Počeo je raspust i vreme prolazi tako sporo. Zatvorio sam se u sobu i narednih nedelju dana nadoknađivao igranje raznih igara. Jedem, spavam, igram je bio moj moto tih dana.
Ćaća bi povremeno upadao u sobu krsteći se, prozivajući majku da je odgojila debila i nazivajući mene propalim slučajem.
Reših da izađem vani. Majka se zahvaljivala svetoj Petki, otac mi tutnu crvenu u ruke "za da se nađe" namigivajući mi šmekerski. Razmišljao sam, gde bi najpametnije bilo iskoristiti novac. Setih se da su me likovi iz kraja izbegavali jer sam im izgledao kao čudak, pa reših da se ubacim u njihovo društvo. Gledali su me ćudno kad sam došao do njih, mali Kizo me pozdravi i počela je neka opuštena priča.
Rekoh da imam Vajferta, pa da kako pametno iskoristimo taj novac. Budući da smo bili zagorela klinčadija, rešismo da platimo debelu Miru i izređamo se na njoj pošteno. Bili su to najsrećnijih dva minuta u mom životu. Počelo je intenzivnije druženje, prestali smo da idemo kod Mire jer smo ukapirali da je to bilo bacanje para, te smo po prvi put završili travu od lokalno dilera Lemija botaničara. Udaralo je u glavu, smejali smo se kao nezdravi, Lemi je čak i častio polutanera za nove mušterije, ne sećam se kako sam ujutru došao kući. Malo po malo, počelo je svakodnevno varenje po kraju. Svet je bio naš.
I od jedno se ruši svet. Ćale mi je našao paklu cigareta. Punu trave. Majka plače, otac vojnički kaiš vadi. Pitaše me da nisam upao u neku sektu pre nego što mi se gubi svest od siline udaraca. Budim se. Oko mene sve mirno, ležim u čistoj sobi, totalna harmonija, zen mod. Upadaju roditelji u sobu, pitaju da li je sve u redu, kao da se nije ništa desilo. Kasnije sam ukapirao da nisam bio kući tri dana i da je sve bio samo trip. Pao je i naš lerdi Lemi. Bio je kraj zabave a ujedno i raspusta. Pošao sam u peti razred.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Balade leče dušu, slomljeno srce i sidu i to sve u jednom. Stvorene da rasplaču i kamen uz dubokoumne poruke tipa “život ide dalje ali jebem li ga šta ću bez tebe” i “toliko te volim da ti sve praštam, pa i to što si kurva”.
Naravno, sve je to upakovano, lepše od kumovog poklona na Vlaškoj svadbi, u celofane klišea, kiča i srcecepajućih jecaja slomljenog muškog ega.
U spotovima koji prate ova umetnička dela imamo prilike da se divimo živopisnim pejzažima i uplakanom licu pevača u krupnom planu uz neizostavan deo sa prelepom, jedva punoletnom, kurveštijom iz čijih očiju prosto kuljaju intilegencija i dobrota. Naravno, u tu mešavinu mora da se ubaci i poneko golo dupe ali tako da iz njega isijavaju kultura i umerenost.
Baladere ćete lako prepoznati po karakterističnom stilu oblačenja. Odelo je obavezno za stariju generaciju baladera a sako sa iscepkanim farmerkama za one malo mlađe. Savršeno ispeglana bela košulja je takođe često deo outfita ovog tipa pevača. Bradica od dva-tri dana je tu da upotpuni izgled romantičnog mačo muškarca koji nikada ne bi digao ruku na ženu, osim ako se ona, glupača, slučajno ne uhvati za njegov gel za kosu.
Na njihovim nastupima možete se diviti tome kako su specijalizovali bacanje pogleda u daljinu i mrdanje slobodne ruke, one bez mikrofona, u pokušaju da gestikulacijom dočaraju bol nežnog srca njihovoga.
Ne bi to bilo kompletno bez slike brda tinejdžerki u prvim redovima sa vlažnim okicama i gaćicama, koje vrište iz sveg glasa ne bi li pružile podršku svom čoveku iz snova. Jer on je jedini koji je uspeo da tugu mlađane duše pretoči u pesmu i podrži ih u tome da svoju prvu ljubav nađu u zastakljenim okicama narkića u parkiću posle dvanaest. Šta će kome normalna osoba za ljubav kada ti ona neće pomoći da bolje razumeš i ceniš dobro napisanu baladu.
Sergej Ćetković, Vlado Georgiev, Saša Kovačević...
