Železnička stanica negde oko podne. Voz kreće za 15 minuta, Vi ste uzbuđeni,jer dugo niste videli porodicu, a niste ni putovali vozom odavno. Biće to jedno lepo putovanje.
12:30 – Voza još uvek nema. 12:45 – Voza još uvek nema 13:00 – Voza još uvek nema 13:30 – Voz je stigao, čujete objašnjenje od konduktera da je krava stala na prugu i da su čekali da se skloni.
Konačno krećete, jeste se načekali,ali danas ste posebno pozitivni i ne dozvoljavate svom entuzijazmu da spadne. Voz se zaustavlja negde van stanice. Voz stoji. Posle 45 minuta čekanja, voz kreće. Pitali ste konduktera o čemu se radi,a on Vam je rekao da je baš na tom mestu nekada davno,pre pruge, bila mašinovođina rodna kuća, pa je morao malo da da oduška svojim emocijama. Na sledećoj stanici Vam se u kupeu pridružuju jedan vojnik, tročlana porodica i još jedan čovek. Vojnik nema kartu,daje sto dindži kondukteru. Svi su zadovoljni. Malo posle stanice, voz je opet stao,ali, na svu sreću. ubrzo krenuo. U Vašem kupeu počinje nepodnošljivo da smrdi, jer se Čovek ne odvaja od svoje flaše Vinjaka, dete se ukakilo,a vojnik je zaspao dok vojnički pasulj počinje da se sveti i njemu i svima u kupeu. Izlazite napolje da udahnete vazduh. Voz je stao. Trajnje stajanja – sat vremena.. Kondukter objašnjava da je bila nesreća na pruzi i da se čeka istražni sudija da izvrši uviđaj. Ne možete da se vratite u kupe, pa stojite u hodniku. Entuzijazam je odavno na nuli,preovlađuje misao – Zašto mi je ovo trebalo ? Taman pošto je krenuo voz,odjednom se naglo zaustavlja,a dva policajca počinju da otvaraju vrata svakog kupea i da viču na ljude :,,Ko je povukao ručnu ?“ ,,Si ti vuk`o ručnu ?“. Krivac je verovatno već odavno stigao tamo gde je hteo,ali će ova dvojica nastaviti da maltretiraju pošten svet,sve dok ih kondukter ne posluži domaćom ljutom, onda voz kreće. Konačno.
Stižete duboko u noć, silazite na stanicu,misleći da Vas neko moždo čeka,ali oni su se samo nasmejali kada su čuli da dolazite vozom.
Konačno suočavanje sa realnošću ostarele "devojke". Napokon je skupila snage, pogledala se u ogledalo i prestala lagati samu sebe. Na drugoj strani ulice videla je komšiju Radeta koji je pre dvadeset i pet godina godina trčao oko nje kao dete ispred prodavca kokica. Na vreme je shvatio da nema ništa od toga i našao drugu. Za tri nedelje ženi sina. Uskoro će postati i deda, a ona živi sa dve mačke i jednim televizorom. Setila se i onog trgovca kome 6 meseci nije htela dati. Ovaj otišao kod prve koja je htela i sada ima četvoro dece sa njom. Pre dvadeset godina mogla je imati bilo koga, ali ona nije htela bilo koga. Niko nije bio dostojan uvažene profesorice književnosti. Sada izgleda da je bila u pravu: niko i nije. Sada stoji ispred pet tona uglja koje nema ko da unese i u sebi ponavlja reči sa naslova. I da ih izgovori naglas, ne bi imao ko da ih čuje osim mačka Boleta koji se igra sa grumenom uglja.
Naftalin je prezervativna tečnost koja počinje da se hvata po vicevima i forama kad malo ostare. Vicevi stari oko 10 godina već plivaju u njemu, a oni od 20+ su totalno potopljeni na dnu naftalinske prezervativne posude. Ironično - i sam izraz "vicevi iz naftalina" je završio duboko u naftalinu.
-Tri debela Nemca -Oljuštiću te - poješcu te -Duh sa plavim okom
Sintagma zbog koje vučemo traume iz detinjstva, jer, sigurno smo se svi našli x puta u situaciji dok su nas babe i tetke vukle po komšiluku, kad su nas roditelji ostavljali kod njih na čuvanje. Prisustvujući tako kafenisanju i trač partijama usled nedostatka kiseonika od dima cigareta počinjali smo da kunjamo i da ne obraćamo više pažnju na visoko intelektualni razgovor koji se vodio oko nas. Odjednom, prenuo bi nas iz očaja hrapavi glas nn komšinice: - Da izvine ovo dete, usled čega bi smo mi podigli glavu i načuljili uši jer se počelo ticati nas. I onda bi usledila životna lekcija, koja će činiti osovinu našeg budućeg svakodnevnog rečnika: - Jebem joj mater, kurvetina štrokava.... I tako su naši nesuđeni staratelji, misleći da su nas ovom bajalicom sačuvali od štetnog uticaja pogrdnih reči, u stvari zarezali neizbrisiv trag u našim još neformiranim glavicama.
