Fraza korišćena za izuzetno prsatu devojku,koja je takva bila od kad je se sećate,a njeni atributi su,sa godinama,još više napredovali.
Ortak: Brate,jesi registrov'o sisu koja je upravo prošla?
Ja: Brate,to mi školska iz osnovne,ta je u trećem osnovne imala veće sise od učiteljice.
Ortak: Kapiram,kapiram.
Pretpostavka da ćemo u previđanju postupaka drugih ljudi uvek polaziti od sopstvenih reakcija u sličnim situacijama. Ova činjenica je istovremeno i savršen odbrambeni mehanizam jer apsolutno svaki put kada vas optuže da ćete raditi nešto nedolično vi možete da preokrenete priču i optužite tuđi prljav um i perverznu ličnost.
- Zamisli kad na stručnom seminaru nećemo imati jednokrevetne sobe! Meni zapalo da delim bračni krevet sa malim Pericom iz računovodstva.
- Molim? Reci direktoru da to ne dolazi u obzir! Neka ti obezbedi jednokrevetnu sobu ili jednostavno ne ideš!
- Ne preteruj! Jeste da Perica smrdi ali preživeću nekako, to su samo tri dana.
- Perica smrdi i tebi je to glavni problem? A šta ako navali na tebe?
- Kako da navali kad mu ja ne dam?
- Muškarac i žena sami u sobi, noću ... nikad se ne zna kad će proraditi hemija!
- Jesi ti njega nekad video? Čovečuljak je visok 1.62, proćelav, pegav i nosi tegle. Šta će mi on kad imam tebe? On sa mnom može da bude jedino ako me siluje.
- Pa i to je moguće ...
- Oho! Odakle tebi takve ideje padaju na pamet? Znaš kako kažu - svako polazi od sebe. Znači ti bi navaljivao na ženu da sa njom deliš sobu, pa po automatizmu misliš da će i Perica to uraditi? Ili bi možda silovao? Ili si možda nešto od toga već uradio zimus kad si sa firmom išao u Beč? Jel' jesi? Reci mi!
- Pffff ... ne lupaj! Idi sa tim Pericom, zabole me!
Nešto kao: "Nije zlato sve što sija", "Nek ne bude sve savršeno".
- Tata, tata!
- Kaži sine?
- Vidim, svi peku rakiju, hoćemo li i mi?
- Naravno!
- Ali, od čega tata?
- Kako od čega, pa od, ne znam sine, od nečega, videćemo...
- Izgleda, kako si počeo da ćeš je praviti od govana!
- Sine, zapamti jedno, rakija se može praviti i od šljiva, zapamti...
Jedan od načina da se beskućnici ugrade na sahrani i da mogu da popiju nekoliko pića sa samo 5 dinara.
Jedino što je potrebno je izjaviti saučešće, baciti oko na pokojnika i kada vas ponude s kafom ili rakijom da s blagim premišljanjem prihvatite drugu ponudu. Nakon stapanja s masom treba ostati blizu stola s pićem, naslonjen na zid da bi devojka koja služi mogla da vas uoči kada ispraznite čašu i ponudi vam da se još malo "ugrejete".
Prilazi beskućnik sanduku i obraća se pokojniku ...
Beskućnik: "Eto prijatelju, ja nemam danas šta da radim, vidim skupili se ljudi pa rekoh da dodjem i ja da te ispratim. Jeste da nije u redu od mene što se nismo znali i što pijem na tudj račun, ali znam da tebi uopšte ne smeta."
Osoba koja ulaže u svoje znanje, čuva svoju pamet od mentalnih zagađenja i ima postojan stil bez obzira na „in” trendove. Kad nešto/nekog voli to se da osetiti i teško se može osujetiti.
Rivalstvo je tim ljudima nepoznato jer umeju da vrednuju druge i da ustupe mesto boljem od sebe.
Mast braon boje, sličnija masti medveda nego masti nas ostalih, starijih od osam meseci . Zbog ove masti bebe mogu da hiberniraju i prežive hladnoće na kojima bi odrastao čovek umro. Posle upotrebe fetusa u kozmetičkoj industriji uskoro se očekuje i široka primena masti od bebe kao fantastičnog građevinskog materijala za termoizolaciju.
Najbolji kompliment koji može da se udeli jednom uređaju za fotografisanje. Nikako ne propustiti priliku da vas neko „opali“ ovim čudom od tehnike. Učiniće vas deset godina mlađim, ukloniće bore i suvišne kilograme, prirodna aura svuda oko vas, skoro da možete videti oreol iznad svoje glave.
„'Ajmo, smešak, ptičicaaaaaaa“.
(škljoc)
„Au, jebo te, vidi sliku što je dobra! Ovo čudo je bolje od fotošopa! Jaco, vidi, pa ti uopšte nemaš krivi nos! Milanče, mršaviji si jedno pet kila brat bratu! Čiji se bre ovoliki ocrtava na pantalonama?! A, to si samo ti, Milice...“
Ispit koji sledi nakon onog u auto-školi i nakon dobijanja vozačke dozvole. Daleko rigorozniji od onog koji je utvrđen zakonom( u pojedinim slučajevima moguće je korišćenje priručnih sredstava poput pesnice ili prigodnih tupih predmeta). Sažeto se može prikazati kao: "Džabe ti dozvola dok ne ubediš ćaleta da nećeš slupati auto". Uključene su sve vrste kolovoza, od ritopeških zemljanih polu-puteva do autoputa Beograd - Zagreb i svi vremenski uslovi. Takođe, razlikuje se od običnog ispita po tome što podmićivanje ne pomaže.
