Jedini razlog zasto pravoslavci slave iste praznike,razlicitog datuma u odnosu na katolike.
Ceo civilizovani svet je presao nagregorijanski kalendar,koji je istina,potekao iz Katolicke crkve,ali je usvojen zato sto je bolji i precizniji u odnosu na julijanski,koji podrzava pravoslavna crkva.Grci i Bugari,koji su pravoslavci,presli su na gregorijanski kalendar,zato da bi praznike koje su uvek slavili ,sada slavili kad i ostatak hriscanskog sveta.
U srbiji ,crkva se drzi julijanskog kalendara k'o pijan plota ,iz samo njoj poznatih razloga,iako ne postoji nijedan validan razlog zasto ne bi presla na gregorijanski,koji koristi ceo svet.Pojedinci u nasem drustvu,skloni su raznim objasnjenjima zasto je nasa crkva u pravu,ali su ta objasnjenja uglavnom sviranje kurcu i mlacenje prazne slame i svode se na to da strane sile i razliciti neprijtelji hoce da uniste nasu proslost i veru,zato sto smo mi "nebeski narod".
Kada prsneš toliko jako da tvoj ortak koji non stop puši osveživač provali da si prs'o. Kada čak i Boganović dođe do tog zaključka onda znaš da si prs'o Peri. Kada mušterije prekinu da ti traže garanciju za grickalicu to znači da si prs'o Peri. Kada bugari počnu da ti šalju frend rikvestove na fejsu to znači da si prs'o Peri. Kada te ekipa iz Mirijeva pita jel furaš 27E to znači da si prs'o Peri.
Peri je najbolji primer kako je Peri prs'o.
Šta je bilo prošle godine? Ništa nije bilo, krećemo iznova: kilava pobeda u prvoj fazi, onda ubacujemo u drugu ali brzina otišla na 120 op op ispustismo dizgine, palimo se bez granica, idemo ove godine, sve je uz nas, povoljan rezultat iz prvog meča, Bugari – heh ma to su ipak Bugari, bednici, idemo bre jebi jebi jeb... ispuštene prilika, 2 : 8 u Beogradu, neredi, ostavka napolje, uprava na kolje, gde su pare, daj još para, jebi argentinskog ciganina, fudbal nam propo: gde su mladi naši igrači, Živa likuje, Anđus jede pljeskavice, jebava Ave, Žika Seljak podjebava devojčice i dečake, Ivan Bekjarev zabrinuti zvezdaš odbija da primi na akademiji novu klasu studenata, Čović vadi još jednog Čovića Kranga iz stomaka, ko u Totlanom opozivu, pa konferencije, sednice, oh šta će biti sa Zvezdom, Vučić zabrinut, dodatna sredstva, obustavljaj gradnju biblioteke, daj pare za Brazilca Rivalda ima samo 53 godine, ah šta ćemo sa Zvezdom, Partizan se pridružuje - izmirila se govna, država da uradi nešto, privatizovati, a narod iz Surdulice – uvećane bolešću jetre zemlje vapi: dajte leba nama i poso našoj deci a ne fudbalerima kockarima i pijandurama, umire par staraca od gladi u Svrljigu, Vučić se ne oglašava, ćuti, priča se o Piksiju kao rešenju, Piksi reko zabole me kurac, onda Džaja, Savićević, Belodedić niko neće, Informer ekskluzivno: Rajko Mitić ustaje iz groba, kaže da ima rešenje! Rajko stvarno ustaje i odlazi po burek i da vidi unuke i vraća se nazad i kaže ma ko vas jebe nema vama pomoći, Vučić i dalje ćuti, sprema rešenje, Bugari za to vreme pobeđuju Bajern Minhen u Minhenu 3 : 0, na putu nazad staju u Srbiju da se popišaju na Marakanu, Vučić sprema rešenje bugarskog pitanja ide kod Putina tajno, stručnjak u studiju Ivan Golac kaže vreme je da se srpski fudbal obnovi, kloniran je Mirko Marjanović on zna, on ima rešenje, on...
