da si naučio da svuda ubacuješ reči "potrošač", "mališan", "obrok" i ostale rezervisane samo za upotrebu u novinama, I DA koristiš ekstra kul kovanice velikih majstora kao što su, "žestoki momci", "usijani asfalt" i "duge cevi".
-Ufff, Mali nema od tebe ni go kurac.
-Uredniče jel vam dobro! Toliko vas je zgrozio moj tekst?
-Ma teraj se bre, sedeli smo celu noć u Skadarliji sa Vukom Draškovićem, takve nam je stvari ispričao kad budemo objavili biće BOMBA! Sloba teo da ga ubije! I prisluškivao ga! Nego on posti pa jedosmo neku ribu, slano oću da crknem, moram da otkopčam pantale...
-Pa znam, al to je bilo pre skoro dvadeset...
-"U sinoćnom obračunu maloletni T.T. je koristeći očev službeni CZ 99 oteo automobil BMW G.G. zvanom Pilićar, i pobegao ka centru, ali pošto je G.G. obavestio N.N. i M.M. oni su ga stigli i presreli u bulevaru Kraljice Marije. Preprečili su mu put i na njega otvorili vatru iz skraćene ruske orozare, i automatske puške M70. T.T. je potežući pištolj sebe ustrelio u nogu, a N.N. je zadobio teške povrede lica kada se orozara otvorila posle prvog pucnja i zasula ga fragmentima čaure. M.M. je opalio 10 metaka pravcu BMW-a ne pogodivsi ga nijednom, ali je zato razbio izlog na Najk šopu, i pobegao sa lica mesta. "
-Ali sve je tako bilo...
-Mali, stoput sam ti rekao da moraš da zvučiš kao NOVINAR. "U sinoćnjem obračunu žestokih momaka, na usijanom asfaltu, dvoje povredjenih. Korišćene su i duge cevi!"
-Ali šefe, trulo mi je to...
-Nema trulo! Tako mora! Jel si mi doneo ono odelo od kuće za večeras?
-Probao sam, ali nisam mogao da udjem. Vaša supruga je bila zauzeta.
-Zauzeta? Sa kim?
-Ona dva mlada glumca sto je radila interviju.
-O mamu joj kurvinu!
-E da. Koristili su DUGE cevi...
Beogradski pandan poznatoj sportskoj manifestaciji "Oko Francuske". Ogleda se u tome da se u velikom luku zaobilazi restoran "Franš", u kome se naplaćuje bukvalno sve od konobarevog "Dobro veče, izvolite", preko upotrebe escajga, pa do bombone iz tegle za "Bon vojaž"
Drugi "mlađi brat" velikog događaja, koji se odvija na nivou cele Srbije, jeste "Super bofl". Za razliku od originalnog, američkog jurcanja za "jajastom loptom", ogleda se u jurcanju i guranju u kineskoj radnji s ciljem da se odabere najmanje loš komad odeće, obuće ili već nekog drugog sranja made in PRC.
Nadrealno idiotska reklama za neki od milijardu zdravih keksova kojim nas bombarduju u reklamama i gađaju iz rafova radnji, ubeđujući nas da je dovoljno da gricneš malo tog sranja i naredna četiri dana ne moraš da jedeš ništa.
Iritiantni pokušaj "marketing stručanjaka" da ubede sve nas kako je moguće gricnuti tri-četiri keksića i onda lagano obaviti ceo radni dan, skoknuti u teretanu, na pivo nakon toga i kući samo pojesti jabuku pred kunt i to sve u zemlji gde masa ljudi pojede burek u deset i već oko dvojke presvišnjava od gladi, jedva čekajući da se dokopa nečeg konkretnog.
Naravno, ova reklama me ne bi preterano nervirala da samo reklamira taj sektaški žito-raž-pirinač-integralni kurac-palac, nego lik je napravio gotivan ogromni sendvič, sit bi ga pojeo i ostavlja taj sendvič sa strane, kako bi uzeo jedan komad ovog đubreta koje ne bi moglo ni petnajs minuta da me zasiti, pritom ispuštajući zvuke zadovoljstva kao da jede jagnjetinu ispod sača i jebe Moniku Beluči u cvajtu, dok mu u istom trenutku prolazi tiket od sto iljada golom u devedestom minutu.
- Ej ljudi, gde da idem po klopu?
- Idi do "Slavonca". Uzmi nam punjene ili šiš.
- Ma jok bre, ajde da naručimo dve neke pice, ono Srbijana fazon, pola metra i to.
- A što ne bi otišao samo do radnje, uzeo Elvita Brekfast i neku vodu?
- Šta bre?
- Elvita Brekfast. To ti menja doručak potpuno, ima sva vlakna potrebna da....
- Potrebna da umrem od gladi pre nego što uspem do kuće da stignem. Ako već to radiš, radi u svoja četiri zida, tvoja stvar, ali ako još jednom čujem da je keks doručak, ubiću te i sa osmehom odrobijati, Ostroga mi.
