Ljudi koji su večito izgubljeni i koji nikada ne znaju gde se nalaze. Prepoznaju se po fotoaparatu oko vrata i divljenju svemu potpuno običnom što ih okružuje. Ako se nalaze u automobilu još ih je lakše prepoznati jer su im automobili uvek besni.
Ravnica ko' vojvođanska, jedan jedini autoput.Ja sa rukama u džepovima kad ono staje crna mečka, iz auto proviruje starija gospođa sa šeširom i pita me: -Vič iz d vej tu d manasteri Rača? Ja je gledam ko tele u šarena vrata i pomislim u sebi da li je ona normalna jer postoji jedan jedini pravac nit' može levo nit' desno, u tom trenutku ona shvati koliko debilozno pitanje me pita i samo mi kaže: -tenk ju! I nestade u noć...
Klasična izjava "melanholičenja" upućena iz usta još klasičnijeg predstavnika uzdizanja režima od pre nekoliko tuceta godina, založenog za stare vrednosti i neosporno potapanje novih (čitaj: Titofil).
Korelacija oba dela naslova je dobijena kroz reči bravar i vrata. Zato nam je tako dobro i išlo jer za dobrog bravara nijedna vrata ne predstavljaju zagonetku. Sad su sve kapije otvorene, samo naša nije, što bi rekla Zorica Marković. Kao da smo neki izrodi kojima je Sezam jeb'o majku pa napravio mongoloide sa 0,06% iskorišćene pameti za normalne aktivnosti, tumačenje dobrog i doze pronicljivosti. Nesposobne za život.
Poneko i odškrine vrata i taman da ih otvori neko ga klepi bičem po glavi. Šta će, osetivši bol, vraća se nazad u svoju realnost, pokunjen i uplašen. Zbunjen i tužan. Nepodoban i krh. Bez ključa za budućnost? A ključ je u Bajčetini. Okačen oko vrata ovce, zajedno sa medenicom. Klam(p)će, odzvanja u daljini i ništa ne otključava. Ukras. Katkad, udari u medenicu, čisto da podseti ostalo stado da je tu.
#prošlost #oglas: Tražimo ljude sa završenom OSNOVNOM školom.
Bilja: Žiko, idemo malo u Austriju, da zaradimo para za traktor i drugi sprat na kući? Žika: Idemo. Bilja: Mama, idemo u Beč. Vraćamo se za neki mesec. Čuvaj nam Milana. Mama: Važi.
#sadašnjost #oglas: Tražimo ljude sa završenim MASTER studijama.
Sin: Tata... Mama... Najbolji sam bio u generaciji! I ništa! Na masteru 9.91. Tata: Videćemo preko neke veze da te ubacimo u JKSP "Čistoća". Plata 22.450 dinara. Sin: Ma daj bilo šta.
#budućnost #oglas: Tražimo ljude sa završenim DOKTORSKIM studijama.
Lik: Prilažem Vam svoj CV. Pogledajte. Poslodavac: Čekaj, nisi doktor nauka? Lik: Ne, ali imam master. Poslodavac: Samo master? Paljba!
Lozinka koja otvara svaka vrata sa interfonom. Jedna od onih lepih reči koje i gvozdena vrata otvaraju. Naravno, lozinka važi u onom periodu kada je poštaru radno vreme. Može se koristiti i van tog perioda, ali to znatno umanjuje šanse za otvaranjem vrata.
- Ajde, Mile, deset sati je. - Evo, evo... Aj trojka! *CIGU LIGU! CIGU LIGU!* - Ko je? - Poštar! - Jebi se, neću da ti otvorim, lololololo! kššššš - U, mamu ti jebem balavu! - Pusti sada to, Mile, aj probamo na šesticu! Nema se vremena! *CIGU LIGU! CIGU LIGU!* - Ko je? - Poštar! - Ajde, ajde... BIIIIP - Ajde, Slavko, šta si rekao? Iz kog stana su otišli na Kanare? - Iz devetke. Imaš kalauz? - Da li Sunce zalazi na istoku? Naravno da imam. škljoc - To, Mile, ljubi te brat! Aj brzo samo. ... - Mile, pičimo? - Aj samo da bacim blato. - Ne seri, sad si naš'o da... Ček, što na novine? - Da ostavim onom balavcu iz trojke ispred vrata. Pozvonimo i pičimo, hue hue!
E, mrzi me dalje da pišem primer, pustite mašti na volju kako se završilo.
Izuzetno ružna osoba. Fizički ružna. U glavi neretko i ima nešto, ali ''eksterijer'' je ni za neprijatelju poželeti. Osoba koja je često, rošava, prepuna akni, bubuljica i sličnih pizdarija a kao šlag na tortu dolazi ''puška'' nos, iks noge i proteza koju će da skine u 28-oj godini zbog zuba krivih kao Drina. Upravo zbog takvog izgleda odbija sve oko sebe, čini da ljudi drže distancu. Možda je ta osoba dobra u duši, ali retki će poželeti da upoznaju tu, eventualno, lepšu stranu. Postoje i drugi nazivi za takvu osobu kao što su: Akrep, gabor, lopata...
- Provali ribu na šta liči! - Ne bi je ni u samoodbrani, jebote. Kak'i bicikl, ni ćaletovog Tomosa, kojeg je vozio u mladim danima, ne bi naslonio na nju. - Kapiram da joj je keva vezala šunku oko vrata, čisto kako bi se ker igrao sa njom. Ono, da se ne oseća odbačenom. - Moguće.
Kletva nad kletvama. Upućuje se samo najcrnjem neprijatelju i u najgorim situacijama.
Kletva je nastala zbog reklame voip provajdera, pored koje reklame iz "veselih devedestih" deluju kao najfinija muzika. Kada nju čujete, prosto vapite za tim da vam neko pusti "Mobiklik" reklamu, ili da bar čujete naše nam "Orlove" kako pevaju o crvenoj boji.
A: De si bre prijatelju, nema te sto godina. B: Obaveze druže, obaveze. Šta ti radiš? A: Ma ništa, nego... Moram nešto da ti kažem. B: Reci. A: Ovaj...khm smuvao sam ti sestru! B: Šta kažeš, bre? A: Ja i tvoja sestra smo u vezi! B: E da Bog da ti Abatel ujutru na vrata pozvonio, sa sve onim njihovim orkestrom!!
Najveći strah u Srba. Srbi se plaše promaje vise nego dušmana, kolere ili političara. I na najmanje strujanje vazduha u prostoriji skaču kao opareni i sklanjaju se sa promaje ili zatvaraju vrata ili prozor. Oni dobrovoljno pristaju da klime i ventilatori duvaju direktno u njih, ali kada je promaja u pitanju to je druga priča. Od detinjstva nas plaše nečim sto nazivaju facijalis. Čak nam i demonstriraju kako će nam se lice ukočiti i kako ćemo izgledati strašno. Prete nam i upalom ušiju, mozga, ukočenjem mišića, oduzimanjem delova tela. Kud promaja okom, tud mi skokom. Mrdne li se malo zavesa na 40 stepeni i dune li kroz kuću, nastaje opšta pometnja, veća nego da je tu zavesu pomerio masovni ubica koji se iza nje sakrio u nameri da nas sve istranžira.
