Poslednji pokušaj prodavca nekretnine da proda kuću/plac u nekoj vukojebini.
- Dobar dan zovem povodom vašeg oglasa za kuću Gornjem Bespuću i želeo bih da vas pitam nešto u vezi nje. - Izvol'te pitajte (u pozadini se čuje vrištanje svinje koje kolju)? - Koliko je daleko od autobuske stanice? - Pa ... Nije daleko, oko 4 kilometara? - A koliko je daleko od centra grada? - Slušajte još malo pa će ovo mesto postati predgradje našeg lepog grada, još kada uvedu gradske linije neće biti daleko (svinja od malopre utihnula). - Dobro ali koliko je trenutno daleko od centra, sada? - Pa minut od centra... Telefonom. Kraj razgovora.
Ono što se koristi za opisivanje brdsko-planinskih vukojebina. Ako vam neko pri opisivanju mjesta kaže da ima čist vazduh, ili eventualno lijep pogled, znajte da osim toga ništa drugo nema.
- Iii? Jel te Dragan vodio konačno u onu svoju vikendicu? Pričaj mi sve! - Jeste, bila sam juče, i nikad više! - Štoo? Meni ono baš zvuči divno, čist vazduh, ptičice cvrkuću... - Ma ne pitaj ništa. Tamo bi se Indijana Džons, Krokodil Dandi i Slobodan Mićić zajedno izgubili. Nema struje, nema vode, osim u potoku, u WC se ide u grm, i to sa puškom, ako bi koji vuk ili međed zalutao. Koze pod ručnom pasu. Čim odmaknem malo dalje od kuće, počnu šumske životinje da se skupljaju oko mene ko da sam Snežana jebena... - Auuu, pa to zvuči ko neka vukojebina? - Ma kakvi, ne bi vukovi tamo ni zašli, a kamoli se jebali. A bogami neću ni ja. Prije ću Džekija da iselim, pa da pređem u onu njegovu kućicu, i ona je penthaus u odnosu na ono gore...
Najstidljivija životinja na svetu. Kada vukovi hoće da se jebu, oni odu negde u pizdu materinu, da ih niko ne vidi. Posle taj predeo dobije naziv vukojebina.
- Brate, što si tako modar, šta ti je to bilo? - Ćuti, ništa me ne pitaj... - Šta je, jeb'o ga ti, reci, treba li da bijemo nekoga? - Ma ćuti. Bio ja juče s ovim našim popom u nekoj pripizdini, umrla neka baba, pa da je sahranimo, njemu se razbolio crkvenjak, pa zovn'o mene da pripomognem. - Da, i? - Ništa, dođemo mi tamo, sahranimo babu, ručamo, sve kako Bog zapovijeda. Međutim, pop zapeo da mu se plati duplo, da nadoknadi troškove puta u selo. I kurac, tu krene guranje, mene petorica dohvate, ubiju Boga u meni, pop krene da bježi, ovi za njim autom, potkače ga, vozili ga 2 kilometra magistralom, prolaze ljudi i krste se, pop se na Opelu objema rukama za haubu drži da ne padne, to je kastig bio... - Auuu... I šta ćete sad? - Šta šta ćemo, dobro je da smo živu glavu izvukli! Samo li mi još jednom spomene da mu treba crkvenjak, ima da mu nabijem česnicu po sred guzice! Pizda li mu materina ona alava.
