Izraz nastao kao nadovezivanje na izraz bez koske, kada šut ka košu završi kao tzv. air ball (po srpski: erbol), tj. ne dodirne ni mrežicu, ni tablu, ni obruč, odnosno “promaši celu konstrukciju”.
A šutira na koš:”Vidi, batice bez koske!”
B pošto je A promašio:”Vidim brate…i bez mesa!”
Izmenjena verzija stare narodne izreke nema leba bez motike, popularna među grobarima, koja se sve više koristi u svakodnevnom govoru.
- Nije mi mali, ne znam šta mu je večeras...
- E, derane, bez jakog i tvrdog ašova nema dobre rake, ajd kući na spavanje.
Čisto i neiskvareno. Savršenstvo. Parče raja na zemlji. Salata je nešto bez čega čestit obrok (a posebno ručak) ne može ni da se zamisli. Ali sama pomisao da ti za nešto ne treba salata, znači da to nešto jebe kevu kako je dobro. Kao kad bismo uzeli pljesku bez luka, i da nam se svidi.
-Au čoveče, vid' ovu malu! Prava je bomba! Uuuh, kako meša dok hoda...
-Druže, ja bih to bez salate kako je dobra...
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Brate, što sam jeo lašgu na daći juče kod pokojnog Mirka, tako je bio dobar, ma jeo sam ga bez salate... Kakav bre kupus, kakvi bakrači?! Da mu kvarim ukus budzašto, gre'ota...
Prvo-Smisao, inspiracija i autor onih pornićarskih slika u „Blicu“
Drugo-Smisao, smisao i smisao pesme „Naslednica“ gospođe Lepe Lukić
Treće-Žarko Obradović kao ministar prosvete (Zašto zaboga?!)
- Intervju (sa fotografijom): „Sonja Liht o geopolitičkoj situaciji u Stepojevcu“
Demanti (sa fotografijom): „Bidža-Sonja Liht laže!“
Feljton (dvadeset prvi deo): „Keruša Mila napokon može da diže patrljke i piša uz platane“
Šokantno: „Liliputanke otrovane olovom iz mesa delfina rađaju mrtvu decu!“
Fotografija sisate nemačke kurve iz osamdesetih uz komentar: „Mene Liliputanke ne bi rađale otrovane olovom iz mesa delfina mrtvu decu“
-„Briši, briši suze s lica
Ja sam tvoja naslednica
Majko druga, majko mila
Kao da si me rodila.“
-Mhkmiolnj mturdgh, nebuloza, mvjuropd, patofna.
Drevni srpski poredbeni izraz potekao najverovatnije sa područja ( trenutne ) AP Vojvodina ( a za koju godinu ćemo videti koji će inicijali biti u pitanju; digr.aut. ), inače tako poznate po gorepomenutom specijalitetu, da ne kažem, „slavnom ukusu“ istog. Elem, priupitate li o tome jednog makar i malo autentičnog stanovnika ovog ( trenutno ) najplodnijeg područja u našoj zemlji, on ili ona će vam reći da „supa bez rezanaca“ jednostavno ne može – NE SME! - biti „supa“ i da onog koji ju je takvom napravio „treba o’ma strpati u aps, sram ga budi!“
Analogno tome, dakle, izraz iz naslova se koristi u onim prilikama kada se želi opisati manjkavost nečega iliti nedostatak određenog krucijalnog elementa bez koga se ne može ni zamisliti a kamoli prihvatiti celina rendom stvari, pojave ili fenomena. U narodu se često može čuti i nešto bockastija verzija „K’o poljubac bez brkova“, a ne sumnjam da je i ona takođe „severnog“ porekla. Uglavnom, srećan sam što sam ovo podelio sa vama. Srdačan.
- Može dva parčeta?
- 'Oćemo nešto odgore, dečko?
- Ma, jok, bre...
- Au, brate, kako nećeš ništa?! Pa, pica bez debelog sloja goveđe salate i urnebesa preko je k'o supa bez rezanaca, jebotebog ludi!
"Kupite ovo, imaćete keša, vezu na VMA, plavokosu švalerku-grudi petica, a deca će vam imati dvorac u Malom Mokrom Lugu, sa sve pola Afrike na kapiji!" Otprilike način na koji prodavci reklamiraju svoj vanvremenski, sidu leči proizvod, sa super atributom, bez glutena. Đovak jede mesni narezak bez toga nečega i bez hleba. Kupite. Molimo vas.
Najkul od svih "bez", pojačivača kupovnog nagona. Bez aditiva je previše šturo, bez konzervansa prevaziđeno, a bez glutena je novo i flafičasto. Nema veze što taj lepo upakovani proizvod, na kom, fontom 200 piše da nema moderne kuge, razarača brakova i mesnih zajednica, možda sadrži neke simpatične dodatke. Npr. emulgatore, tako zajebanog imena da pros narod uopšte ne pomisli da se od toga može dobiti rak kože, pluća, komšije ili postati radioaktivan. Jebeš ti što je bezbednije cirkati hlorovodoničnu kiselinu uz fudbalicu i bosti se u venu osiromašenim uranijumom, nego uživati u ovom sveobuhvatnom otvaraču čula dok se češeš trećom rukom po oku na pupku.
- Mr. Proper, odličan za glancanje ispovraćane kujne, skidanje šminke sa lica i penisa, sredstvo za kontracepciju i odličan kao slavsko predjelo!
- Izvinite, ali zar to nije za pranje i ribanje kuće?
- Bez glutena bre!
- Upakujte mi 300 komada!
Nema ni padeži u ovu izreku, al' ima mudrost. Najčešće može da se čuje od stolara, tesara i ostalih koji rade sa drvetom.
-Slušaj šta je Bob Marli kazao o ženama, takva mudrost ne može da se čuje od nekog običnog, samo velikom čoveku kao što je on ovako nešto može da padne na pamet: "Ona nije savršena, a nisi ni ti i vas dvoje nikad nećete biti savršeni, ali ako može da te nasmeje, da te natera da razmisliš još jednom, da priznaš da si čovek i da praviš greške, budi uz nju i pruži joj sve šta možeš. Ona možda ne misli na tebe svakog trenutka, ali će ti dati deo sebe za koji zna da možeš da ga slomiš, svoje srce. I zat..."
-Ajde ne seri više, da si manje duvao sa ortacima a više slušao svog ćaleta, Bobana stolara, znao bi da stalno ponavlja "nema drvo bez čvor i čovek bez manu."
Kada "bez uvrede" postane previše ozbiljno, jednostavnim permutovanjem reči dobiješ isti kontekst, samo manje bolan.
Definicija ti je sranje. Uvrede bez.
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Kada lopta prođe koz koš, a da nije ni takla ni obruč ni tablu.
Ako još ima i mrežica, samo se čuje ono "svuš".
