Drsko, ali opravdano pitanje koje ženska osoba upućuje momku ili muškarcu koji je ne poznaje ni dovoljno dugo ni dovoljno dobro, a već se odvažio da je analizira i kritikuje.
C: “Znaš, ovo ti nije trebalo. Ipak si ti malo pametnija. Imaćeš posledice zbog ovoga što si rekla… mislim, dobra si ti, onako, super si lik, samo si malo impulsivna… trebalo je na finjaka da im saopštiš da nisu u pravu, ipak su oni direktori. Nemoj da misliš da to meni smeta, ali će doći trenutak kada ćeš zbog toga da nagrabusiš. I nemoj da se ljutiš što te kritikujem, ja to iz najbolje namere… ali nisam zadovoljan kako si to izvela.” D: “Što, da nećeš da me ženiš?”
Nešto sto se čuva i ne daje ni da ti priprijeti četnik sa bradom k'o ašov.
M: Mogli smo da probamo ono sto već pola godine planiramo, mislim da je vrijeme. C: Pa ne znam baš, nisam još spremna, treba mi još malo vremena. M: Ali prošlo je pola godine, pravo vrijeme. C: Ama ne budi naporan. M: Ajde šta i ti tu morališeš k'o da si je u česnici našla pa je čuvaš godinu dana!!!
Svijet mali a internet veliki i to je jedna velika istina. Mada, kako reče neko, onoga trenutka kada se to shvati, svijet odmah postaje veći a internet se srazmjerno smanjuje. Krug življenja i njegove ivice o koje se stalno odbijamo, balon od sapunice iz kojeg postoji izlaz. Mali, mikroskopski, ali ipak izlaz. I ulaz u neki drugi krug.
Tako je i sa svijetom. Tu je, oko nas, u vrtlogu Braunovog kretanja sve dok nas neki događaj, neka nevjerovatna slučajnost ne natjera da stanemo i uperimo prst u čelo. Da li je moguće? Vjerovatno nije. Da li je?
- Đe si, pobro? - Đe’s ti, brate. Jebeš li štogod? - Ču, ja, jebem li. Meni je od nule do pičke za 3,2 sekunde, pobro! - Hahahaha, e ta ti je dobra! Mislim da sam to neđe čuo već ali dobra, priznajem, dobra! - To sam ti ja smislio, pobro, odavno još. To je moja fora. A dobra je, a? - Ma jesi kurac, to sam pročitao na nekom sajtu… Na Vukajliji sam pročitao. - Pa što misliš ko je to napisao? - Ti si MakaronMaster, a? - Između ostalog. Ma imam ti ja tamo gomilu naloga. Ponekad otvorim nalog samo da bih napisao jednu definiciju. - Ne zajebaj. Otvaraš nalog samo zbog jedne definicije? - Pa moraš tako, pobro, ne valja ni biti previše popularan. Odma’ navale na tebe kao hijene, uzmu da te hejtuju, bagra je to tamo velika. A kad se sjetim kad smo počinjali, e druga je to priča bila. - Kako ste počeli? - Ma da, sjedimo ja i drug mi jednog dana, pijemo pivo, kuliramo, neka muzika ovo ono i reče mi on da razmišlja da napravi sajt za mlade đe bi se kupili i raspravljali o fudbalu, košarci, razmjenjivali recepte, zašto da ne? Ali ja mu reko, Kajzo, tako mu je nadimak, batali to nego me poslušaj, ako ćeš sajt da praviš moraš ubaciti neko takmičenje, ljudi vole da se takmiče. Znaš kako, najbolje da napraviš sajt za ulični govor, sleng, tako nekako i da ljudi pišu o tome i da uvedeš palac gore i palac dolje, kako se kome sviđa napisano, da se ocjenjuje i tako ćeš privući dosta ljudi. Ljudi vole popularnost, ne možeš da omaneš. - I? - Posluša me. Napravismo nas dvojica to sa definicijama i malo po malo napuni se sajt. Napravismo i forum da se o svemu priča, ne bješe loše. Ja sam mu puno pomogao, ako ćemo pravo, u stvari, da nije mene bilo ništa od ovoga ne bi postojalo. - Ne pričaj? - Ma da. Mi ti se dosta družimo, mi koji smo među prvima na sajtu, stalno ti se gleda što bi se moglo popraviti. Ne može drugačije. I ovo žena na sajtu te valjaju ponešto, sve sam ti ja to jebao. Ali ne volim da pričam o tome, pravi džentlmen o tome nikada ne priča. I volim da ostanem anoniman, ništa meni ta popularnost ne treba. Dosta je meni to što ovih nekoliko važnih znaju a za ostale me baš briga. I postere sam ja smislio, šćaše Kajzo da ih nazove „humor u slikama“. Zamisli! Ja mu reko da ne zajebaje, kakvi more slikovni humor, mora to efektnije da bude, da narodu odmah ostane u uvo. Ako ćemo pravo, ja sam mu ideju za postere i dao kada jednom stavih jednu sliku na forum pa stavih smiješni komentar neki, ne sjećam se više ali tako je bilo, očiju mi! - A one reakcije, jesi li i njih smislio? - Da ti pravo kažem, ne. Koleginica jedna, jednog dana dade predlog. Ali ja je ubijedih da ne nagovara Kajza na to direktno nego da napravi temu na forumu, da predstavi to narodu, kada se vidi koliko je popularno odma' će se samo nametnuti da mora da se napravi. Ali, velim ti, ne treba meni da me pominješ tamo ako imaš nalog, meni je dosta to što ja znam, za druge me nije briga. Takav sam ti ja. - Evo, da ti pravo kažem, da mi je ovo neko pričao rekao bi mu da laže. Obzirom da si mi ti to pričao, siguran sam da lažeš. - Ja ti reko a ti kako oćeš.