U početku izgleda kao festival nevidjenih razmera. Sjate se ljudi sa svih strana. Autoput zakrčen, zastave lepršaju na krovovima, prozorima i haubama automobila, sirene na sve strane. Na stadionu je već pripremljena navijačka koreografija kakvu nema nijedna reprezentacija. Sve je spremno za veliki spektakl i igrači polako izlaze na teren. Ceo stadion u bojama zastave Srbije peva himnu (ispisana je na poledjini papira od koreografije, za onog ko je ne zna). Zviždi se protivnicima jer su oni naši ljuti rivali. Euforija, utakmica decenije i praznik fudbala. Sve izgleda kao svetkovina dok ne počne sama utakmica:
- 1 min- Svi su već razočarani postavom i pokušajem selektora da zajebe protivnika iznadjenjem u vidu nekog balvana za kog cela Srbija smatra da ga gura menadžer.
- 5 min. - Psovanje majki bočnim igračima (Krasić, Jovanović, Tošić, ..) jer su telad, škrti su i uporno koriste jednu te istu fintu kojom ni Dačića ne bi predribrali.
- 10 min. - KO NE SKAČE TAJ JE ŠIPTAR OOO OOO OOO!!!
- 15 min. - Na tapetu su centralni i zadnji vezni (Kuzmanović, Ninković, Milijaš, Petrović..) jer su izgubljeni u vremenu i prostoru i ne umeju da povežu odbranu i napad.
- 20 min. - TOLE ODLAZI, TOLE ODLAZI!!!!
- 25 min. - Majke napadača ( Pantelić, Žigić, Mrdja..) su sledeće na listi oplođavanja jer njihovih sinova nigde nije bilo prethodnih 25 minuta.
- 35 min. - SPASI SRBIJU I UBIJ SE BORISE, BORISE !!!
- 45 min. - Zviždanje igračima dok odlaze na (ne)zasluženu pauzu.
- 45 min. DP - Blagi optimizam u vidu vikanja "SRBIJAA !!"sa juga na sever i obratno.
- 60 min. Utakmica je ušla u ritam kakav nije imao ni meč Kasparov - Spaski.
- 76 min. Monotonija na tribinama koju povremeno razbija prenapaljena srbenda koja se dere u vapajima i suzama sa rečenicom "NE IGRA SE TAKO ZA SRBIJU, PIČKE PRODANEEEEE!!! ..
- 86 min. Poučeni gužvom prilikom dolaska dosta ljudi je već napustilo stadion.
- 93 min. Kraj 0-0. Zviždanje, psovanje, vredjanje, razvaljivanje i bacanje stolica pojedinaca. Ostali napuštaju stadion užasnuti činjenicom na šta su potrošili pare za prevoz i ulaz.
Ovo je jedna igra lopticom i palicama koja se igra u potamiškim selima i tu je i nastala pre nekih 300 godina.
Pravila:
Postoje dve ekipe od kojih jedna rilja a jedna šora, ko šta radi odlučuje se bacanjem palice i hahvativanjem.
Oni koji šoraju svako uzima po jednu palicu i stacionira se kod cure. Cura je nešto ekvivalentno golu i na terenu ima dve cure. Kada igraš šorne, to jest kada udari lopticu koju mu podbacije jedan od igrača koji riljaju, on trči od jedne do druge cure kako bi ponovo mogao da šora... i tako dalje. Ako ga tokom trčanja pogodi loptica ili ako mu neko od igrača koji riljaju uhvati lopticu u letu onda je ekipa koja šora presušila i onda se menjaju uloge.
U slučaju da više nema igrača sa pravom šoranja i svi se nalaze na drugoj curi onda je rizik i tada se ekipa koja šora mora da vrati bar jednog igrača u prvu curu kako bi on šorao a oni što riljaju ga gađaju.
Izrazi:
Baskija: palica kojom se šora
Riljari: Ekipa koja rilja, to jest hvata loptu
Cura: ima ih dve. Sa jedne kreće do druge, tamo može da se zadrži i bezbedan je, a da bi ponovo šorao mora da se vrati na prvu.
Bacanje palice i nahvativanje: Igrač jende ekipe baca palicu igraču druge, ovaj je hvata i onda igrač koji je bacio palicu stavlja šaku do njegove i tako do vrha palice, tako se odlučuje koja ekipa rilja a koja šora. kome se šaka nađe na vrhu i nema više mesta ta ekipa šora.
Presušiti: Ekipa presuši kada je pogođen jedan od igrača, a igrač presušuje kada mu se uhvati živa loptica koju je šornuo i nije pala na zemlju ili kada baci palicu. Kada ekipa presuši onda odlati da rilja, a kada igrač presuši onda nema pravo da šora dok ne protrči kroz cure.
