Mleko je tekućina koju daje krava iz svojih sisa preradom trave koju izždere. Istom tekućinom ona hrani svoje dete - malu kravu. Međutim, ljudi su po prirodi zli, pa su se u ovom slučaju dosetili da kradu iz usta male krave kako bi lokali tu tekućinu. Pri svemu tome su složili priču kako je mleko zdravo, nja, nja, nja... A šta je zapravo istina? Hrana koja je namenjena sistemu za varenje male krave (a.k.a teleta), nije namenjena čoveku, te neki ljudi imaju teških problema kada piju mleko, jer su jednostavno netolerantni na laktozu. Prosto, ne mogu da ga svare, te dolazi do stravičnih bolova u stomaku. Ovo se odnosi na sve mlečne proizvode.
Ja - netolerantan sam na laktozu. Ali stvarno. Sva je sreća pa su napravili kravicu bez laktoze, inače mleko do kraja života ne bih više okusio. A obožavam ga. Šmrc.
Pijaca snova i promašenih zanimanja. U skladu sa evropskom definicijom šou-programa: blještavo, pompezno, perverzno, omnitematski, degutantno i banalno...
Jedni do drugih i igrači i pevači... I reperi i metalci... I devojčice od 10-tak godina što pevaju izvorne i duhovne pesme, i voditeljke-striptizete što skidaju gaće i sevaju pičkom... I sportisti i majstori... I denseri i neosamuraji... I nindže i mindže... I mađioničari i alkoholičari...
Sve podseća na situaciju kada se likvidira neka gazdinska kuća, pa narod trči i grabi sve što vidi... Kao posle ''oslobođenja'' 1944-te kada su čuvene partizanske ''trojke'' (u ovom slučaju: tročlani žiri) sudile i odlučivale ko će da živi a ko ne, to jest, ko odgovara da ide dalje, a ko otpada... Tako je i ovde: sve izloženo i nagurano u isti koš(nerazvrstano po kategorijama) i izloženo sudu naroda, a sve u cilju približavanja toj, nama magičnoj, mističnoj i svetoj sumi od 100 000 evra...
Može biti upit, može komentar, ali i start (ili barem pokušaj istog).
U poslednjem slučaju to je pokušaj mlađanog pastuva (sa bezrezervnom verom u sebe i svoj šmek, propraćen obaveznim namigom) da svojim stavom tek upoznatoj ženki stavi! do znanja da je ona njegova i da će ubrzo doći do snošaja, te da se ona tu ništa ne pita jer, zaboga, očigledno je da je na samu njegovu pojavu već ovlažila do kolena i spremna da mu se bespogovorno poda, hipnotisana takvom jednom pojavom pokušavajući da vrati svoje levo stopalo u novu cipelicu... Srećno momčino.
U ostalim kombinacijama valjda se javlja kao opis nekog prekurca (?!) kada o istom pričaju prepičke. Ili neke šiparice, šta li.
- Šta to bi mala? Kada prođe sin jedinac štikla kleca, a? Bobi, drago mi je. Kreći, za tri minuta mi ističe parking a naredni sat ne plaćam ako nismo zajedno na zadnjem sedištu moga auta!
Redovno stanje na TV ekranima u Srbiji do uvođenja kablovske. Neki su imali sreće, pa su imali satelit. A mi koji nismo, svakodnevno smo se suočavali sa ovom elementarnom nepogodom. Pa onda ćale mora da se penje na krov da namešta antenu, jedno dete da stane na pola stepenica, jedno kod vrata a keva kod TV-a i da se dovikuju, u stvari da prenose šta ko kaže (po onom sistemu, kao kad se nosi nešto teško a ima više ljudi, pa da ne bi svako nosio teško sve vreme, oni stanu jedni pored drugog i dodaju jedan drugome, e tako je i ovo dovikivanje funkcionisalo). Najvažniji termini korišćeni u ovom slučaju su bili: "Je l' ima snega?", "Malo levo, levo!", "Sad malo vrati", "Je l' dobro" a olakšanje nastaje kad majka vikne: "Dobro je, ne mrdaj više!"
