Podjebavanje nekoga ko pokušava da popravi neku (obično elektronsku) stvarčicu.
Inženjer: -A jebem mu mater, probao sam sve moguće konfiguracije, i ni da pisne. -Jel si probao da izvadiš logaritam. -Ma, i to da pro... A?!?
Normalna osoba: -Ovaj daljinski je pre radio kad mu mrdneš bateriju, a sad neće. Šta da mu radim? -Probaj da izvadiš logaritam. -Kako?
Automehaničar: -Slušaj, elektronika ti je crkla. Zato ti ne rade brisači. Probao sam sve, ali moraćeš da menjaš celu kutiju. -Jel si probao da logaritmuješ? -To sam prvo probao. Kunem ti se, ništa ne pomaže, ako hoćeš da voziš po kiši moraću da ti ugradim novu. Kod mene je 300 evra, na drugom mestu će 500 da ti naplate.
Ustaješ ujutru, ideš u kupatilo, umivaš se. Pereš zube i zveraš okolo. "Moram da smislim neku defku danas. Evo na primer, četkica za zube. Četkica za zube je jedina... hm... šta bi moglo... Ne, bolje WC šolja. WC šolja ima... hm, ma ne ide ni to." Malo kasnije, sedaš u auto, pališ na šljaku. Prolaziš pored pijace, kad ono neki bakutan tegli ceger. Pomisliš u sebi, eto inspiracija. "Zašto baba vuče pun ceger sa pijace? Pa zato što... hm.. Ne, kako prepoznati babu sa pijace... ma u kurac, ne ide!" Na poslu dirinčiš k'o konj, a samo ti "palac gore" u glavi. Gledaš u lopatu, pa malo u mešalicu... Ne pada ništa na pamet. Majstor viče još jednu turu maltera, ti praviš, žuljevi iskaču, samo defke nema. Vraćaš se sa šljake, vidiš u mraku neki klinci cirkaju, puše drogu, kreneš kao "Klinci puše drogu..." pa se setiš da tako nešto već ima. "Sede na 'ladnom betonu..." skontaš da je ta fora već isprana... Prođe dan, a ti na istom. Dolaziš kući, umoran k'o pas, sedaš na onu istu WC šolju da kenjaš... Razmišljaš o tome kako lomiš grbaču za neku bednu siću, psuješ šefu majku majčinu, kad u jednom trenutku ti se javi savršena ideja! Pravo niotkuda! Majku majčinu! "Jebeš nekom majku majčinu, a u stvari jebeš neku babu! To je to! To je ta defka! I u momentu zaboravljaš sve muke, navlačiš gaće bez da obrišeš dupe, pališ komp, (home page Vukajlija naravno), i kačiš defku. Narednih par sati ne trepćeš, već samo posmatraš kako popularnost raste, a komentari se gomilaju...
P.S. Za primer "majku majčinu" je uzeta tuđa defka, a ne moja, da ne dođe do zabune, ili da me braća ne osude kao plagijatora.
Pitanje koje kad tad svako dijete postavi svome roditelju, uglavnom da provjeri maštovitost roditelja.
-A mama, kako sam ja nastao? -Pa, ovaj, tata otišao u bolnicu, doktori napravili tabletu ja popila i poslije 9 mjeseci se rodio ti. ----------------------------------------------------------- -A tata, kako sam ja nastao? -Pa, mama i ja smo jednom legli i onda smo se mazili i onda . . . ne znam kako da ti to opišem . . . Ma idi pitaj mamu zna ona. ----------------------------------------------------------- -A striko,kako sam ja nastao? -Idi kuronjo zajebavaj nekog drugog. Davno je to bilo, ali se još sjećam šta sam znao u tvojim godinama.
Ovo se uvek zapitam kad naletim na neki glupavi film ili dokumentarac u kojima su Srbi pretstavljeni kao "LOŠI MOMCI"
O nama je snimljeno 15-tak filmova a zamislite kako je nemcima.
Slučajno naletim na neko istorijsko PREDAVANJE na nekom američkom univerzitetu o SRBIMA
- Srbi su narod ubica. Nadvojvoda Ferdinand je ubijen u Sarajevu 1914 što je prouzrokovalo Prvi svetski rat, ALI to im nije prvi put. Sve je počelo još 1389-te ka Kosovu kada je jedan srpski ubica ubio Turskog Cara Murata koje je BIO U PRIJATELJSKOJ POSETI KOSOVU.
