Još jedan od opisa velike vukojebine.
-Odakle je bre ovaj naš poštar?
-Ono selo tamo iza planine, Bogu iza nogu, ne mogu da se setim kako se zove
-Znam na koje selo misliš, pa to je bre teška vukojebina, oni kad vide autobus počnu da ubacuju kukuruz u njega, misle da je pokretni salaš
Ako želite da okinete iz par predmeta u školi, da vas cura ostavi, da vam vid troduplo oslabi, da iskrivite kičmu, da svoj ljetni, jesenji, zimski i proljetni raspust da provedete pored kompjutera, od srca vam preporučujemo -- TRAVIAN --
tvoje selo te čeka...
Reč za kolektivnu ljubav, u romskom rečniku.
U moje selo volume svi!
Mesto na krajnjem severu Vojvodine u kojem ljudi žive u pećinama u rodovsko-plemenskim zajednicama, primećena je izuzetno velika agresivnost kod žitelja ovog područja, ta ratobornost bi se mogla porediti jedino sa ratobornošću Apača na Divljem Zapadu, takođe valjalo bi napomenuti da gotovo celo selo sluša razne Metalike.
Tako da ako odlučite da ikada prolazite ovim područjem budite na oprezu, otvorite oba oka, po mogućnosti ponesite koju Vinčesterku i vatrenu vodu kao dar ondašnjim žiteljima da bi bili milostivi prema vama.
- Odakle si?
- Iz Riđ'ce oš se tuć
Najpoznatiji skup komunista na svetu, koji čak i deca sa uživanjem gledaju. Njihovo selo ima sve karakteristike komunističke zajednice:
1) Vodja nosi crvenu kapu i najpametniji je od svih
2) Čim on ode iz sela, nastanu svakakva sranja
3 ) Svi se bave nekim zanatskim poslovima, osim Velikog Štrumpfa koji ipak pojede najveću količinu strumpfizli
4 ) Intelektualce ne shvataju ozbiljno i samo ih odbacuju iz sela (Znate ono, kad drmnu Kefala nogom u dupe i odleti iz sela)
5 ) Njihov protivnik je večito izgladneo, i živi u zamku koji potseća na Goli otok
La la, la la la la...
Skraćenica od kampanje protiv marihuane MZ Gornja Melnica ''Čemu Vutra?''. Akcija je bila aktuelna tokom 2006. kada se celo selo uključilo u borbi protiv gandže, o čemu i dan danas svedoče grafiti i posteri koji i dan danas ''žive''. Masovne proteste protiv marihuan je izazvao slučaj maloletnog Š.Š(17) koji se navario gandže i umislio da je bik. Noću bi navaren ulazio u štale i seksualno zlostavljao krave koje bi rađale minotaure, ali je CIA sve to zataškala. Nesretni mladić je stradao u borbi sa bikom udarcem 'glava-o-glavu.
Reklama MZ Melnica aktuelna na lokalnoj TV:
-Nemo pušiš drogu, će završiš ko onaj što jebao krave i bijo se s bikovi! Če-vu???
U srba je običaj da se jede i pije na groblju, a posle i kod kuće ili nešto modernije u kafani/neretko se na kraju i zapeva, kad se gosti malo opuste/. Ne kaže se džabe, da se najsladje nasmejemo na groblju. Iako vera to zabranjuje, većina ne sme da prekine sa tim paganskim običajem / daćom/, jer bi celo selo reklo da je stipsa, da mu je žao para. U celoj ovoj priči koja i nema nekog smisla, smisao je da je Jovan Rašković bio u pravu.
...Običaj je da se jedan "nosi" na groblje, a da se dva-tri "snesu" sa groblja "mrtvi" pijani.
Epitet koji lepimo osobama koje su sklone pokušaju da preko noći postanu neka druga osoba. Razlog ove transformacije je nepoznat. Nagađa se da tim gestom pokušavaju da izbace iz sebe jedan deo svoje ružne prošlosti, prave neko svoje novo ja ali je to sve kratkog veka. Obično se odaju čim progovore ili nekim drugim kretenizmom jer čovek može da izađe iz sela, al selo iz čoveka nikad.
- Ej mačko, ideš sa mnom večeras?
- Pa znaš me, verovatno hoću samo kaži gde?
- Cana pravi osamnesti u Hajatu?
- U Hajatu? Joj Bože, videla se vila u čim nije bila...
- Pa sad ne znam da l' će da bude ko vila ili neće al mislim da će neku belu haljinu da obu...
- Ma ko te pita šta će da obuče, kažem ti da je do juče nosil gumene opanke dok nije došla iz one Vukojebine pa su od njih toliko počele da je bole noge da je naprasno počela da ih širi svako veče ako me razumeš...
Ankarizacija ili istanbulizacija tranzicionih zemalja iskazana kroz ovu otrežnjujuću rečenicu poštenog turskog seljaka iz istočne, azijske Turske.
Ovo je rekao na pitanje američkog novinara:
"Šta mislite da li će novi američki naftovod kroz vaše mesto, doneti napredak vašoj zemlji?"
Ovaj ga je samo odgledao i mrtav ladan reko:
"Ma kakav napredak, mi smo dno, a oćemo u Evropu, a sami ne možemo da shvatimo da je Turska 50 godina iza Evrope, a mi (misleći na svoje selo) smo 50 godina iza nje".
I Srbija je tu negde...nažalost.
Uživati do kraja. Pojedeš celu teglu eurokrema i muka ti je, ali oližeš i kašiku. Da se blista!
Zašto?
Jer tako treba, bez milosti, bez kajanja. Uživaj u vožnji dok traje. Nemoj da polako tinjaš kao bedna sveća od tri dinara koja gori samo da naznači sagorevanje. Budi jebeni napalm koji pali vijetnamsko selo u zoru, neka pršti na sve strane. Uživaj u pokolju do kraja.
Prilike su retke i ako ih ne iskoristiš do kraja ili propustiš, preispitivanjem ćeš se dovesti do dna septičke jame u kojoj svi plivamo. Zato kada dobiješ priliku da omirišeš cveće, udiši duboko.
- Dušo, stvarno bih mogla sada malo da spavam. Mrtva sam.
- Nema šanse, ako me razumeš, hoću da oližem kašiku do kraja.
- Ko te kleo nije dangubio, ja spavam a ti radi šta hoćeš ne zanima me, samo nemoj da me budiš.
- Hm, lezi na leđa onda, molim te.
