To kazemo kada neko mocniji od nas manipulise nama, malim ljudima i maltretira nas.Sledi primer sta se desava kada se bunimo protiv zuluma.Verovatno ste vec culi:
Stari vic, ali odlican primer:
Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Veštim manevrom ga uze i nastavljajući svoj let iznad drveća počne da razmišlja: - Ne smem sebi dozvoliti da me Lisica prevari kao onog Gavrana u basni.
Ako Lisica kaže "Dobar dan, Gavrane", ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim ispašće mi hleb. Tako. Lisica, koja je, takođe, čitala pomenutu basnu, ugledavši Gavrana sa kriškom hleba, odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature. - Lisica: Dobar dan, Gavrane ! - Gavran: (on cuti) - Lisica: Dobar dan, Gavrane ! - Gavran: (on cuti) - Lisica: Gavrane, direktor ti jebe ženu ! - Gavran: Šta ? - ode hleb -
POUKA: Ćuti kada ti direktor jebe ženu, jer ćeš ostati bez hleba
Neoksvrnuta slika razrušenog grada ili ipak Arene svetluca ispod pretanke folije koja se tako ah tako slasno skida: to siktavo šuškanje iz više klase šuškanja, pa onda taj bogati i blago hrapavi papir koji miriše na štampu, na boje, ali taj miris je jedinstven, druga štampa ne miriše tako, pa onda sine sama gola konzerva, tamno, sjajna, žuta ili pak srebrna, uvek to dvojstvo: zlatno i srebrno i nikad nisam mogao da se opredelim koju više volim i dan danas, pa onda taj ritual sa otvaračem za konzerve: on je mali ali zajeban i oštar: njega je ptica neka ispustila, to je ptić bio, pa dok je padao od straha umro ili se očeličio al zadržao oblik taj oštar kljun i njega si mogao samo da zabiješ -negde na sredini oboda konzerve - još si nejak, malo teško je išlo dalje sa otvaranjem koje mora konstantno da ide: zige zige zige i podano se uvija lim ispred nas i potmulo izbija zlatno ulje iz tih ritmičkih uboda, ta zlatna tečnost: čisto bogatstvo i diviš se kako neko tako konstantno ide zige zige zige i čekaš dan kada ćeš i ti tako zige zige zige sve dok ne dođe ptić do kraja - tu blizu početka ziganja i onda sveačno otvaranje jutra i ta srebrnasta boja riba topljenih u sunčev znoj, u sunčevu tečnost, komad sunca sa juga: pozdrav iz Rovinja, pozdrav, evo vam malo spakovanog mora da osetite miris da pojedete jedno more u lepo jutro pa na posao kod Milene Dravić kad ide sa tri ćerke na more.
Kasnije su svuda uveli ovaj prost i nemaštovit sistem samo povučeš i opala – čista glupost i oduzimanje tako slasnog rituala...
U primorskom gradu na suncu baš lepog dana a i ovde je bilo baš lepo neki tenk na televizoru i na tenku neki brkati čovek koji liči na komšiju davi nekog nesrećnika iz tenka vuče mu glavu iz tenka: pozdrav iz Splita. ------------------------------------------------------------------------------------------ - A jel imate one sardine stare obične? - Na koje mislite? - Pa one što se ne otvaraju same nego onim malim otvaračem pa otvarate zige zige zige! - A to, pa ne znam, pogledajte evo ovde nam stoje sve konzerve... - Hvala he he zige zige zige! - Milka, kasa! - ZIGE ZIGE ZIGE!
Ljudi o kojima se toliko priča a nikada se nepojavljuju u javnosti. Mistična bića koja su stručna u svim oblastima medicine. Niko ne zna bolje od njih od čega zaista pacijent boluje. Omiljena su tema razgovora haških optuženika i duhovnih iscelitelja. Smatra se da žive na krajnjem severu Sibira ali to još nije naučno dokazano.