Al' eto, šta nam fali, živi smo, zdravi smo, što ono kažu, da izvine ovo dete, mož' nam se pri'vate svi za kurac!!
Kaže se za čoveka koji u krevetu provodi više od 13 sati, posle ceo dan provede dremajući, večito je neispavan i umoran, a u cik zore računa vreme oko 11 ujutru.
Za ovu funkciju predispozicije su sledeće: 1.Da osoba koja želi da bude rukometni gloman,svoj seksualni potencijal* svede na minimum.Tačnije da ne jebe ništa. 2.Da je lud. Zamislite ovo,bek u rukokmetu ima negde oko 100 kg izalazi 1 na 1 sa gore navedenim nestretnikom,taj bek nije običan čovek već ubica koji ubija,čupa srce iz nedara i druge organe nižega reda ,lopta od 425g i brzinom od oko 200 km/h u blagom matematičkom zahavtu dolazimo da zaključka da lopta može da sjebe bika od pola tone.I golman umesto da pobege da se spasi on trči ka ubici kao da su pobratimi ili da mu je kum.
Totalna suprotnost Miloševićeve odbrane, dok se tamo okrivljeni trudi da umrtvi slučaj, ovde imamo situaciju gde okrivljeni pokušava da sve oko sebe što pre ubedi da je lud, čak šta više, ponašanje okrivljenog evoluira od ludog ka još luđem iz pitanja u pitanje. Polako ili sigurno, okrivljeni dovodi sve oko u pitanje da li su i oni sami normalni. Odbrana radi po principu što luđe, to bolje.
Sudija: Gospodine Brejvik, čuli ste optužnicu, izjasnite se. Brejvik: Trava je zelena, traktorista tera kombajn po minskom polju, ja sam KOSAČ, ja sam samo KOSAČ, Boban mi reko da sam KOŠAČ, dece mi imoje, perike, svuda oko mene perike, krmeljiv čovek sa perikom, gde su mi SLINE, nemam SLINA, uvek sam imao SLINE, Oću da guram stolice, ove stolice nemaju točkiće. Sudija: Gospodine Brejvik, uozbiljite se. Brejvik: Mali ker, mali ker, kobaja, velika kobaja, čupam nokte, svima čupam nokte, jebem Angelu Merkel, JER SAM TAKO U MOGUĆNOSTI. Poslaću joj Đoluba da joj kaže da sam u mogućnosti, krava, seda krava, Veljina krava. Sudija: Kakva krava gospodine? Brejvik: Ma ona Del ponte.
Otac: Sine, gde su mi pare iz pantalona? Sin: Neam pojma ćale. Do sada sam ovaj, kosio travu u dvorištu. Otac: Alo Brejviče, ti ostavim jedan avans pa da razmišliš još jednom. Ti kosio travu, pu pička ti materina!
- Ma kako ne znaš Milisava, što mu se snaha razvela od sina pa onda udala prošle godine za onog poštara iz Nikšića što mu je sestra prodavala ćilime u Novi Pazar sa kuma Ognjenovim bratom dok su studirali zajedno sedamdesetih, dok njemu brat ne poginu mlad u onu saobraćajnu nesreću kod Beograda osamdeset i četvrte...?
Svaki predator zna da je plen najranjiviji kada je sam. U grupi je sigurniji, brži, zaštićeniji. Izolovan, nema šanse.
-Vidi onu brucoškinju samu i zbunjenu pored oglasne table...Pogubila se ko Ševčenko u Čelsiju. -Ma daj vid'o sam je s kolegenicama juče na studentskoj žurci u Tarzanija klubu. Bile u fazonu arogancija, bahato, bezobrazno, i asistenti pojeli korpe te večeri...Ma kučka. -Jaganjče se sada odvojilo od stada...Planinska puma je namirisala svoj plen, šunja se i napada nemilosrdno! -(Jebale te fore iz 'Opstanka') Tačno. Kidiši, pumo! -Kolegenice, treba neka pomoć? -Pa da, gledam za overu semestra ne znam oko ovog ŠV obrasca. Ništa mi nije jasno. -Srce, ja znam sve što se tiče ŠE-VE...ako me razumeš...
Skoro svakodnevno se prepirati, svadjati, ubedjivati s istom osobom oko istih stvari.
- Halo, gde si covece, sta ima? - Nista, evo s Marijom obnavljam gradivo oko auta. - Zar opet? Ma de kazi joj vec jednom da sad nemate para za novo. ............................... - Sta ste juce radili ti i Nemanja? - Nista, obnavljali gradivo. - Oko cega sad?!