Kažu da je ovu igru Mihajlo Pupin odneo iz Idvora u SAD i da je tako nastao Base bol
Najpopularnija kartaška igra novijih generacija.
Iako se ove karte isključivo koriste za tu jednu jedinu igru, UNO je ubedljivo najigranija igra po kućnim žurkama, druženjima, kafićima, a neki bolesnici umeju i na izlet da ga ponesu.
Razlog popularnosti ove igrice leži u tome što je za kapiranje ove igre dovoljan i nivo inteligencije ravan makarenku, pa tako oni likovi koji zbog IQ-a ne mogu da ukapiraju ni jednu drugu igru mogu bez problema da uživaju u kartanju.
Najveći problem je ipak taj što ova igra nema konkretna pravila, već svako društvo ima svoja pravila koja su često totalno neprihvatljiva za neko drugo društvo. Kao običaji kod različitih naroda.
- Evo je ona karta što menja smer igre. Sad igra Igor.
- Brate to ne menja smer. Šta sereš, ta pauzira bacanje.
- Ne lupaj debilu, ne igra se tako.
- Pa nzm, mi igramo drugačije.
(Zatim dolazi ili do žustre rasprave ili siromašnog kompromisa. Sve zavisi od inteligencije većine.)
Primer 2:
Ćale: Šta ste radili sinoć do tako kasno?
Ja: Ma kartali se.
Ćale: Ooo, pa lepo. Šta? Lore, Meksiko, Tablić?
Ja: Ma ne ne, to niko ne zna, Uno smo igrali?
Ćale: Šta ti je to?
Ja: Ma neka igra, bacaš broj na broj ili boju na bo...
Ćale (prekida): Ok, ok. Ne zanima me. Jebem vas u usta.
Nagoveštaj ludila, javlja se kod obrazovanih, poluobrazovanih i svih onih ljudi koji poseduju školsku diplomu, ali nisu mogli da si priušte da ju kupe.
Trenutak buđenja, zaostavština noćne more još tinja u svesti.
„U jebem ti, kasnim! 10 i 45, aaaa dvočas matematike, padam 100%, jebem ti alarm, k’jarcu!
...Faaaak, 25 neopravdanih, ne samo da ću pasti, izbaciće me iz škole! Ne mogu da verujem, zašto baš jaaaaa!?!?“
.
.
.
17 stotinki kasnije
Odsečno bacanje pokrivača i naglo uspravljanje u sedeći položaj, hvatanje glave rukama u očaju, pokušaj podizanja na noge, udar glavom od ivicu kreveta iznad, povratak u sedeći položaj...
.
.
.
15 sekundi kasnije:
„Nije petak, kako, šta mi se to deša...?“
.
.
.
20 sekundi kasnije.... Otkrovenje!
„2010., jebote pa ja sam završio školu prije... 4 godine!!?“
.
.
.
Minut kasnije:
„Neću morati da pravdam časove?!“ :Luđačko-manijčki smeh:
Tišina...
Buraz sa kreveta iznad:
„Jebote pa ti nisi normalan... Idi se ubij i pusti me da spavam...“
Izraz kojim se opravdava neočekivani ili nepotrebni trošak.
Gluvo doba. Miodrag već iz trećeg puta uspeva da ubaci ključ u bravu. I da ga okrene čak. Tetura se po hodniku, dok odmerava širinu vrata WC-a. Nekako mu se čini da je prošli put, kada je imao potrebu, bio uži od, već pomenutih, vrata. Zauzet nišanjenjem, nije ni primetio da mu se, privučena mirisom dima, vina i pegle (nije Rowenta, definitivno)približila Stana.
Stana:(Nisam u stanju da verodostojno prenesem ženski deo dijaloga u ovom skeču, jer kad god sam ga slušao, nisam bio u stanju da ga razumem, a kamoli zapamtim. Ipak iz opšte kulture znam da ovde sledi prvo poistovećivanje muža sa nekom domaćom životinjom, zatim upoređivanje sebe sa nekom od vrsta pernate živine, jer gospoja nije poslušala roditelje da se uda za Simu apotekara, već je slušala svoje srce i udala se za ovog (upisati vrstu stoke po izboru))
Miodrag: Dobr...dobro br...bre žžženo, pa mmmogg...mogggu ja valj...
Stana: Šta bre jel možeš? Ne možeš!!! Ajde što praviš budalu od sebe, nego još i daješ pare za to!
