Najurbanije od urbanog što u ovoj zemlji postoji. Oni nisu periferija, kao ni predgrađe. Još manje su provincija, iako im noge na nju smrde. Nisu ni selo iz kog su pobegli, iako bi rado u isto otišli, da se odmore od dođoša koji su im blato na trotoare doneli. Oni su kosmopolite iz suterena, vitezovi iz betonskih kula. Ponosni podstanari sa pravom glasa. Grleni i nabusiti - najbitniji faktor i pičkin dim.
„špansko selo“
Tačno ta rečŠpansko selo4 definicije →
Mnogo namćorast i zadrt tip ljudi.Ljiga od čoveka.Kao što gore pomenut naziv kaže u svemu moraju biti prvi.Svako selo ima svog PRVČU.Prvča se koristi kao osobina nekog čoveka koji mora biti prvi u svakom segmentu života i biti ispred svih,bez obzira bilo to korisno ili ne.On mora prvi da seje kukuruz,mora prvi da sadi krompir,mora prvi da bere višnje,prvi uvede telefon.
Srboljub: Rajka ene ga Velja,didem da ga priupitam nešto! Veljooooo!?
Velja: Ooooo Srboljube ?
S: Je li Veljo kad ćeš da bereš šljive
V: Pa Srki pobratime još nisam odlučio.Ti kad planiraš?
S: Ja ću verovatno idućeg ponedeljka
V: Hmmm, ja ću verovatno u subotu, mislim 100%!
S: E Veljo stvarno si PRVČA !
Svaki student željno iščekuje svoj diplomski rad k'o seljak da mu se krava oteli, zato što u tom periodu ne daje mlijeko, a i prinova u štali dobro dođe, jerbo će u očima svojih komšija da izazove zavist zbog povećanih dohodaka i tako svrstati sebe međ' bogatije ljude tog krajolika. To je prilika kada se okupi najuži dio porodice kako bi svi zajedno mogli da saslušaju svoj ponos sela kako izlaže svoj rad, jedinog iz tog kraja koji završava neke studije. Na svečanost su pozvani njegovi najbolji prijatelji, djevojka, te naravno oni najbliži iz familije. Na stolu u sali se nalaze mnogobrojni pokloni za profesore i žiri koji daju konačnu ocjenu.
Na početku izlaganja kod našeg studenta Bogde gaće se tresu k'o u gole kurve na njivi kad je svodnik izbaci iz auta zato što se zaljubila u svoju mušteriju i nije mu uzela pare. No, kako vrijeme teče, Bogda dobija na samopouzdanju i sala puca od njegovog znanja, a okupljena familija se diči svojim zlatom. U očevim očima suza se nakuplja k'o vlaga u podrumu, dok majka ne štedi na suzama, pa ih ispušta k'o da su Nijagarini vodopadi. Djed je došao u svojim novim opancima koje je nalaštio crnom „Ajakablar ičin“ kremom za obuću iz Turske, a Bogda, ne stideći se svoga djede, još jačim, ali drhtavijim glasom izgovara riječi gledajući ga u oči i čineći tako događaj još napetijim. Bogdina stara, bolesna baba je takođe prisutna, drži svog doživotnog saputnika za ostarjele ruke i divi se repertoaru riječi svog unuka, iako ne razumije ni jednu riječ i sve što govori za nju je špansko selo. Kako se svečanost približava kraju, tako i kod pristunih raste adrenalin i jedva čekaju da se to sve konačno završi, a i Bogdinom teči bi to bilo drago, jer su ga guzovi već počeli da bole od sjedenja na tvrdoj stolici. Bogda naposlijetku završava svoje izlaganje, a profesori lagano privode kraju diskusiju o radu. Diplomirao je sa ocjenom 10.