- Miro, pomozi mi. Ovaj moj se ne trezni, sada pije dve flaše one njegove brljotine. Daj, učini nešto. - Opet pije? Da li si mu tačno u ponoć u flašu rakije stavila koprivu? - Jesam. - Pffff... A, da li si lavor sa vodom u koji sam ti gasila žar držala ispod kreveta? - Jesam. - Hmmm.. Je l' si mu u postavu od levog džepa zašila komad crvene vunice? - I to. - Ne znam, ženo. Neko je grdnu magiju bacio na njega. Tebi sada samo mogu ruski lekari da pomognu i niko više.
Efekat koji izaziva kvalitetna ljuta paprika. Naročito ona crvena, južnjačka.
-Čiča, pošto paprika? -20 dinara komad sinko. -Jel ljuta? -Ta? Dvaput peče garantujem. Uzmi jednu na moj račun, pa ćeš doći opet. ---------------------------------------------------------------------------------------------------- -Mala! Daj dve ljute za mene i kuma! -Nemoj kume, ja ću kiselu. -Šta ti je? Jesi bolestan? I šta se vrpoljiš? -Ma jeo sam neku ljutu papriku.Kupio od onog matorog Mitketa na pijaci. Pa me sad sve nešto probada. -Od Mitketa kažeš? -Aha. -A jesi probao da kenjaš? -Nisam... -I nemoj.
Stvar koja je, kad smo bili mali, još više nervirala već iznervirane roditelje
Vraćam se kući, naravno sat vremena nakon odobrenog, a u dvorištu me čekaju mama i jedan lep komad baštenskog creva, specijalno napravljen za tu priliku. Mama urlikom traži od mene da pridjem, ja naravno ne smem. U strahu ipak pridjem i to tačno do mesta na koje jo ona pokazala prstom i onda sledi pitanje:"Jeli bre ti, koga si pitao da ostanes duže?" Ja sada već punih pantalona samo nastavljam da gledam u njiu kao tele i za tim sledi rečenica: "Šta ćutiš, jebo te šinter, čuješ šta te pitam, nemoj da me gledaš kao tele u šarena vrata!!!!!!!"....
Konačan utisak zadovoljnog mužijaka nakon nesvakidašnje pažljivih radova na svom izgledu, kako bi se sa nogu oborila "ona". "Ona" nije bilo koja, kod bilo kojih seks se podrazumeva, a kompenzacija su samo tuširanje, pranje zuba, brijanje i peglanje. Ova je, što bi se reklo "pička ko avion", situacija u kojoj ćeš sa njom izaći na obećavajući sastanak je uglavnom nesvakidašnja, tako da sve mora biti pod konac i pažljivo proračunato.
Pošto izabereš gde ćeš da je vodiš i isplaniraš šta ćeš da pričaš i kako da se ponašaš, ostaje još da poradiš na fizičkom izgledu, kako bi ostavio dobar utisak i oborio je s nogu (ako bude sreće u krevet).
- Temeljno tuširanje - Pranje zuba - Izbrijavanje - Sredjivanje noktiju kao da ćeš da reklamiraš kremu za ruke - Čupanje dlačica iz nosa ako štrče - Ako nemaš neki dojajni parfem ogrebeš se od drugara - Ista situacija važi i za cipele, ako ćeš već da oblačiš onu košulju - Ona košulja - Najbolje farke koje imaš - Frizura (ovo je već teže utvrditi), uglavnom - ošišana - Krema, ali ne puno da ne izgledaš pederasto..
Svež, čist, namirisan, ugancan, ispeglan, nabaciš šmekerski osmeh (ne kao da ćeš da je siluješ)..Tako, sad si kao Tadić, nema da omane! Kupi žvake (uzmeš one nove, five, da se iskurčiš) i kondome, ponesi pare - jednom se živi a dobar komad nije lako uhvatiti, nemoj sad da štediš. Pazi šta radiš i srećno Romeo!
