Jedini argument kad ti keva kupi ružne cipele na pijaci
Brate, šta si to uzeo, kakva je to boja, šta je to?
- E, pa jesu ružne, al znaš kako su tople, evo obuj ih pa vidi ako mi ne veruješ
„žene su to“
Tačno ta rečŽene su to1 definicija →
Najčešća profesorska uzrečica kad hoće da opravda to što te mrzi pa ti postavi pitanje na koje ni on ne zna odgovor.
Profesor: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo, ... Šta se dobija mješavinom tri-nitro-oksido-sulfidnog-hipermangan-karboksi-metilata i ekstrakta promrzle tratinčice na -32.7 celzijusa? Šta? Ne znaš? Ništa onda, jedinica, to su osnovne stvari!
omiljen termin moje babe kada zeli da mi prokomentarise kosulju ili bilo koji deo garderobe
primer1
baba: jao sinko gde ces sa tom guzvavom kosuljom k'o da su je krave zvakale
ja: baba takav je model to se ne pegla
baba: ma mora da moze da se ispegla, al' dobro ako ti kazes da je takva moda
primer2
baba: guzvav ti je taj duks k'o da su ga krave zvakale, gde ces takav napolje
ja: jeste stvarno, daj ispeglaj ga caskom
baba: zar to nije ono sto se ne pegla jer je takva moda?
ja u tom trenutuku jednostavno izadjem...
Reči koje određeni procenat vernika uporno ignoriše.
Svevišnjem nije bitno šta si bio, kojoj si partiji davao glas, koju si kafu kupovao, da li si bio pušač ili si polomio 3 džojstika za Play Station zbog PES-a, već mu je bitno kakav si za života bio, da li si kao ljudsko biće vredeo, da li si bio moralan.
Svi su isti i svi će stati u red. Svako će dobiti kartu za destinaciju koju je za života zaslužio.
Nekada ultimativni dokaz da je neka devojka dobra riba.
-E Milice, da znaš kako je baka Mara bila lepa devojka, najlepša u selu.
-Stvarno?
-Da bre, pa nju su uvek prvu zvali u kolo!
Fraza za ekstremno pijančenje na račun domaćina.
-Krcato, a?
-Čuš, krcato. Kupio sam 18 litara piva, ako ne 10 vina, votku, tekile i te kurce, ali buraz; freon su mi iz frižidera popili.
Ok, već je odavno paradigma na brdovitom Balkanu da su prethodnih 20-30 godina bile očajne, i da se ne vidi kada će više to stanje da prestane. Ali, u opštoj čamotinji naiđe neretko jedna individualna baš baš loša godina. I nemam pojma zašto to tako bude, ali nekako je taj period uvek oko godinu dana, koji mesec gore-dole. I tu godinu bi najradije zaboravio. I nekako, posle ti se čini, recimo, da iz perspektive životnog aspekta možeš da povežeš, recimo, 31. decembar 2012. sa 1. januarom 2014. Dakle, da u tom slučaju 2013. godinu možeš jednostavno da izbrišeš i da time ništa nisi izgubio. Mislim, osim 365 dana, ali hajde sad. Ne znam šta je razlog za to. Hrišćani, Muslimani i Jevreji bi rekli da si nešto gadno zeznuo, pa te Bog kažnjava; Budisti i Hinduisti da nešto moraš da naučiš iz toga; horoskop da je Saturn u konjugaciji; ali jedino je sigurno da je tebi cela godina bila u menstruaciji.
Mika: Halo, jebem ti sve da ti jebem sve! Više od godinu i po dana te nema da se javiš! Pa imaš li ti pobratima ili ne!?
Pera: U, jebote, pobro, ima li toliko?
Mika: Ima, ima. Baš juče gledam listu poziva, ja to ne brišem često, poslednji put si zvao 26. oktobra 2012. godine. Danas je 2. jun 2014, pa ti preračunaj. Ja te zvao par puta, ti se ne javljaš. Ni za Slavu da dođeš...
Pera: Pa nikako nešto da skontam da te pozovem. Brate, iskreno, nema veze sa tobom, godinu su mi, ono, pojeli skakavci.
Mika: Što, brate?
Pera: Kako bih ti rekao. Već negde u januaru mi je istekao probni rad u firmi i šef nije hteo da me zadrži. Jedno dva meseca sam kopao neke poslove, i ništa. Na kraju se na kopanju i završilo, tako da sam počeo da radim na građevini. Sezonski, naravno, ali to su mali prihodi.
Mika: U jebote. Pa kako to da te otpusti. Bio si maltene student generacije, diplomirao u roku...