Nastaje aplauz k'o da je došao sam Barak Obama na svečanost. Prilazi ćaća, čestita svome sinu jedincu, pa i profesorima koji se čude jačini stiska njegove pesnice otvrdle od čestog kovanja željeza u njegovoj maloj radnji, a mati je već zagrlila svog sina stežući ga k'o boa kada uhvati svoju žrtvu. Ubrzo se svi izljube, po triput, naravno, te naposlijetku se fotografiraju za vječnu uspomenu iz studentskih dana, dana kada je Bogda žario i palio studentskim domovima u kojima je očas posla znao da oprca cijeli sprat spremnih studentica koje su stojale u redu da ne bi koju dvaput otrsio. Naravno, ovo za studentice je preuveličano, ali Bogda je zasigurno bio jebač, teži u svojoj kategoriji, ali kao i svakom drugom živom biću, tako se i njemu desila ljubav sa jedrom, rumenom brđankom sa kojom je prošao sito i rešeto u tim danima i sa kojom se na kraju svečanosti iskrada iz sale i odlazi da u tišini, oči u oči sa svojom izabranicom proslavi veliki trenutak njegovog života. I tako, dok okupljeni sa prozora gledaju mlađani par kako izlazi iz dvorišta fakulteta, polako se okreću prema vratima i napuštaju salu, a ponosni roditelju u isti tren izgovaraju: „To je moj sin...“.
Noćna mora svakog školarca. Cele školske godine planira šta će sve raditi za vreme letnjeg raspusta, a kad isti dođe desi se neki maler zbog koga svi planovi padaju u vodu.
Primer 1:
Eh, zaključi mi keca iz engleskog. Moraću da zagrejem stolicu do avgusta.
Primer 2:
- Epa sine, ovog leta ćeš morati kod babe i dede na selo kako bi im pomogao. Oni su stari i ne mogu sami
- Ali tata....
- Nemoj ti tu meni ali... Ideš na selo i tačka.
Situacija u razređenom srpskom selu. Neasfaltiran put. Selo se dogovori da uloži nešto novca kako bi izgradili put i time spasli svoje automobile i traktore od konstantnog truckanja. Najčešće se obavlja na nagovor supružnica, koje iz svoje kuće jedino izlaze na Svetog Nikolu, Đurđevdan ili neku drugu slavu kada treba da idu u goste , a ukoliko pada kiša ili sneg-ne žele da se isprljaju. Kažemo da se onda popločava put do slave.
Grupa koju svoju slavu pored neospornog kvaliteta, između ostalog duguje i sljedećim činjenicama:
1. Logo Iron Maiden prepoznatljiv je kao logo za Nike ili Adidas, jer ne postoji ni jedan grad, selo, zaselak, a da negdje neko nije ižvrljo Iron maiden.
2. Svaka mjesna zajednica ima barem jednog stanovnika koji posjeduje majicu Iron Maiden i rado je nosi.
3. Teški folkeri, žestoki ljubitelji južnog vetra, Šemse, Sinana & Co u želji da postanu urbani najčešće su posezali za majicama Iron Maiden te se predstavljali kao najveći fanovi metal muzike i borci protiv pošasti zvane narodnjaci!!!
Primjer za pod 3.
Radnja se dešava u zadimljenom kafiću na autobuskoj stanici. Šank. Na šanku nekoliko velikih piva i nalakćen tip sa fudbalerkom (repovima) u kožnoj jakni sa nitnama, šamijom, starkama i majicom Iron Maiden nalakćen polupijan drži predavanje lokalnim klincima....
''Mejden je zakon! Alo! Zakon! Metal je zakon! Nemoj da ja vidim da neko sluša narodnjake usta ću mu ja razvalit. U mojoj ulici dok sam ja živ neće se slušat narodnjaci.''
Klinac1:''Pero jel slušaš Metaliku? Kakva ti je ona?''
Pero:''Ko? Koga jel slušam???''
Klinac2 i Klinac 1 u glas:''METALIKU!!!''
Pero:'' Aha! To! Jašta nego šta. Metaliku slušam. Dobra mi je ono i ona stvar....hmmmm...kako se ono zove sa onog albuma....hmmm de pomozi mi na vrh mi je jezika...???''
Klinac1:''Da nije sik end distroj''
Pero:''Eeeeeee TA!!! Ta mi stvar ubija! Ta! Ta!''
Klinac2:'' A fantom lord? Jel ti ona dobra?''
Pero:''Jooooj!!! Pa šta me pitaš. Ona jeeeeeee.......''
Klinac3:''A kakva ti je pjesma bateri''
Pero:''kakva će bit? Ta ubija! Bateri ubija!
U tom momentu se začuju taktovi pjesme Reci čašo izdajice od Sinana.
Metalac za šankom se okrenu ka šanku.