Srećom pa tada nije bilo baš nešto puno kanala da se traži. Ako ćale uhvati treći, onda si na konju, možeš da gledaš "Dodatno ubrzanje"!
- Je l' ima prvi?
- Ima, al' ima puno snega!
- Vrati malo!
Neknjiževni izraz za iskazivanje najvišeg stepena neslaganja.
Alfa i omega odbijanja.
Nepriznato dete izraza "Neće da može!" i "Jes' šipak!"
Nastao prostim spajanjem dve uzvične enklitike: "Jok!" i "Đoka!"
u sinonimnoj relaciji što prouzrokuje komičan efekat kod sagovornika.
Tajna uspeha je u samoj tehnici izgovora, koji zapravo mora biti brz i odsečan po mogućstvu sa iskarikiranim mandarinskim akcentom.
- E Mile, jel' dolaziš sutra na predavanje?
- Jao daaaa, onaj smor ujutru?!!!
- Aha, ali neće upisivati zbog slave.
- U tom slučaju... Jok-Đok!
- Bahahahhahahahahha..e jes' dileja, keve mi!
------------------------------------------------------------------
- Dobar dan, volite li pozorište?
- Jok -Đok.
- ŠKK ???
Najpoznatiji srpski sin, nakon svog imenjaka Miloševića. Ako je u drugom slučaju, mama malog imenjaka tvrdila da je on vredan mladić zato što je nosio gajbe sa koka kolom i džakove krompira da bi zaradio džeparac, otac malog Marka Miškovića - veliki Miroslav kaže da je bolje da Marko radi u C.Zvezdi i tako ubija vreme, nego da sedi po kafićima i ne radi ništa. E sada, to što se Marko retko kada pojavljuje na svom radnom mestu, kao prvi finansijer kluba ne daje ni kintu, postavlja kelnera za predsednika, bleji u Americi i što uopšte ne obavlja svoje službene dužnosti dok se klub raspada kao trup mrtvaca nakon šezdeset dana od smrti je sasvim nevažno. Najvažnije je da je lepi Marko živ i zdrav, jer na mladima svet ostaje! Po toj logici, Srbija na Marku ostaje...
Zar nije to lepo?
Bezvrojne sobe su, kao što sama reč kaže, brojem neobeležene sobe u Studenjaku na Bežanijskoj Kosi. Na skoro svakom spratu, u verovatno svakom bloku, nalazi se po jedna ili više soba u kojoj žive ljudi koji se ne mogu baš nazvati studentima.
Naravno, u njima u 99% slučajeva stanuju ljudi čija je nacionalnost ista kao i nacionalnost direktora doma, preko recepcionera, čistačica i većinski zaposlenih- Crnogoraca.
Tu stanuju nestudenti u paru ili u formi omanje porodice, koji čekaju neku bolju kombinaciju, pa makar to potrajalo i par decenija. U svakom slučaju, sobe ostaju rezervisane za neke nove mlade i ne tako mlade Crnogorce.
I, naravno, ništa nikom ne plaćaju. Za razliku od onih za koje je ta ustanova napravljena i koji tu žive jer nemaju gde.
Najmizerniji deo ljudske rase koji ne tako retko okupira sam vrh države.
Bobani estradne scene. Amidžići među voditeljima. Rudar iz Surdulice među građanima. Isti se razmnožavaju neverovatnom brzinom, a lek za njih još uvek nije izmišljen.
U slučaju da nisu uspeli da se dograbe vlasti, usled loše sreće u genetskoj predodređenosti za inteligeniciju, ostali su na dnu „socijalne kace“. Obavljajući poslove za koje su jedino sposobni, idući na močugu srednjem sloju, obezbeđuju sebi tek toliko novca da izdignu nos iznad govana i dišu na pola pluća tj. asmatičarski.
Ako ikad dođete u kontakt s njima, hebidža. Prepoznaćete ih i zalupiti im vrata pre nego što se kao paraziti ne instaliraju u Vaš život...
