Sintagma koja nas uvodi u to da su se naši strahovi obistinili, a molitve da se to ne desi pale u vodu.
-Moram nešto da ti kažem... Danas kad smo sedeli (čitaj: kad smo se 'vatali) u parku, prošo ti je ćale...
-Daj ne tripuj me! Znaš kakav je...
-Majke mi.
-I nije nas valjda video?!
-Pa sad...
Ako je verovatni većini srednjoškolskih profersora, to je ono što radi svaki pisac koji je ikad nešto nažvrljao u životu, pa makar to bio i džingl za goveđu supu.
P: "Evo, deco, danas ćemo raditi jednog poznatog azerbejdžanskog pesnika koji nije imao naročito bogat opus, ali je ostao poznat po svojevrsnoj revoluciji pisanja, i razbijanju ustaljenih formi, da li neko primećuje u čemu je ta razlika?"
posle dva minuta iz poslednjih klupa čuju se zrikavci i kotrljanje žbuna pustinjom.....
P: " Ma, hajde, kako ne primećujete nešto tako genijalno, pa vidite kako postoji tačna srazmera u broju i udaljenosti rečenica sa zarezom..."
Razred izvršava nuklearni facepalm....
Učestala potreba među decom da svesno rade stvari od kojih će im biti loše, opet i opet i opet. U odsustvu psihoaktivnih supstanci, neiživljeni mališani traže bilo kakav trip, pa makar bio najgluplji i najmučniji mogući.
Deca koja oduševljeno skaču na vrtešku u parku i čim roditelji ne gledaju, počinju da se sama vrte u krug što brže i što duže mogu, da bi se na kraju steturali s nje i siti nauživali par minuta u izluđujućoj vrtoglavici i osećaju tupe mučnine u stomaku.
Zajebana situacija proistekla iz slučajnog spleta okolnosti, a koja ti natera jučerašnju sarmu u preranu penziju.
- I tako, brate, ja volim ovu bleju u parku, jebe se meni za ovu tekmu što svi kreteni gledaju, kao, navijači, haha, šta nam fali, cirkamo pivo i gledamo u daljinu...
- Khm, khm, de ste momci? Za koga navijate?
Izuzetno dezorijentisan igrač. Nesnalažljiv u prostoru i vremenu. Ne zna gde se nalazi pa shodno tome sudija je tu da mu pomogne u nastojanju da nađe gde je put za svlačionicu.
Kafić "Malibu". Tri ujutru. Marko, mrtav pijan, tetura se po grmlju a u tom trenutku prolazi starija gospođa.
Marko: Buuuhaaaa (povraća)
Baba: Sine, da te pitam. Gde je put za Mrljište?
Marko: Baba. Ne znam gde je levo a kamoli, hik, put za Mgljušulttjgdmd.
Baba: Au, sinko, pa ti si se napio. Eno tamo ima klupa, sedi malo, proluftiraj se.
Žestoko međusobno drpanje po svim delovima tela pripadnika suprotnog, a ponekad i istog pola.
Najzastupljenija u ranom stadijumu otkrivanja sopstvene seksualnosti, najpre samo preko odeće, a kasnije, kao uvertira u prvi koitus, i "na golo".
Grupa sedmaka opkolila drugara mangupa koji je prethodne večeri imao prvi "sudar" na klupi u parku...
- Pričaj, Šone, kako je bilo?
- Strava!
- Jesi jebo?
- Paaa, nisam baš... Al' je zato pala vatačina!
- Auuu! Jesi je i za sise?
- Naravno!
- I, kako izgledaju?
- Pa, ovaj, nisam ih video, pustila me samo preko duksa...
Skup ljudi čije se vrednosti mogu okarakterisati proizvodom značenja izraza "lelemudi", "lezilebovići", "dangube" i stepenom beznačajnosti s tačke gledišta govornika adekvatnom uticaju igre braće Šćepović na ponašanje evropskog fudbalskog tržišta u letnjem prelaznom roku.
-Dobro, bre, hoćeš li više uzeti knjigu u šake, majku mu jebem, tri nedelje do kraja školske godine, a ti samo visiš sa onom kalakurcijom u parku?! Ako ne budeš vrlo dobar, celo leto ćeš kod kuma Radana na mešalicu, pa ti vidi!
Onaj momenat kad shvatite da ste se uradili nešto krajnje budalasto.
Blam ili šteta su neminovnost prilikom d'ooooh momenata.
Ubacite u aparat za kafu čitavih 100 dinara, a želite samo nes.
Kad posle dvesta metara vožnje skontate da ste sipali dizel u benzinca.
U parku priđete svojoj devojci s leđa, mileći da ćete je iznenaditi, a ustvari se vi iznenadite, zato što ta devojka samo ima istu kosu i istu torbu kao ona.
Bez posla.
- Šta 'š ti ovde u ovo doba dana?
- Ma šef me nasadio privremeno na klupu, a što, jebem li ga. Kaže da se odmorim i dobro razmislim o svojoj budućnosti. Mlada sam, kaže lepa sam, zašto bih trunula u kancelariji za računarom?!
- A...
----------------------
(a za to vreme, u obližnjem parku)
Pu jebem ti život, nema čovek gde dupe da spusti! Sve klupe zauzete!
Grupa ljudi na iritantnom drndavom vozilu, sa megafonom. Imaju običaj da vam urlaju pod prozorom baš kada vas uhvati onaj najnežniji i najdivniji dremež, kada ste napokon umalo uspeli da zaspite nakon, recimo, neke eto... pijanke... u sedam ujutru. Nužno zlo života u prigradskim naseljima.
Iako vole svaku vrstu kabastog smeća, iz nekog razloga izrazito cene akumulatore (što veće, po mogućstvu od traktora) i bubnjeve od veš mašina.
Obzirom na aktuelne kampanje za reciklažu, predviđam im ne baš svetlu budućnost.
Ako ste nekad hranili golubove u parku, biće vam jasno u kom smislu su im skupljači sekundarnih sirovina dosta nalik. Što im više date, biće ih sve više, i češće će vam dolaziti.
Mnogo je iritantnije, svakako, kada je komšija "onaj darežljivi".