Nek stoji iza tebe ceo državni aparat sa pet saobraćajnih inženjera kao i pismena potvrda direktora auto-škole, dok kod ćaleta ne položiš, nećeš se navozati u svojoj režiji.
Dijagnoza nad dijagnozama, bez obzira na to sta vas je snaslo i kakve simptome imate. Ukoliko osoba (nazalost cesto i doktor) nema pojma sta vam je i zasto ste bolesni, umesto ne znam, uvek ce reci da vam je to od vremena (nebitno kakvo je vreme napolju). Ukoliko pozovete hitnu pomoc i prezivite, mozete nastaviti sa normalnim zivotom, samo morate pricekati da prodje ovo vreme. Ukoliko pitate pravog profesionalca on ce imati malo bolji odgovor a to je da vas je ubila promaja.
-E mama zovi hitnu mislim da cu se onesvestiti
-Ajde nemoj baljezgati svima je tako od ovog vremena, evo i mene u noge udara
Uzvik očajnika koji se nalazi negde gde ne želi biti i radije bi pojeo dva kilograma pesnica nego da nastavi da obituje u tom prostoru i vremenu, pa je odlučio da se krajnje maštovito samoubije tako što će biti iskulturiran do smrti.
Radi primera, pisaću kao da se obraćam čitaocu
Otišao si na svadbu rođaka Stipe. Nije tvoj rođak, nego je od one tvoje kalabeštije Šokačke. Nikada ga nisi voleo, nervirao te je, ali ako ne odeš, ova tvoja Šokica ti ič neće dati večeras, a tebi je baš priteralo. Dobro, možda neće biti toliko loše..neće kurac, znaš kakvi su, sve što oni vole, ti mrziš, počevši od onih malih kolačića do opsesije Zvonkom Bobanom, al' ajde, sedneš u svoj Pežo pa u Lijepu njihovu. Sve je okej, ravno, jebeš ga, takvo li je. Niđe planine, sve neke šahovske table naokolo, a šahista ni za rč! Nikada ti to nije bilo jasno, ali dobro, takav je narod tamo, kanda.
Dolaziš u Zagreb. Mali grad, svi se znaju. Dolaziš kod rođe Stipeta i trudiš se kao lud da ne pričaš stereotipno, sve vreme se cepajući unutra dok slušaš kajkavštinu. "Kao da sam u "Kursadžijama", misliš se, samo čekaš da iskoči Albanac da- i eto ga. Prijatelj porodice, Tahir Fljamuri, čestiti preduzetnik iz Zadra, došao malo kod prijatelja u Zagreb, na svadbu i doveo užu familiju, koji su sasvim kulturno zauzeli svoja mesta u ona četiri reda. Naravno, Tahir je ljuta katoličina i svinjetinu tamani, samo ponekad pravi pauze od mesec dana. Kanda mu rekao lekar. Jes', naravno.
Počinju da donose 'ranu. "Uh, dobro je, barem će se najedem!", ti misliš, al' 'oćeš, prc baparac! Sve neki plodovi mora, neki zeleniš, neke sardine. "To je sve iz našeg lipog Jandrana!", povika Stipe, očigledno podjebavajući tebe. Dobro, boli te penis, ti ćeš opštiti večeras, a on mora da trpi onu njegovu što se posledni put dala kad su Švabe posetile Zagreb '41. Muljaš tu njihovu zeljaniju i nji'ove ribe, jebale ih ribe, gde je slanina?
Preživiš nekako i to, kad onda krene muzika, pardon, glazba. Glazba je krajnje kulturna. Sve neke tambure. "Gde tambure, jebale ih tambure!", misliš se. Ceo život slušaš tambure u Sremu, sada bi i ovi da te jebu u zdrav mozak. Misli na nagradu. Uzeće se ova njegova mala, pa onda kući. Mala ne liči ni na šta, debela, blago ružnjikava, ali, kako si čuo, barem pravi dobra pečenja, pojaviše prasećinu. Mladoženja Omer, ubogi Bošnjak iz Zenice, koji je našao pravu ljubav kada je pre 3.5 meseci išao u Zagreb da radi na građevini potpuno legalno. Ljubav je čudna stvar, pa da mu jebeš mater.
Onda mladin otac krene da raspreda o svojoj porodici, onda mladoženjin otac, Muftazir, krene o svojoj, pa neka bošnjačko-hrvatska bratstva, pa srpska agresija, pa kurci, pa palci. Ti jedeš onu slaninu što si poneo, majke im ga, ima barem da jedeš neku 'ranu na ovoj svadbi, pa dabogda crkli svi odreda! Ne zato što si nacionalistički šovinista patriotskih naklonosti, nego zato što si gladan, a ovi kao da su kuvar uzeli od Diogena!
To traje. Traje celu noć. Dobro, ne celu noć, ali tebi se čini da je cela noć! Mrzi te više da živiš. Šta više, odlučio si da više ne živiš. Jeste ova tvoja dobra riba, ali ništa nije vredno ovoga. Ustaješ, nameštaš šajkaču, i gromoglasno vikneš:" Glazba, nekaj od Radiše Uroševića!"
Sledeće čega se sećaš je kako bivaš iskulturiran toliko da sledećih tisuću godina nećeš moći da neovisno jedeš, ali boli te uvo. Tačnije, ne samo uvo, ali opet...