Pre nego što je izgrađen “Delta City” Jugosloveni su kupovali stvari u Trstu. Trst je bio most koji je spajao Jugoslaviju sa zapadom, tj. prva stanica sirotih Jugoslovena ka zapadu. Grad Trst nikad nije pripadao nama i pored parola “Život dam, Trst ne dam” i “Trst je naš”, nikad nije bio naš (ovo malo potseća na parolu “Kosovo je Srbija”). Trst sedamdesetih godina je bio naš u nekom drugom smislu, kao grad u koji je ceo narod odlazilo pazariti komad neke Italijanske odeće ili obuće jer je kod nas vladalo sivilo socijalističkog dizajna. Te sedamdesete su bile zlatne godine šverca. Fenomen šverca iz Trsta je došao do izražaja zato što je roba bila jeftinija nego u centru Beograda a i izbor je bio znatno veći. Švercovalo se sve sto u SFRJ nije bilo dostupno, ali najviše farmerice. Farmerice su za socijalističke zemlje predstavljale simbol slobode (Česi, Slovaci, Mađari su jedva čekali naše švercere sa farmericama, i plaćali su ih ko suvo zlato). Farmerice koje su se najviše švercovale su bile marke “Lee”, “Super Rifle”, “Madres”, “Wrangler” i “Levis 501”. Titovi pioniri su se delili na one koji nose ove ili one marke. Najveći šmekeri u to vreme su iscepali svoje zvoncare. Pored famoznih farmerica iz Trsta stizale su i prve “Starke”, onda jakne tankerice i vijetnamke, šuškavac, najlon košulje, cipele, majice sa velikim natpisom ADIDAS… ali nije samo odeća i obuća bila zanimljiva jugošima, kupovali se i satovi, žvake, cigare, viski, kafa, prašak za pranje, kišobrani, tranzistori, ploče, Zippo upaljači i PORNO časopisi. U Trst su jugoši nosili Gavrilovićevu zimsku salamu, Rubinov viljak i Napoleon. Danas Ponte Roso je pust ko Vranje, zatvorene su prodavnice u kojima se moglo plaćati u dinarima, sa raspadom Jugoslavije raspao se i jedan grad u Italiji.
-Ženo, gde su farmerice? -Koje? -One iz Trsta… one indigo boje.
Stanje iznad superlativa - najruzniji/a/e. Toliko ruzno, da mami suze na oci, vise nego luk.
1: E, momci, ajde da gledamo slike sa zurke. 2: Nemoj, bre, vise, znamo ih napamet. 3: Majke mi, koga zabole, vec mi se sere koliko ste puta istakli da je ostao komad karfiola u povracki... 2: I nekog mesa je bilo, cini mi se... 3: Ma jedi govna, brate. Jeo sam pecenje. Eto! Jel ti krivo? 4: E, ajde SITINA! Pustila sam slike. 3: Evo opet povracka... 4: Evo ga onaj sladak decko. (uzdise) 1: Ijao sto sam ovde ispala ruzna. 2: A ja mislio to tvoje stalno agregatno stanje. 1: Sta? 3: Da, definitivno je i sada ruznija od karfiola. 2: (baca mu kosku)
Dramsko delo Viljema Šekspira o nesrećnoj ljubavi dvoje mladih, koji su sebi oduzeli život, jer im je bilo branjeno da žive zajedno, a život bez ljubavi ne vredi živeti.. Naizgled bezazlena drama je postala jako poznata, i kroz vekove njihova priča je simbol romantike i mladalačke zaljubljenosti. Ceo svet zna za Romea i Juliju, neki su predstavu gledali u pozorištu, drugi su videli film na tv-u, treći su čuli prepričanu verziju dok su četvrti komad pročitali samoinicijativno, ili kao obaveznu lektiru. Najgora moguća posledica ove knjige i danas dolazi do izražaja : na smrt je počelo da se gleda i kroz romantiku. Neke budale su skontale kako će postati besmrtni ako se ubiju iz ljubavi, kako će ih ceo svet pamtiti i kako je to rešenje svih ljubavnih jada - postoji jedno bolje mesto, gde ćemo zauvek biti srećni ti i ja.. Zato smo danas svedoci pojave da tip ubije devojku zbog neuzvraćene ljubavi, da se klinka od 15 godina otruje jer joj roditelji brane da se vidja sa probisvetom u kog je do ušiju zaljubljena, da klinac u Americi upadne u školu i poubija pola odeljenja ubedjen da su svi radili protiv njega i njegove ljubavi. U Crnoj Gori je za neverstvo (izneverena ljubav i uvredjena čast) čak sledovao i ritualni obred ubijanja žene maljem u glavu. Možda grešim, ali ja sam ubedjenja da se za pravu ljubav treba boriti, i u toj borbi biti istrajan, jer ako u ljubav zaista veruješ, ona će vredeti svakog bola, žrtve koju podnosiš, i svakog pokušaja da je zadobiješ i sačuvaš. Samoubistvo ili ubistvo iz ljubavi je posledica neverice da je ta ljubav moguća. To je kukavički.