(ne mogu da verujem da se ovako nešto može reći na jednom univerzitetu)
Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.
Ćale dolazi sa posla mrtav umoran, pohasa nešto na brzaka, isere se i taman upalio eurosport i otkopčao prvo dugme na pantalonama, kad dolazi ćerka 1. razred osnovne, sva skrušena nije uradila domaći iz prirode i društva. Ništa ustaje ćale zakopčava pantalone, gasi evroligu i vata se knige. - Dobro Miličice moja sad ćemo mi to da sredimo, prosto ko pasulj. Šta vidiš na slici? -mmmm,oooovaaaj, pa nebo, životinje, drveće... -Dobro a šta je sve to? -(Blene u plafon) -Šuma, Milice, šuma. I ko živi u šumi? - Paa šumar. - Ma koji bre šumar, od životinja ko živi? - Lav, jelen, slepi miš... -Ma gde njih nadje, na slici te pitam šta vidiš? Šta je ovo ovde? -Zeka. -Zeka jebem mu mater. I šta radi zeka? -Sedi. -I? (Već mu iskače vena) -Pa gleda. -More pička ti materina ja da arčim 8 sati da bi ti jela leba, a ti ne možeš da vidiš šta radi jebeni zeka, jede govna eto šta radi! u tom trenutku banjava žena: - Nemoj Milorade molim te! - Mrš u kuhinju sad ću sve da vas pobijem, jebo vas zeka da vas jebo!
Jedna od nekoliko upitnih reci(sta,gde,kad) koja se vecito provlaci po novinama. Pitanje u celini je uglavnom neka notorna glupost.
Kako izleciti narkomaniju Kako se "osvetiti bivsem"...i udati za savrsenog muza(jes!ko da oni pa znaju!) I jos bezbroj "kako"! E pa dragi moji citaci odgovor je NIKAKO!
Konačno suočavanje sa realnošću ostarele "devojke". Napokon je skupila snage, pogledala se u ogledalo i prestala lagati samu sebe. Na drugoj strani ulice videla je komšiju Radeta koji je pre dvadeset i pet godina godina trčao oko nje kao dete ispred prodavca kokica. Na vreme je shvatio da nema ništa od toga i našao drugu. Za tri nedelje ženi sina. Uskoro će postati i deda, a ona živi sa dve mačke i jednim televizorom. Setila se i onog trgovca kome 6 meseci nije htela dati. Ovaj otišao kod prve koja je htela i sada ima četvoro dece sa njom. Pre dvadeset godina mogla je imati bilo koga, ali ona nije htela bilo koga. Niko nije bio dostojan uvažene profesorice književnosti. Sada izgleda da je bila u pravu: niko i nije. Sada stoji ispred pet tona uglja koje nema ko da unese i u sebi ponavlja reči sa naslova. I da ih izgovori naglas, ne bi imao ko da ih čuje osim mačka Boleta koji se igra sa grumenom uglja.
Konstatacija na tradicionalne srpske običaje, da se o pokojniku govori sve najbolje, nebitno koliko je to daleko od istine, da celo selo dođe na sahranu kako bi se videlo kako će biti spremljene daće, i ko će najviše tugovati za istim.
A - Celo selo se okupilo na sahrani, žene plaču, tvog dedu su baš voleli. B - Da je znao da će ga toliko voleti, davno bi umro... C - Jao, komšija, kako je on dobar čovek bio, šmrc...a od čega je bolovao?
Sve je počelo još davno, davno kada su se prvi put pojavili Hipici ovde na našim prostorima. I kako moj dedo kaže : " To su neki čupavci, šalvare im se one po zemlji vuku. Jednog smo zvali da pije sa nama, a on neće već puše ono njegovo i posle grli drveće ! " Tako da je ova kletva ostala ustaljena među nama i dan danas se koristi. Iskreno ne znam šta je uopšte suština ove kletve, ali uvek je dobar razlog da se potučemo između sebe.
- De si Mare popušiš nam kare ! - Ma more mrš ! Da Bog da ti Hipici grlili šljivu ! - Jao, sve mi diraj ali šljivu nikako ! Sad si jebo ježa u leđa !
