to je ono kad ti se svidi neka pesma pa je preslusas dvaes puta za dva sata i onda ti dosadi
„jebi magare dok u blatu“
Promenljiva u jednačini života, koja nas čini: pohlepnim, gramzivim, zlim.....
Kada bi ta promenljiva presla u konstantu ljudima se ne bi žurilo da ostvare sve svoje ciljeve, pa bi svet bio lepse mesto.
Vremenska odrednica, čije trajanje zavisi od sranja na koje se odnosi.
Mika : - Ej, gari jel mogu da prespavam kod tebe neki dan ?
Pera : - Može gari, uvek. Al što ne spavaš kući ?
Mika : - Mani, žena me provalila da sam kresno sisatu Cicu iz kadrovske, pa mi je frka, da joj idem na oči.
Pera : - Koliko planiraš da ostaneš, čisto da znam da se organizujem ?
Mika : - Dok se ne slegne prašina.
Posle tri meseca sleganja prašine...
Pera : - Brate, možeš da se vratiš kući. Rešio sam ti situaciju kod kuće, možeš slobodno nazad.
Mika : - Ej, gari hvala ti, do neba. Ti si genije, šta si joj radio da popusti ?
Pera : - Kresno sam ti Živku, namučio sam se. Bila joj se paučina uvatila, ali ne žalim. Sve za dobrog garišu.
Logično pitanje na nečiji zaključak da dotična osoba ženskog pola nije dovoljno zrela za snošaj. Ako se krije dok piša mož' se uzgoni, samo joj otmeš plišanog medu i kažeš da ćeš da ga vratiš posle koitusa. Naravno, mora da obeća da nikome neće da kaže.
- Bgate koji si ti bolesnik, pa ona ima samo petnaest godina.
- Je l' se krije dok piša?
- Pa krije se jebote, šta sa time?
- Daj broj, raskantaću joj dupe k'o hunska konjica trulu tarabu.
- Ali to mi je sestra pička ti materina pedofilska.
- Samo ti daj broj i ništa se ne brini, biću nežan.
Kao posledica nedostatka perspektive u domovini, ovo je jedan od najčešćih saveta roditelja mladih Srba.
Idi, sine, preko. Idi dok si mlad.
Vreme kad jedemo,pišamo,menjamo sijalice,oblačimo majčinu odeću.Period iščekivanja u kojem sve radimo brže i jačim intenzitetom.
Jel počelo?
-"Nije još".
Odo da serem...
Ženo jel počelo?
-"Ne"
Aj se jebemo...
Koristi se uglavnom kad nestane argumenata, obično ide i ona: "i dok si pod mojim krovom"
Rečenica sveštenog lica, na koju srce sponzoruše najviše zaigra, kad se udaje za bogataša u poznim godinama.
"Pobratime, dok je krmetine!" je esencijalna izreka kada se naglašava koristoljubivost.
Dok mu valjaš, valjaš mu; čim od tebe nema više da se ovajdi, prezreće te kao kakvo ropče i momentalno zaboraviti.
Izvukao kakvu korist dok mu je trebalo, a sad puj-pike ne važi. Snalazi se sam. Od tog šamara se bolno otrezniš, da ti sine misao:
Možeš se poveriti zmiji, šakalu, kopcu, nikako našem čoveku.
Izdaćete kad mu najviše učiniš, ubiće te kad mu poslednji zalogaj daš!
Kažemo za nekoga ko bukvalno usta ne zatvara. Ne daj bože da napravi pauzu kako bi udahnuo/la vazduh, kada već može da kaže štošta dok ga udiše.
Melje ko prazna vodenica, prosto rečeno.
- I šta mi radi komšinica Rada?
- Ma idi bre, jedva je ofarbah! Ne mogu ni glavu da joj namestim, jer sve mlatara dok priča. A priča i kad diše, za pola sata sve stigla da mi ispriča, i kako je bila strini na sahrani, i kako joj je unuka dobila prve zubiće...