Vučić odlučio: UGAŠENI Crvena zvezda i Partizan i preorani stadioni ko Kartagina, pare od gašenja idu deci u Tiršovoj a Vučiću ide popularnost na 97 posto, Erdogan pogubio kompletna rukovodstva Zvezde i Partizana, dobio odrešene ruke od Vučića da sredi Srbiju za 24 sata sa 1000 ljutih janičara: Miodrag Vučelić nabijen na kolac, Nebojša Čović skapava na čengelama, kokeze, terzići i takve stvari razapete pored puta Beograd - Niš, Ivan Bekjarov streljan na Topčideru pa obešen za perčin, u Srbiji se vazduh raščistio, prokletstvo je skinuto, otrovni blizanci su konačnomrtvi, sve cveta, deca se opet igraju po parkovima, ekonomski rast za ovu godinu 82 posto, bdp skače petostruko, S 300 niče u Batajnici na trešnji narod ubira plodove, u oktobru osvojena Makedonija čisto radi vežbe, Hrvati se u strahu sele u Ljubljanu, Dubrovnik ističe srpstvo Dubrovnika, Srbija zapretila Nemačkoj: Angela Merker da smanjiš gas!
...
Sledeće godine fk Spartak iz Subotice ulazi u grupnu fazu Lige šampiona lagano, prolazi u osminu finala i kulturno gubi od Barselone 6 : 7.
*
Pisano radi teranja uroka da ovi slepci prođu mada me realno boli kurac al ajd tinja neko navijaštvo i dalje.
(Prethodni delovi: 1, 2, 3, 4, 5)
Iako mi je neka ideja bila da se ovaj serijal nastavlja sa razmacima od po 2 dana, rekoh sebi, "Prašino, nemoj da ubijaš inspiraciju dok je imaš". Unapred se izvinjavam onima koji vole krateže, a iako sam planirao da ovo bude najduži, verovatno će biti jedan od najkraćih tekstova uopšte.
Elem, u prošlom delu stigoh do trenutka kada je Srbija napokon počela da liči na nekakvu državu. Kralj Petar, u svojim šezdesetim, počeo je da oseća kako nije dorastao državničkim dužnostima, pa je rešio da njegov sin postane princ regent- što će reći, on bi sam ostao kralj, ali bi njegov sin obavljao sve njegove funkcije. Petrov stariji sin, Đorđe, bio je malo čvrknut u glavu, i mada se istoričari ne slažu u kojoj meri, bilo je jasno da on ne može pri čistoj svesti i zdravoj pameti biti kralj. Stoga je Petar odlučio da ga na tronu nasledi njegov mlađi sin, Aleksandar, koji je potom imenovan i za princa regenta. Aleksandar je bio pametan dečko, ali je odmah počeo da pokazuje određene diktatorske osobine- za razliku od njegovog oca koji je svu vlast dao narodu, Aleksandar je ipak više bio za čvrstu ruku. No, to je u početku bilo korisno, jer je jedino takav lider mogao da reši neke stare probleme.
Baš kao što je područje drevne Palestine veoma malo, ali ima mnogo naroda koji bi želeli da je osvoje, tako i na Balkanu postoji područje, opšte svedeno pod naziv Makedonija. Na njega su pre 100 godina polagali pravo Srbi, Bugari i Grci (nije to ništa, danas na dotičnu pravo polažu Bugari, Grci, Albanci i oni što tvrde da su drevni Makedonci, jedino Srbima ništa ne daju). Problem je bio u tome, što je šapu na ovoj zemlji još uvek držala Turska. Stoga, ove tri nacije su rešile da ko braća govno podele Makedoniju, ali i da oslobode od Turaka ceo Balkan do Istanbula. Posle 20 i nešto godina, Srbi su počeli da se pripremaju za svoj omiljeni hobi- rat!
Najave ujedinjenja
Postojala su dva ključna koncepta balkanskih integracija, početkom 20. veka. Prva je bila veoma interesantna i predlagala je formiranje Balkanske federacije, u koju bi ušle Srbija, Crna Gora, Rumunija, Bugarska i Grčka, uz mogućnost širenja na Bosnu i Hrvatsku ako to dozvoli istorija. E, sad, kad su velike sile čule za to, nimalo im se nije svidela ideja o supersili na Balkanu. Zato je prednost počeo da dobija jedan drugi koncept.
Ideja jugoslovenstva nije nastala preko noći, kako danas neki vole da veruju. Pojavila se u izvesnim masonskim krugovima još sredinom 19. veka, a do prvih decenija 20. već je uveliko uzela maha. I u samoj Srbiji nastale su organizacije, poput "Ujedinjenja ili smrti" (rođene iz oficirskih krugova koji su pobili Obrenoviće), na koje ću se vratiti u narednom delu.