Rečenica kojom cura stavlja do znanja osobi muškog pola da mora malo više da se potrudi oko nje.
Momak - Aaa...uu.ooooo. Cura - Znam i ja samoglasnike, nema potrebe da me učiš njima. Momak - Šta ti je, ne prija ti šta ti radim? Cura - Ma možda je do mene ali... ne bi' pritisak da vršim ali volela bi da svršim. Momak - Pa ko ti brani? Cura - Ti.
Termin kojim se opisuje jako neugodna pozicija, kada je splet okolnosti takav da se eventualnim otporom može očekivati samo kontraefekat, te ne preostaje ništa drugo nego trpeti i ćutati.
- Strašno brate, jedva sam namolio šefa za slobodan dan, pozajmio pare od Vlade, rezervisao sto, sve ful... a ona me zove i kaže da mora povesti i svoju sestru, raskinula sa dečkom pa je kao sada jako osetljiva. - Dizastr! - Šta ću, progutam knedlu... kažem kao ajde, kapiram biće malo tu pa će da zapali. Kad ono likuša celo veče ne staje, prepričava svoje ljubavne jade i plače. Uf! Ključam od besa! Posle pa krenula da smara o faksu... - Al' si ti najebo burazeru! - Nije to sve! Sutradan napomenem Maji da to nije u redu ipak je to veče bilo za nas i tek tada najebem. :Bezosećajno govedo, egoisto... svi ste vi isti!: Strašno! - Bogami, bije Maja pa ne da ni da plačeš! - Vala baš!
Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.
Ćale dolazi sa posla mrtav umoran, pohasa nešto na brzaka, isere se i taman upalio eurosport i otkopčao prvo dugme na pantalonama, kad dolazi ćerka 1. razred osnovne, sva skrušena nije uradila domaći iz prirode i društva. Ništa ustaje ćale zakopčava pantalone, gasi evroligu i vata se knige. - Dobro Miličice moja sad ćemo mi to da sredimo, prosto ko pasulj. Šta vidiš na slici? -mmmm,oooovaaaj, pa nebo, životinje, drveće... -Dobro a šta je sve to? -(Blene u plafon) -Šuma, Milice, šuma. I ko živi u šumi? - Paa šumar. - Ma koji bre šumar, od životinja ko živi? - Lav, jelen, slepi miš... -Ma gde njih nadje, na slici te pitam šta vidiš? Šta je ovo ovde? -Zeka. -Zeka jebem mu mater. I šta radi zeka? -Sedi. -I? (Već mu iskače vena) -Pa gleda. -More pička ti materina ja da arčim 8 sati da bi ti jela leba, a ti ne možeš da vidiš šta radi jebeni zeka, jede govna eto šta radi! u tom trenutku banjava žena: - Nemoj Milorade molim te! - Mrš u kuhinju sad ću sve da vas pobijem, jebo vas zeka da vas jebo!
Kažemo kada neko udari u pricu o nekoj temi o kojoj nema pojma, pa nam samo izbifla komplet članak sa wikipedije, redom, praveći se da zna nešto. Naime, Wikipedija ima projekat koji propagira čitanje i snimanje članaka, za pomoć slepima, nepismenima i slično.
Kad bi snimali njihovu priču, od ovih imbecila bi bilo koristi, jer bi i slepi dobili šansu da osete čari Wikipedije.
Ozbiljno, tako znači, Lee Ranaldo iz Sonic Youtha je svirao sa Glennom Brancom? A da te snimim kako prepričavaš taj članak sa Wikipedije, da pomognemo slepima, ono, Spoken Wikipedia? Otkud ti znaš išta o njima, zar nisi do prekjuče slušao Hladno Pivo?
