Pogled jednog deteta upućen drugom koje uživa ližući sladoled. I dok posmatra kako mu drugar polako nestaje u brkovima od čokolade, razmišlja kako će prva naredna stvar koju će tražiti od roditelja biti upravo taj isti sladoled.
- Aaaa, koji ti je to sladoleeed?
- mljac, mljac, srrrk... Čoko-moko...mljac...
-( hipnotisani pogled, usta se jedva pomeraju) A gde si ga kupiooo?
- Tata mi...mljac, srk, mljac... kupio...
- Tataaaaa! Tataaaaaaaa!
Opusteno pusite cigaru i drkate u sobi kad vam odjednom upada roditelj, snadji se sta ces prvo baciti iz ruke!
podrazumjeva se da roditelji ne znaju da pusite
Covek koji je napravio karijeru zahvaljujuci svom ultra svestranom,opako zajebanom,"govori milion reci a ne kaze nista" pogledu.
Pogled koji sadrzi drvenu i iskonsku dubinu coveka u svom zen obliku.
Neki drugi bi samo rekli da je to "sacu ti jebem mater " pogled ,al ito je mnogo vise od toga.
Pistolje je nosio samo zbog realnosti filma.
bang.....bang....
Faca, pokreti i pogled "pažljivog" slušaoca koji se pravi da ga zanima samo predmet razgovora, a upravo to ga ni najmanje ne zanima.
1: "Vidi malog jebača, polemiše sa onom sisatom, a kako je gleda ko bludnik u ženu, ni na tren da skrene pogled na sise. Kao zanima ga šta ona ima da kaže. Iskusno... Iskusno..."
2: "Mali je namazan ko indijanac. Sreća pa nas dvojica nismo takvi... Vidi one dve, prati..." :PLJAS, KORPA:
...
mali: :PLJAS, žvaka, vatanje, privodjenje, karanje:
Kućna sprava koja je u slengu našla dva značenja:
1. Baciti peglu - povratiti
2. Peglati se - prebijati se na mrtvo
Tastatura kod pusaca navucenih na internet ili igrice. Igrice su posebno zajebane jer ti je pogled prikovan za monitor, i tek kad predjes misiju (ili sta je vec cilj) bacis pogled na tastaturu i sokiras se. Nije preporucljivo okretanje iste, jer samo zivi ljudi sto ne ispadnu...
Eufemizam za menstruaciju. Stvara katafostralne posledice medju mladim muškarcima koji jedva znaju šta je uopšte menstruacija, pa se onda raspituju za tu rodbinu, pa što nisu pozvani na ručak, pa je l' tetka donela štogod lepo... Na to uglavnom samo dobiju pogled: glup si kao cigla koja se toliko zaciglila da se ne može odcigliti ni električnim deciglatorom!
Baciti. Što vreme, što novac.
Matori uložio sam soma dindži na Fljemontari iz keca u dvojku protiv Evertona!
---
Šest godina sam uložio u Filozovski faks i sad lagano mogu dupe da obrišem sa diplomom...
-Pa ti uloži žalbu matori!
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Anastas Petrović
1900-1998
prošao sito i rešeto
Malo ali zato šareno parče ambalaže kondoma koje treba pronaći i baciti ako želite da seks prodje neopaženo kod ostalih ukućana.