''Mala! MALA!!! Mala!!!
Konobarica:''Šta je! Šta se dereš''
Pero:''Pojačaj ovo odmah! Odmah!'' Nervozno drhtavim rukama pripaljuje cigaru, sipa pivo u čašu i ispija gutljaje
Glavom od šank! ''Koja stvar b***g te jebo! POJAČAJ!!!
Klinci 1,2 i 3 pomalo iznenađeno:''PERO!!! Šta je ovo????????''
Pero (odjedanput kao da se probudio iz hipnoze.Pogubljeno:''Šta šta??? Ma ništa! Glava me nešto zaboli. Ovo pivo ko da je pokvareno.'' ''Mala! MALA!!! MALA!!! Smanji ovog Sinana šta si pojačala do daske. Razbiću ti i liniju i kasetu? Nego gdje smo ono stali...''
Klinac2:''Kod metalike''
Pero:''E da. Kod metalike. kažem ti ona stvar je ekstra stvar. Ubija. Strava...
Klinac2:''Misliš na bateri''
Pero:''Ma da. na to. na bateri. stvar ubija. Majke mi''
Kako sam ja čuo,to je čest oblik zabave u urbanim sredinama (kako to oni vole da kažu),odnosno gradovima.Oni se tako skupe u grupe od po nekoliko njih i onda tako,tamo puše drogu.
Kod nas u selo to nema.Mi to ne damo.Mi sednemo ispred prodavnice ili u kafanu i lepo pijemo ko ljudi.Ne pušimo drogu.
Žena izuzetnih oblika, velikog srca i tople duše.
Inventar domaćinstva bez koga bi svaka kafa bila sikteruša, svaki pasulj presoljen, gibanica nemasna, a gostoprimstvo strana reč verovatno švapskog porekla koju oni gastaNbajteri donesoše u selo.
Iako je pregazila već šestu banku dobro se drži, dugogodišnji staž je napunio potrebnim iskustvom, i već decenijama oko nje se tiskaju deca baš kao oko vrelog šporeta u zimskim danima. Ma ne bi je menjao za najnoviji model pa da jebe miša.
- Oženio se Savo. Doveo neku kurveštiju iz Donje Sabante, kažu da je manje žita dala ona plodna '74. nego što je ljudi preko nje prešlo. Stvarno ne znam šta je s' taj narod, ja moju Smederevku čuvam k'o malo vode na dlanu, jeste pogolema, al' dobre duše. A tek kad pogaču umesi...
Pojava česta među populacijom 50-70 godina. Elem, to su ljudi koji uporno pokušavaju da nam predoče sve lepote njegovog rodnog kraja koji je davno napustio. Hiperbolama dočarava superiornost njegovog rodnog kraja, kako u odnosu na šugavu betonsku košnicu, tako i u odnosu na rodne njive i livade drugih ljudi. Međutim, sve bi to bilo u redu da sama činjenica nije da mučeni čovek selo posećuje samo u izuzetnim prilikama i sa istog beži kao oprljen.
- Jao, da ti znaš, prijačak, kakvi su izvori u mome selu, kad bi vodu jednom probao,ne bi znao da odeš sa izvora Javorice. A tek da znaš kakve su šljive na Pašinom brdu, ijao, žute, zrele, ma med medeni....a oni naši lugovi i šumice....divno, nepojmljiva lepota dok prijatan vetrić piri uz miris okošenog sena....
- Koliko često ideš tamo?
- Jbg, nisam bio 15 godina, otkad mi otac umro....Tamo imam dva brata i neku rodbinu. Više volim da dođu kod mene.
mnogo dosadna zemlja, sve selo do sela, svuda po pašnjacima pasu lila krave marke Milka, stanovništvo samo rabota i gleda na sat, ne troše na život, već gomilaju pare u bankama( sindrom hrčka), hrane se nezdravo( isključivo krkaju masne sireve i čokolade) a u slobodno vreme ne lelemudaju, već izaberu neki uz nos uspon, pa se pentraju po Alpima; ne znaju da uživaju u životu, da se raduju: dvomesečnom stabilnom kursu nacionalne valute, dolasku struje nakon višesatne restrikcije, uvođenju kanalizacije, kad komšiji crkne krava boje lila etc................tuga! sačuvaj nas, Bože života u takvoj zemlji
