Sa smanjivanjem stanovnika, ista postaje veća...
-U mojoj selendri živi 400 stanovnika...
-Ćuti, moja je još veća... Ima nas 200...
Za razliku od sela, za selendru te ne vežu sećanja na leto, dedu, babu, kupljenje sena,
kačamak sa mlekom, grabljenje oko tiganja sa zajedničkim doručkom (12 jaja), barenje jedre komšinice čiji prvorodjeni sin ima isti tvoj, orlovski nos i tome slično.
Ne, selendra je nešto sasvim drugo. To je ono mesto gde provodiš ostatak godine, šipčiš pola sata do autobuske (posle toga menjaš 3 prevoza da stigneš gde si naumio),gde je
komšija sazidao svinjac uz tvoju ogradu i skopčao se na tvoju septičku, jer, jebiga,
"predgrađa" nemaju kanalizaciju. Kada prođeš ulicom čini ti se da si u ratnoj zoni, jer
snajper-babe ne znaju za odmor, pa ako slučajno dođeš sa ortakom kući, keva te sutradan
pita da nisi slučajno dukatlija, ide takva priča po kraju...
Selendra se najlakše prepoznaje po trafici (nema dvoumljenja, jedna je jedina u krugu od 12km). Makar došao u 6.05 ujutro, nećeš na njoj naći ni Kurir ni Politikin zabavnik.
Kurir se prodao još u 6.03, a Zabavnik ne dolazi poslednjih 20 godina.