**ding dooong**
-Mita (ukućan): „Dobar dan.“
-Dragan (ganfur što prodaje stvari pokućama): „Dobar dan gospodine. Na nagradnoj igri „grdelički srećnik“, izvučeni ste kao nagradni dobitnik mišomora za sve vrste gamadi! Zar to nije sjajno? Jedini uslov je da kupite ovaj antibakterijski jastuk s aloevera presvlakom i memorijskom penom koja se vraća u svoj početni oblik koliko god da Vam je glavudža teška. Za samo tri ipo iljade dobijete nači i jastuk i mišomor. Po promotivnoj ceni i samo danas. Ovo je prosto ponuda koja se ne odbija!“
-Mita: „A da Vama ja dam ponudu koju nećete moći da odbijete? Pajsad: Uše gamadijo s mog praga ili ćeš osetiti barut u prknu. Murrrš!!“
Definicija pisana za revijalni deo takmičenja TDZP
Zaboravljena zemlja. Uzba vašeg pamćenja koja sadrži višak informacija iz punog hard-diska, a koju ćete, u slučaju potrebe, naći - na Sv. Nikad.
Počinje benigno, stavili su digitalnu centralu u pošti, dodali par nelogičnih cifara i baza podataka sa svim brojevima telefona od ortaka i ''drugarica'' ne može da se ažurira, baguje. Dešava se na poslu, ako se dati posao ne odradi odmah, on lagano odlazi u Laponiju, dok ga šef, na dan isteka roka, ne zatraži opet.
Baza preljeva i podacima se stavlja prioritet. Pamtiš samo važne stvari. Stižu i godine, izbacuješ iz memorije razvojni put komšinice Mice-jebačice, a ubacuješ žitije Kralja Selasija od Etiopije.
Koristiš nove tehnologije, praviš podsetnike. Ipak, i dalje zaboravljaš. Šta sam ono hteo reći...
- Miliii, ideš li?
- M? :šta sad 'oće koji moj, još 10 minuta do kraja finala, a nerešeno!:
- Ljubavi, pa čekam te već pola sata u spavaćoj, istuširala sam se i sve, rekoh ti...
- :kad mi je rekla?: Stižem, srećice! :liči na produžetke, svakako: Pridži k čici, hohoho :usred petinga čuje se Gojkova dernjava, nešto u vezi Ivanovića, erekcija nestaje:
- Nisi ni-za-šta!
-------------------------------------------------------------------------------------------------
3. maj - rata za kredit. Odakle? (boldovano: ćale prodao 3 grobna mesta na seoskom groblju!)
8. maj - neplodni dani, deca kod babe, valjalo bi...
26. maj - Finale LŠ - roštilj kod Šilje, ponesi pola litra domaće, doniraj za vratne krmenadle i gajbu piva (kinta odvojena, druga fioka na poslu).
1. jun - Sinovljev rođus. Sviđaju mu se tike od 200 evra. Konj.
9. jun - Godišnjica braka. Ljubičaste sveće, recept i sastojci za lazanju, dve flaše vranca... Ma, idemo kod ''Orača''.
15. jun - Valjalo bi opet, da me ne smara dok smo na moru. More? Kip driming, ju sanavabič... Kad ono počinje Intertoto kup?
Odrati nekoga preko svake mere, "ko musa jarca" bilo fizički bilo finansijski.
Potiče od starinske prakse da se sa zaklanog živinčeta skidaju "kaiši" mesa ili kože da bi se odvojili od celine bilo radi dalje obrade (ako ste nešto zaklali za sebe) ili radi zakidanja nekome ili naplate nečega (ako je zaklano tuđa svojina i namenjeno drugome ili za prodaju).
Može biti u smislu tući nekoga surovo da "otpadaju kaiši mesa i kože sa njega" ili mu zacepiti tako visoku kamatu da mu kao kusur ostaju samo "dva kaiša kože sa leđa".
Negativno je u svakom slučaju.