Pera: Ma džabe to, brate, kada pripravnica sa srednjom školom pored kafe svako jutro služi i bloudžob... Nju zadržao, mene šutnuo.
Mika: U jebote...
Pera: I sad, kada sam ja prethodno dobio taj posao, znaš da smo Sanja i ja počeli da živimo zajedno. Brate, sa dvajesdevet sam najzad izašao iz kevinog stana od šezdeset kvadrata...
Mika: Da, pa pomagao sam ti oko useljenja...
Pera: E, pa negde u maju ona kaže: "Vidim da ovo više ne ide!" i iseli se brate...
Mika: Dobro, posle svega prethodnog nije bilo za ne-očekivati. Ali ono, malo je fukljanski...
Pera: Enivej, išao da berem voće na leto, pa opet na građevinu na jesen, vratim se ja kod keve da živim...
Mika: Tebe život zajebo gore nego u Pavićevoj seriji, brate, ako hoćeš, daj da ja povučem neke veze, ima u jednoj firmi...
Pera: Stani, stani. Sledeća epizoda, kopernikanski obrt. Krajem novembra, bilo je na TV-u, mog bivšeg šefa uhapse zbog korupcije. Novi direktor dođe u decembru direktno iz Nemačke i njega ne zanima ko kome šta. Pretrese sve profile, pronađe moj, pozove me na razgovor i odmah mi ponudi trajni ugovor. Posle novaka ja ponovo iznajmim stan. Veći nego kevin. U februaru me pozove Sanja, hoće kao da razgovaramo nešto.
Mika: Trebalo je da je odjebeš...
Pera: Ma i kontao sam, ali nemam pojma, još je bilo hemije... Enivej, od marta počnemo ponovo da živimo zajedno. U aprilu se verimo. Pa sam mislio, ono, da te pitam da mi budeš kum...
Mika: Brate, naravno, kumstvo se ne odbija...
Pera: E, pa drago mi je. Svadba će u septembru, čisto da znaš...
Mika: Super. Tebi je bukvalno cela prošla godina kao da je nije ni bilo. Gde si stao pre svega toga, tu si nastavio kada se završilo...
Pera: Realno.
Ne pokazuj nikada ženi stanje na računu. Ako je malo, ostaviće te. Ako je mnogo, napraviće da bude malo.
Najviši stepen štroke i zabagrelosti koja može da zadesi jednu nepokretnu imovinu. Nekretnina koja je toliko zagađena da joj ni tržnica ljudskih delova tela u neposrednoj blizini TEHERANA,IRAN, nije ravna. Posledica potpune zapostavljenosti krpe, metle, pajalice i usisivača. Rezultat totalne neinformisanosti da, osim piva i duše, i jebeni PROZORI mogu da se otvore. Pobeda neshvatljivog odsustva brige o sebi i svom staništu. To je to. Nema više. Situacija je prevazišla sve nivoe nehigijene i stvari se odavno više ne mogu gurnuti pod tepih. Hirošima, Nagasaki, Fukušima, Bejrut - jebene oaze čistine, mira i svežine u odnosu na prostoriju iz naslova! Čak ni prokleti Herkul nije u stanju da nešto učini iako mu se rezime poprilično obogatio od kako je očistio one Augijeve štale. Jedino što eventualno preostaje da se uradi jeste da se sve zapali i tako MOŽDA pobiju sve zmije i škorpije koje su se nakotile ispod gomile prljavog veša, zagađenih sudova i neidentifikovanih ostataka hrane pod krevetom. Fuj!
Dara: Ama, pričaj, drugarice...Kako je, bre, prošlo sinoć? Je l' pokušao da te privede na gajbu ili ne...?
Mara: Joj, jeste - bolje da nije...
Dara: Što, Maro? Da nije impotentan možda, nesrećnik?
Mara: Ma kakvi, Daro! Ti znaš da ja sa takvima nemam posla. Dig'o mu se, bre, još na početku filma u bioskopu i do kraja mu se nije spuštao! Umalo farmerke nije probušio, mamlaz napaljeni...!
Dara: Pa, dobro, šta je onda?! Je l' loše ore ili šta...?!
Mara: Jok, nego je student iz provincije pa je od svoje sobe napravio pravu pravcatu njivu - valjda da ga seća na rodno selo - zdiba unutra k'o da su se mufloni parili, mislila sam da ću negde da nabasam na mrtvog crnca, bre...!
Najveća redarska laž.
Pre početka časa:
Uroš dolazi do Lazara: E Laki, palimo Džoni, Mikac i ja nemoj da nas prijaviš kod istoričara.
Lazar: Ok, dolazim i ja do vas na sledećem času.
Početak časa:
Profesor: Redar, ko nije na času?
Redar: Svi su prisutni.