Cipele koje se koriste za izuvanje iz patika.
-Kad sam ga nab'o Martinom, iz'o sam ga iz patika!
„praziluk iz dupeta“
Tačno ta rečPraziluk iz dupeta2 definicije →
Za razliku od onog iz hata, ova vrsta suicida se šaljivo prepričava pred dragstorima, neretko i na veseljima u pauzi za muziku.
- Jel' beše Milorajče Lejkers umro?
- Ma jok, znaš da uš'o u kontejner da uplaši kolegu, pa taj kontejner ubacili u kamion, valjda zaspao dok čekao da ovaj dođe...
- I?
- Ugušio se među nekim gaćama i kiselom kupusu.
Izuzetno lejm doskočica Beograđanina kada pita Nišliju odakle je. Lejmost doskočice eksponencijalno raste kada stanovnik cenjene nam prestonice počne da ukrašava razgovor sa ''gi, gu, ga'' u cilju dodvoravanja sagovorniku.
- Ćao, odakle si?
- Iz Niša, a ti?
- Misliš '' iz Niš''? Ohjoo, ohjoo, huf, huf, grok...
- Ne brate, mislim iz Niša. Nisi mi rekao odakle si?
- Iz BeGe-a, matori. Vidiš li ''gi'' one cure tamo, možemo da ih startujemo?
- Molim te prestani da govoriš kao imbecil, u Nišu 10 km od centra grada niko ne govori tako. I prestani da se smatraš Beograđaninom, jer verovatno živiš u Zemun Polju, u porodičnoj kući koju je nelegalno napravio tvoj cenjeni otac, pošto se tamo doselio iz okoline Vlasotinca. Meni iz centra Niša treba manje vremena da stignem do centra Beograda nego tebi iz te zapizdine.
...ustaljen odgovor uličnih preprodavaca,kada ih pitate o poreklu robe.Iako na etiketi,ili već čemu,piše ''XIAOMINGCHANG'',ciganke na zelenjaku će uporno tvrditi kako su jedva prošvercovale datu robu,zaboravljajući na to da za razliku od njih,vi još uvek umete da čitate.
-Ej provali što je slatka ova majica!
Džipsi:Čero bre,pa normAlno da je lepa i kvalitetna kad je...
-Znam....iz Turske,iz Turske..
To kažemo kada nešto teatralno ispadne.
I.D.L:"Bon Jovi nisu više u fazonu..."
Ja:"Brate, kad ti kažem, oni su još davno ispali iz fazona, k'o govna iz opanaka...
Neko1:"Jesi vid'o ovo?!"
Ja:"Šta?"
Neko1:"Ispale joj sise, k'o govna iz opanaka!"
Lajt motiv svakog američkog filma, nebitno kog žanra, čija se radnja dešava u mestu populaacije ispod 1000, okruženog pustinjom/ šumom/ zelenim pašnjacima sa kravama. Tragedija malog mesta, koje je doživljeno kao hendikep, budi želju glavnog junaka, često tinejdžera ili dvadesetogodišnjaka, da što pre iz mesta i ode i okuša sreću u belom svetu.
Dalje se radnja razvija tako što naprasno priča o tome ljudima u okruženju, zatim preduzima veliki korak, a u zavisnosti od žanra uspeva u svojoj nameri/ ostaje zauvek u rodnom mestu/ nešto ga ubije u očajničkom pokušaju da se domogne spoljašnjeg sveta.
Mladić i devojka sede u lokalnom restoranu, za stolom su im one predebele palačinke, neka ruka im je upravo sipala kafu iz providnog bokala. On počinje da priča: " U poslednje vreme stalno maštam o odlasku iz ovog učmalog grada. Imam osećaj da nema više ništa da mi ponudi, moje mesto je negde drugde. Moji žele da posle mature nastavim porodični posao, ali ja imam druge planove i spremam se da im to saopštim. Znam da neće biti srećni, ali ovde neme života". Ona ga prekida i nastavlja svoju priču: "Tačno znam kako se osećaš, čim se završi škola ja odlazim, ne mogu više da izdržim ovde"...
Milan Mlađenović svjetlost iz vode me zove ponovo.
DMT
Hehe
Kada nakon neizvesnog čekanja ugledate autobus kako izlazi iz krivine, dobijete osećaj kao da vas je Sunce ogrejalo, kao da vas je Bog lično i personalno blagoslovio. Emocije naprosto izleću iz vas i toliko su jake da ih ne možete obuzdati, a da ne biste ispali plačipička krivite vetar za crvene oči pune suza radosnica.
Dokaz da se iz ljubavi rađa mržnja je kada vas bus ne pokupi, prosto vam ne stane, prođe pored vas kao pored popišanog cveta i od besa želite da polomite i vozača i autobus. Uglavnom, to je trenutak kada vreme pređe na našu stranu, kada prestaju sve brige i trenutak od kog ponovo možemo upravljati svojim vremenom.
Izdržali smo pritisak Italijana i nismo primili gol (a da nije bio iz ofsajda)
Ćale. Nije ti biološki otac, ali ga nazivaš tim imenom. Uvek ima vesti o svakom sportu, zna ko je gde prešao i kog omladinca gledaju strani plaćenici, jeb'o ih ćaćin ćaća!
Nosi Mont jaknu, teget, jebiga, to su bile jakne, a ne ovo danas, nije lud Slovenac kad izmisli. Igra tikete na dvades' dinara, obično su to liste želja, ali zna i da ubode prelaz iz dvojke u iksa. Obožava da se grebe za cigare, radnice ga popisuju na kraju smene.
-'De si, Makilice? 'Ajd mi proveri onaj Leverkuzen, jebem mu 'ćerkicu, izgleda me samo on ujeb'o za šestomesečnu platu...
-Jeste, sine. Ti ga gađao dva plus prvo, oni slepci igrali nula-nula, nanu im jebem... Ja ih tukao iz dvojke, računao na onog malog što je prošle godine prešao iz omladinske, opak mali, nema šta... al' noge k'o da mu vezali, nije se taj još uhodao, a i fali mu malo snage...
-E, do mojega... a, taman sam kren...
-Nego, daj mi jedan taj inostrani duvan da plaknem malo pluća...
-Sve za tebe, ćale... turi jednu za uvo i ti si meni davao...
-Seća se čika Joca... eee, a im'o si petn'es' kad si propušio, jebem li ti onu tetku... treb'o sam ja to odma' za uvo i kod oca... nego, voleo sam vas, pička vam materina balava...
-Heheheh... ćale, odo' do ovih drugih slepaca, igrao sam i kod njih, taman da se čupam...
......nekoliko minuta kasnije......
-'De si bre, Milena, kućo? Nema te k'o... čika Joco, pa otkud sad ovde?
-Ma, evo došao da gađam ove naše ludake u singlu...
-Jebote, još malo, pa ću i u frižideru da te viđam...
-Ma, teraj se u kurac... i daj jednu cigaru da te ne kažem kod oca, odraće te k'o mačku što pušiš...
-Ćale, ja imam tri'es' godina, 'lebgajeb'o...