Tri američka veterana. Tri ratna havera. Česta imena koja su značenje proširila i na tipove karaktera. Sada bilo gde u svetu možeš da naletiš na nekog Džimija recimo, ili ma kog od ostala dva Dž.
Džimi je Džimi, i tu nema mnogo priče. Nevičan ljudima, niko ga do kraja nije upoznao. Ne snalazi se baš u ovom svetu, ne sviđa mu se sasvim, želi da ga menja, a ne može da ga promeni. Zato je Džimi tiha, umetnička duša, zamišljen, stalno zagledan u nešto, odsutan. Podizači raspoloženja, alkohol, "jedna žena odnela je sve" ljubavi, Pink Flojd i često zatvaranje u sobu i sebe su delovi Džimijevog lika i dela. Kasnije, ako doživi to "kasnije", brada, zapuštenost, neki truli brak, uz malo sreće dete koje ga vuče napred, i neko čistokrvno umetničko delo koje mu je život dozvolio da ostavi svetu.
Džoni je lepotan, mladi šmeker, kicoš, mangup, nadasve dobar momak, koji je kasnije napravio par grešaka u životu. Brz, previše brz, divalj, iskren, jednostavan, jednako pun manira i uličnih fazona, zavodnik, tip kog bi matorci zvali na partiju šaha, decaci na fudbal, tašta na nedeljni ručak, Siniša u reprezentaciju pa i da ne zna himnu... Ipak, Džoniju se nešto uvek desi pa da tu tuđu ljubav prekrije sažaljenje, seta. Zagriju mu plahovito srce, pošalju ga u rat... Ili poveruje džukcima da je posao čist. Možda je gurao tamo gde ne sme. Ako je Džimi dusa, Džoni je srce. A kakvo je to srce ako ne krvari. Pod stare dane, muva se bircuzima, i dalje doteran, prave kičme, stara škola. I svi koji ga znaju, nakon razgovora sa njim, zagledani u njegove odlazeće korake, sa uzdahom pomisle, a "mogao je da bude veliki, samo da je malo manje 'igrao za raju i zanemariv'o taktiku'". Samo ta raja mu onda i ostane, sve hoće svoje.
Džek. On je jak, ćutljiv, mračan. Uvek tu, na kraju nekog šanka, uvek sam, jer je tako hteo. Spartanska snaga, lakonski odgovori, čelična pravda. Ako je Džoni jednostavan, Džek je binaran. 0 i 1, dobro i loše, crno i belo. Voliš ga ili ga mrziš. Kao i on tebe. Njega zadesi dilema, izbor, gde nema crvenu i plavu pilulu, već gomilu izlaza, opcija, borbi, bekstava... I on zagrize najveći komad, obuhvati mnogo ljudi koje želi da zaštiti, primi najviše udaraca, bez ijedne reči, žalbe, i jedino što ga posle održava živim je saznanje da je ostao dosledan sebi. Džek ne pravi kompromise, radi ubeđenja ide rukama na nož, nožem na metak, Jugom u Budvu. Poraz je opcija, predaja ne. Muda od dijamanta.
Oni su trojka koja bi mogla da sarađuje samo na putu za Oz. U stvarnosti, Džoni traži priču, ljude, osmehe, zaborav na sat, bekstvo od misli, Džek ne voli društvo ljudi, ali ni samoću, i trazi prikrajak, okrajak, kutak, gde je dovoljno blizu i daleko, sve to dok Džimi u begu, tamo iza roletne, stvara novi svet.