Miodrag: A nem... nemmmoooj takko...Čččovekkk morrra da ima neku šššš... šttetuu u žžživotu. A pošššto nisam selj.. seljak i nem... nemmam krr... kravu da mi crrrrkne, morrrram da dam neššššto za kafffanu, da me ne bije mal... malerrr
Stana: More... ne treba tebi maler da te bije (to izusti, i izvadi oklagiju)
Najupečatljiviji predstavnik ove pojave je Dobrivoje Kašiković Mikser (pokojni Milenko Zabaćanski), lik iz serije "Porodično blago" poznat po neverovatnoj sposobnosti da obrlati bilo koju osobu u bilo kojoj situaciji.
To je lice koje predsravlja doktorat u školi života, savršen spoj talenta i iskustva. Svoje tajne i beskrupulozne namere skrivaju iza face koja izgleda dobonamerno kao majka Tereza i nevino kao ciganka pre dvanaeste godine. Retki su pojedinci koji je poseduju, ali su veoma aktivni, pa ćete im se s vremena na vreme naći na putu. Sve što tada možete je da se nadate da će bar da koriste kondom dok vas obradjuju.
To lice donosi prosjaku zaradu od 2000 dinara na sat, na ispitu donosi zagarantovanu šesticu, šalterusa bez žalopojki i prituzbi odradi svoj posao kada se pojavi klijenta sa ovakvom facom. Sa takvim facom noge vrh riba se šire pred vlasnikom iste . I to ne samo one koje se i inače često šire, kao Stanijine, nego i one poput Roksande Djordjević voditeljke na b92, koja se tokom godina rada na televiziji ni jednom nije nasmejala.
Lik iz maratonaca : Nemojte ljudi ko boga vas molim! U ovom mestu ima još 10 bunara, a vi sve bacate u moj
Rezultat : tovar namenjen za bacanje u bunar (pokojnik) odnet na drugo mesto
Mladjan Dinkić : Svaki punoletan gradjanin Srbije će dobiti besplatne akcije u vrednosti od 1000 eura
Rezultat: G17+ prošao cenzus na izborima
Sinan Sakić : Do zore rade klubovi
drže ih moji drugovi
Rezultat : Kafana u transu, 23 slomljene čaše
LGBT aktivista sa ovakvim licem: Ićiću na večiti derbi i poneću zastavu LGBT organizacije
Rezultat : Dobar dan, moje ime je Roksanda Djordjević, a ovo su vesti dana: ' Na 145. večitom derbiju poginuo LGBT aktivista'
Prica koju matorci vrte svako jutro, svako vece, svaki bozji dan kao opravdanje da izbegnu finansiranje potreba svojih potomaka.
Dan 1
Dobro jutro mama treba mi neka kinta za faks?
E ja sam taj novac mukotrpno stekla, nemam ja novca za bacanje mogla bi i ti nesto da zaradis evo vidis kako tvoje drugarice rade.... bla, bla, bal.... do popodneva
Dan 2
Dobar dan tata, e keva mi nije dala kintu juce imas li ti nesto, imam vezbe popodne?
Ako ti nije dala i ne treba da ti da jer znas ti kako je nekad bilo i sa koliko smo mi morali da pocnemo da radimo, pa nismo nista ni imali a porodica nas je cekala gladna kuci... pa to je mukotrpono stecen novac... bla, bla. bla...
Sin koji se vratio u rodni grad posle 5 godina fakulteta, obnovivši opet drugu godinu.
Sinko, saće tatko da ti metne sve na papir. Da vidimo: 100 evrića stan + još oko 30 za račune, sve ukupno oko 130 jevreja. Dalje: 3000-4000 dinara nedeljno za trošak, znači to je još oko 30-40 evra. Dvaput obnovljena prva, jednom druga godina, aha, to je po 15000. Prijava ispita po semestru oko 2000, knjige, ne znam koji si ih kurac ni kupovao, oko 10000, kojekakve ekskurzije, neka budu 5000 dindži, školarina, da, da školarina 80000. Taaako. Plus pijančenja sa onim tvojim babunima svako drugo veče, bacanje love na Nemačku treću ligu, zatim rulet, sve na crno, šta je, pa znam ja sve, eee, bio sam i ja u tvojim godinama. Ima još toga, ali to bi uglavnom bilo to. Elem saću ja zovem tvog striku Omera da te ubaci u kamenolom, pa ćeš ti meni sve ovo lepo da otplatiš, pa posle radi šta oš, pište mi, d'oprostiš na izrazu, muda.
''Biće on mamin ekonomista, ljubi ga majka''. Biće on moj kurac...