Iako su Francuzi, Rusi i Englezi bili spremni da prihvate ovo rešenje- neke zemlje nisu: pre svega Austrijanci, jer je Jugoslavija podrazumevala da se njima samima oduzmu Hrvatska, Slovenija, Bosna i Vojvodina. No o tome kasnije.
Balkanski ratovi
U Srbiji su na mogućnost konačnog oslobodilačkog rata gledali sa simpatijama. Uostalom, već 20 godina se radilo na profesionalizaciji vojske, bilo je krajnje vreme da se i dobije neki rat. Srbija, Grčka, Bugarska i neizbežna Crna Gora su sklopile savez, koji je podrazumevao da ukoliko je jedna od njih napadnuta, to bude tretirano kao napad na sve njih. Sve je bilo tu: sila, volja, saveznici, razlog... ali ne i povod!. Za to su rešili da se postaraju upravo Crnogorci. Kao spornu granicu, ocenili su onu na Skadarskom jezeru. Brže-bolje, izazvan je baš tu incident, posle koga su Crnogorci zahtevali da Turci napuste dotično jezero. Turci su odbili. Izbio je Prvi balkanski rat.
U "odbranu" Crne Gore ušle su preostale tri zemlje: Grčka je Skadarsko jezero branila osvajajući Solun u Egejskoj Makedoniji. Srpska vojska je napredovala kroz Kosovo, potom upala u Staru Srbiju (vardarsku Makedoniju, odnosno, današnju Makedoniju), i bitkama kod Kumanova i Bitolja proterala Turke. Slične rezultate su postigli i Bugari. Srpska i crnogorska vojska su se spojile u delovima Metohije i u Sandžaku. Potom je, simbolično, pobodena srpska zastava u Jadransko more.
Kao i obično na kraju svakog rata, bilo je posla i za diplomate. Pregovore su organizovali Britanci. Kao Amerikanci danas, ispali su arogantna govna, jer su sasvim neplanirano stvorili još jednu državu na Balkanu- Albaniju. Nerado, sve pobednice u ratu su morale da je priznaju, iako su Srbi, Crnogorci i Grci već imali ideju kako da je podele.
Jedna zemlja je odbila da potpiše sporazum- Bugarska. Drage komšije su smatrale kako je srpska taraba ušla duboko u njihovu teritoriju. Tako je izbio Drugi balkanski rat.
Bugarska je napala Srbiju, kojoj su se pridružile Crna Gora, Grčka, a potom, nova članica saveza- Rumunija i- najvećim balkanskim obrtom sudbine- Turska. Za razliku od onog idiotskog rata, koji je vodio Milan Obrenović skoro 30 godina ranije, sada su Bugari bili ti koji su morali od usranih gaća da prave bele zastave.
Nova runda pregovora je organizovana u Bukureštu, a tu su Bugari faktički samo potpisali ono što i drugi godinu dana ranije u Londonu. Novi raspored snaga na Balkanu, međutim, nije se svideo jednoj državi. Pogađate o kome je reč.
Godinu dana, Srbija je bila tek nešto manja od Dušanovog carstva. Naravno, ekonomiji je bilo potrebno izvesno vreme da se oporavi, a novim teritorijama da se integrišu u državu. No, sve je bilo na pljuvometar da odleti u paramparčad. Beograd, glavni grad, bio je rekom udaljen od Austro-Ugarske, koja je počela da gomila trupe na Drini, Savi i Dunavu. Razlog je bio jasan: Srbija je morala ili da nestane, ili da se smanji, jer je za svega 30 godina dostigla gotovo polovinu one veličine, koju je Austro-Ugarska postigla za nekoliko vekova, a pretila je da nastavi da se širi- i to baš na njihove teritorije. Čekao se samo povod. A on je, u p(P)rincipu, uskoro stigao. No o naredne, nadasve uzbudljive 4 godine, u narednom delu.
Na prevaru, na mufte, na kvarno, iza leđa dok ne gledaju...
Ne kaže se za džabe na bugarski način. Ova fraza ima svoje i te kako opravdano poreklo. Naime, Bugari su, kad god su mogli, nekako pokušali da nam ga uvale dok smo bili okupirani nečim drugim. Uglavnom im se to obijalo o glavu. Tako su npr. za vreme Stefana Dečanskog i sina mu Dušana popili po pičci kod Velbužda, a da i ne spominjemo kako su se proveli na Bregalnici 600 godina kasnije.
