Jednostavno: biti na strani jačeg. Suprotno od toga je Srpska politika, pošto bi mi Srbi bili spremni i od Marsovaca da se branimo. Bugari bolje prolaze, jer kad im je Nemačka pripretila '39 oni naglo postaju Nacisti, a čim su se Rusi približili Bugarskoj '44, naglo su postali komunisti. Nakon propasti SSSR '91 naglo počinju da mrze dojučerašnje prijatelje (Ruse) jednostavo jer su postali slabiji.
- Za koga navijaš, za Amere ili Ruse? - pa za Amere, normalno... - a što? - pa jači su, imaju veću vojsku, bogatiji su, tamo se lepo živi... - ajde beži mali, vodiš Bugarsku politiku!
Stadijum mamurluka, kada samosažaljevate sami sebe i kada ste sami sebi najveći kritičar onda kada se ujutru probudite s glavom većom od SSSR-a, kada ne možete ustati iz kreveta, kada shvatite da ste kući došli bez leve cipele, desnog rukava (ili ste bar poneli njegovu polovinu), mobilnog telefona i još uvek niste sigurni da li ste kresnuli devojku ili njenu najbolju drugaricu. I pregurate dan uz najveću moguću laž vašeg života:
"E jesam se odrao sinoć, ne znam a da ne preteram, ovo sebi više nikada neću dozvoliti."
Legendarni fazon iz vremena SSSR i komunizma kada smo se smejali jer smo slobodni da putujemo celim svetom kao nesvrstani, a svi ostali sa sličnim društvenim uređenjem su morali da trpe opresiju vlasti. Taj nazovi Ustav je imao samo dva člana: 1. Predsednik je uvek u pravu 2. Ako predsednik nije u pravu pozvati se na prvi član. Posle je isti korišćen u milion fora i fazona, ali originalna upotreba je bila ova. Danas sve manje zvuči kao šala, a sve više gorči na ukus.
- Gazda, zašto nema plate već tri meseca? - Zato. - Pa hoće li barem uskoro? - Biće.
Termin kojim se opisuje mučno, smor stanje, napinjanje, psihička ili fizička tortura, aludirajući na uslove, tretiranje i prinudni odmor turista u istoimenim kompleksima nekadašnjih hotela i edukativnih centara širom SSSR-a.
Blagostanje, sve usluge potpuno besplatne, posebno zaslužnim pojedincima bonus vaučeri... sađenje šljunka, tucanje kamena, zidanje Urala. Sibirska lepota, zimska idila, sve onako sasvim prirodno... prosto da se više nikada ne vratiš svojoj kući, ako se to slučajno i desi... a ti onda onako sav ''prosvetljen'' nekom čudnom nirvanom, nov čovek.
- I kako je bilo u operi? - Ajde ne zezaj! - Ma ne stvarno pitam, znaš da nikada nisam bio. - Paaaa... Gulag brate. Ne bih ja nikada, nego Milica zapela. - Hahaha... Jbg, zbog žene se svašta mora istrpeti! - E aj ne seri! - Dobro, šta se odma...? Pa nije sramota biti papuča.
Sredstvo koje se koristi u američkim filmovima, pogotovu akcione prirode. Njegova uloga je da kod prosečnog američkog gledaoca stvori osećaj zadivljenosti, straha od tih "terorističkih država", ali i zadovoljstva i ponosa, jer zna da se hrabri američki vojnici širom sveta bore da i njima donesu demokratiju. Poželjno je da to ne bude jedna od četiri glavne strane sveta (jer jugozapad zvuči zajebanije od juga). Država uglavnom bude u Aziji (često neka bivša SSSR republika). Jedna od čestih nus-pojava ovakvih umetničkih rešenja je i potpuno nepoznavanje geografije pomenutih lokacija.
Planine na jugozapadu Tadžikistana, tajna KGB-ova baza sa 16 'iljade ludih rusa i polumongola - jedan od Džejms Bond filmova.
Severoistok Kosova, džungla. Lik ganja serijskog ubicu. Probijajući se kroz gusto rastinje, sa leđa ga vreba ultraotrovna kosovska podvrsta južnoameričke tropske zvečarke.
Izraz koji se koristi u kombinaciji sa blagom seksualnom konotacijom, aludirajući pri tom na puniju osobu suprotnog pola sa enormno velikom zadnjicom.
- Vidi onu Jelenu...Jebote, kol'ka devojka! Dupe joj ko Sovjetski Savez! - Ali SSSR se raspao, poodavno... - Nema veze, ja ću ipak da joj ga metnem...pravo u Kazahstan.
Metafora za događaj koji se desio davno, toliko davno da se ne sećate ničega vezanog za to.
A: Kad ćeš da mi vratiš onu kintu? B: Eh? A: Znaš ono sto ti dadoh onomad... dok smo gledali tekmu. B: Koju tekmu jebote, ne sećam se ničega...? A: Jugoslavija - SSSR. B: ...
Albanci su ga zvali 'Ponos Crnog orla' još od kako je jedne mokre septembarske večeri sedamdeset i neke, na 'Nacionalnom stadionu' u Tirani, potopio tadašnju reprezentaciju SSSR-a. Maidi Begaj, simbol albanskog fudbala, el maestro desne strane, topovska levica i lucidan dribling kojim vrti protivnike na petoparcu. Iz 'Ljuftetarija' je prešao u Bazel za tadašnjih 15 miliona maraka. Rekord tog vremena! Na svom debiju za Bazel biva brutalno pokošen. Lom noge na tri mesta. Jovanu Krstiću, desnom beku koji je brutalno startovao, zabranjeno je da se bavi sportom u 94 države, članice UN-a. Maidi Begaj je sa neba pao u blato. Ostao je upamćen kao zvezda koja je zasjala za trenutak i odmah pala.
-Hoćete li čestitku sa motivima Hilandara, Ravanice i Helou Kitija? Samo 700 dinara a sve ide u dobrotvorne svrhe za rehabilitaciju kučića koji su se rodili slepi. -Maidi Begaj... Nemo' me vređaš, znaš!
Ameri su u svojoj kinematografiji imali nekoliko razvojnih stepenica kad su negativci u pitanju. Tu su bili idijanci, pa zli japanski bogataši silovatelji manekenki, pa arapi teroristi, ruski generali kojima dokurčio SSSR, pa nešto malo Srbi sa hrvatskim imenima itd. To su naravno sve neki zli stranci daleko im lepa kuća. Ono što je uvek bilo in su ritualne psihopatske ubice koje odsecaju udove, konzerviraju organe, šiju od ljudske kože, odsecaju vaginu (pardon, taj je Englez), i tome slično. Ono što je osim nesrećnog detinstva svima zajedničko je ogroman zid iza leša, koji recimo visi, sa krvavim natpisom u stilu: Mislite o tome. I naravno, svi su baš ameri, nema greške.
