Al' da vidiš čuda velikoga: Što Momčilu bilo do koljena, Vukašinu po zemlji se vuče; Što Momčilu taman kalpak bio, Vukašinu na ramena pada; Što Momčilu taman čizma bila. Tu Vukašin obje noge meće; Što Momčilu zlatan prsten bio, Tu Vukašin tri prsta zavlači; Što Momčilu taman sablja bila, Vukašinu s' aršin zemljom vuče; Što Momčilu taman džeba bila, Kralj se pod njom ni dignut' ne može. Tad' govori kralje Vukašine: "Avaj meni, do Boga miloga! "Nuto kurve mlade Vidosave! "Kad izdade ovakog junaka, "Koga danas u svijetu nema, "To li mene sjutra izdat' ne će!"
Najpoznatija pretnja među dečacima, koju po pravilu izgovara klinac koji hoće da najavi batine svom protivniku i da tom prilikom zvuči opasno i samouvereno. Međutim, onaj koji to izgovara obično to radi samo zato da bi sebi dao dovoljno vremena da pobegne kući, ukoliko u međuvremenu ne dobije fizičku zaštitu od strane nekog jačeg ili većeg broja drugih učenika.
Etno sela po Vojvodini(daleko od civilizacije) koja vas vraćaju u stara dobra vremena vruće pogače, mladog sira, konja koji jure po poljima sve dok... vas ne probudi alarm na mercedesu parkiranom ispred štale, zvono mobilnog telefona, žubor vode iz đakuzija, pištanje mikrotalasne, paljenje Windowsa ili gazdin sin koji turira Yamahu pred odlazak u grad.
Fenserka: Jao što je super na salašu, baš se osećam odmorno. Sva sreća što imaju pedikir jer sam malo išla bosa po kamenoj stazi. A Zoki se nije skidao sa Plej Stejšna. Znaš kakav je posle paintbola.
Kao dijete želiš biti odrastao da možeš biti slobodan i raditi što želiš u svome slobodnome vremenu. Na kraju, kada odrasteš, vremena za sebe nemaš, radiš dva posla, a kada i imaš slobodnog vremena, samo vegetiraš u kafani ili doma jer od cjelodnevnih obveza ne dolaziš k sebi.
- Kada će vražji vikend više? - Tebi se stvarno ne da raditi. - Ajde, ne seri, molim te. Preko tjedna ne postojim. - Pa odmarat ćeš. Tako je i drugima. - Zaboli me za druge. Vikendom rješavam privatne obveze, djeca me sataru. Nemam vremena ženi pokucati na stražnja vrata. Završio bih u zatvoru, ako mi obećaju slobodne vikende i bračno posjećivanje.
Stara psovka, pjavljuje se u knjizi "Orlovi rano lete". Nema nikakvo posebno značenje, osim onog bukvalnog. A to je upravo želja da dotičnom liku kome je upućeno đavo iliti Lucifer zabije močugetinu u babu.
-Dajgle galima, čekam jebene buksne već sat vremena, a rekao je da će doći. -Smiri se bre, vrag ti babu osedl'o, doći će. Nikad nije ispalio.
Sećanje na dobra strara vremena! Sva su jebena vremena najbolja kad prodju!
-Gagić.sećaš se 2007.? -Kako ne...one žurke kad ujutru nismo znale odakle onoliko alkohola oko nas! -Da...jebi ga, Nato, nikad nismo bile nesrećnije...nismo imale ništa...skupljale nas tri za bombu piva...a opet, nema lepše uspomene od one 2007.! -Vidi slike, jebo te... Nikad ludje! -Jebi ga, nije imati pa nemati, nego umeti pa numeti!
Ceđena pomorandža među hranom. Sobranje cigarete su socijala naspram ovog superkul jela. Moderno kao Fajv žvake. Naručuje se sa sladostrašćem u ustima, kao kada izgovaraš "Evian"! Kada bi postojale modne marke u ishrani, ovo bi bila savršena kreacija udruženog tima Gučija, Prade, Kavalija, Galijana i Pako Rabana.
Za pobornice cezarizacije, jela kao što su pljeskavica, pica, sarma, su čist smrtni greh. Sigurna propusnica za deveti krug pakla. One su ekstremniji slučaj "ne jedem jagnjetinu" devojaka. Postoji li zaista nešto tako dobro, kao što je zelena salata ukusa stiropora, piletina teksture sunđera i hleb vrste prošlomesečni? Plus, sve to, po simboličnoj ceni nečije dnevnice. Divno! Jedući ovo, dolaziš do zaključka da Snežana Dakić treba da ti preda pravo na vođenje emisije, a Makica Mateus ni za čet'ri života neće postići tvoj trenutni nivo trendizacije.
Jedeš, osećaš se tako moćno, dok ti se vlakna piletine i salate zabadaju u karijesom pojedene zube, a hleb zauzima mesto gde je nekada bila gornja leva četvorka. Paziš da ne upropastiš sjaj, ili kojim slučajem sa mesta ne poremetiš plave lenjir šiške. Na ovom luksuzu pozavidela bi ti i Paris lično. Posle obimne klope, ispijaš svoju pomorandžicu, plaćaš mesečnim džeparcem i odlaziš srećna, što si celih sat vremena živela na visokoj nozi.
-Meni ćete dati jednu komplet lepinju sa pršutom i molim vas natopite je što više, da curi...i jedno...ma dva kisela mleka uz to!
-Jaoj, kako možeš to da jedeš, fuj, nemam reči! Meni ćete jednu Cezar salatu!
-Jel te malo žulja praziluk u predelu dupeta? Na Zlatiboru smo, ne preseravaj se, nego jedi što i sav normalan svet, kukaćeš mi noćas da si gladna, a u apartmanu imamo samo slaninu.
-Jaoj ne, ne mogu to ni da slušam! Donesite mi i Evian vodu, molim vas!