Zato danas, kad god neko izvede nešto na kvarnjaka, kaže mu se da ne bude Bugarin.
Igra se bilijar. Mare dobija Džonija. Mare odlazi do stola da popije malo piva. Dok ne gleda, Džoni ubacuje svoju kuglu u rupu. Po povratku Mare ga provaljuje.
-Pa dobro bre kako te samo nije sramota?!
-Ma nisam ništa, šta ti je...
-E stvarno si Bugarin majku ti tvoju!
*slika iz francuskih novina izdatih tokom Prvog svetskog rata
Srpski reper za količinu propalosti nekog naroda.
"Ajde bre, pa Rumuni i Bugari su gori i od nas!"
Pivo iz plastikanera. Bomba, krmača. Dobilo naziv po tome što srpski zidari cepaju staklenac - zidarac, a Rumuni dvolitru - jer su, jebiga, Rumuni. Dokaz koliko su oni generalno onako retardirana nacija. Još malo pa su ko Bugari. Cepaju daleko manje kvalitetno pivo, a cena četiri staklenca, dakle ista količina je možda veća za 20 kinti. Brzo izlapi, izadje mu fors, pa pičke odustaju već na pola, a samo trve kvlt face cepaju pljucu sa dna. Ako si pak car i cepaš Merak pivo, onda mu staklenci dodju i jeftinije nego rumuni, a i bolji je šljak, taj fazon.
Popularno i medju klincima sa Manježa i Kalemegdana.
Meni je roditelj Apatinac rumun bogotac za krmaču Jelena.
Kada si u govnima do guše,oni dođu da te jebu.
Kada god je Srbija ratovala,Bugarska je napala s' leđa.
Na primer svi Bugari i cela Bugarska...
Institucija kojoj moras da prodas sve,cak i komsijin kokosinjac,a za uzvrat dobijas enormna obecanja+nove uslove
Ipak su Bugari,Spanci i Grci napredovali,zar ne? :)
Pošto Rumuni, Bugari, i Mađari imaju svoju definiciju na ovom sajtu, mislim da to zaslužuju i Slovaci.
Posle naših braća Rusa sa kojima delimo veru, drugi narod koji nas najviše poštuje a čak nisu ni pravoslavci su Slovaci. Slovaci nisu ko naša braća Crnogorci pa da priznaju Kosovo posle pola godine.
Visoki, plavi, pomalo bucmasti ljudi koji preferiraju majice u plavoj boji. U neke delove Banata ( Kovačica, Padina ) i Bačke ( Bački Petrovac i okolna sela ) su se naselili još za vreme Austro-Ugarske, znači pre više od 200 godina. Nikad nisu ratovali sa Srbima, što je pravo čudo kad pogledate sa kim smo sve ratovali u poslednih 100 godina.
Ako imate druga slovaka, koji se najverovatnije zove Janko ( keva Zuzana , a ćale Pavel ), nećete imati problema da tražite sa kim ćete da pijete. Slovaci piju pivo (nije slučajno Lav pivara u Čelarevu), i prosto je neverovatno koliko mogu da ga popiju. Ako ga pitate nešto o pivu, npr. koja je ideala temperatura lager piva, iz cuga će vam odgovoriti od 5°C do 9°C. Popiće sa tobom i rakiju ako baš piva nema. Ako piješ kod njega u stanu ( ogroman broj njih studira u Novom Sadu ), ponudiće te sa slovačkim kulenom, čvarcima i slaninom. Obavezno će ti ispričati kako se taj slovački kulen pravi, i kako u Kulpinu samo to jedu, i da sremski kulen ne može da bude bolji od slovačkog. Nikad ne štedi na hrani i piću, to mu je to navika možda zato što dolazi iz zemljoradničke porodice. Droga mu je strani pojam, ne zna ni ko diluje sa njom a ne zna ni ko je Kiza robija. Što se sporta tiče, ima dve leve noge.
Zanimljivo je to što slovaci nemaju vulgarne psovke, pa moraju da koriste srpske izraze. Njihove psovke su ''Choj do hore zelenej'' što bi mi preveli ''Idi u šumu zelenu'', što bi malo ko od nas protumačio kao psovku.
