Nenadjebiv čovjek. Proračunat i lukav. Dva dana stariji od lisice.
„idi kuci“
Tačno ta rečIdi kući1 definicija →
Odbrambreni mehanizam svakog luzera koji ide okolo i deli savete.
Zajedljivo retoričko pitanje ortaku na basketu kojeg tog dana bez koske usere svaki šut, pa i onaj najvrljaviji.
Kad puštate vodu u lavabou dok kenjate da vam prikrije buku prdeža.
Najdeblji policajac u policijskoj stanici.
To je ona stara, ofucana trenerka (ili vam se prosto ne sviđa), koju izbegavate da nosite napolju ili bilo gde gde postoji mogucnost da vas ne daj bože neki prijatelj prijatelja vidi. Ako je trenerka poklon, često se koriste već ustaljeni izgovori zašto je ne oblačite...
Keva: Ej bre Nikola, što ne nosiš u školu onu trenerku sto sam ti uzela kod Zorke..
N: Ma žao mi je da je upropastim..Znaš ono nisam seljak pa u treši u školu..
Ortak: Buraz bre, ne vidim da điraš moj rođendanski poklon..koji je zonfa to?
N: Ma brate, treša šuri, sabija koliko je topla, kad sam gajbi ne skidam jem savršena mi je..
Situacija kada se čovek zadesi negde gde ima svega, ali ničega dostupnog za njega.
Čeljava situacija. Nešto kao ker ispred kasapnice koja ne radi godinama.
- Brate bio da ostavim turbinu na remont i vraćam se kući, kad napeo jedan sa nekom kockicom da se trkamo. ZAŠTO baš taj dan?!! Bio sam kao prosjak u javnoj kući...
- Sine pecam ja u nekoj šumi, pratim ribu nizvodno i zagazim ako me razumeš, na nudističku plažu, samo gole pičokare! Znam da mi ne veruješ, mislio sam da su mi svi plovci potonuli, kad ono sve lezbejke, ne jebavaju me ni 2%! Kao prosjak u javnoj kući...
Putešestvije studenta iz glavnog grada u rodnu grudu.
Problemi? Nikad čuli za tako nešto. Pa mi živimo ko bubreg u loju, što bi rekli naši stari. Sve nam je po taman. Puca nam kurac za politiku i finansijsko stanje u državi. Država? I za to nam puca kurac. Hvala Bogu zdravi smo, para uvek ima... Khmmm... U stvari sve je to iluzija, i izraz iz naslova je ispraćen sa ciljem prikrivanja stvarne situacije u vašem ili našem domu. Često služi i kao odjeb random sagovorniku na neko preterano kukanje i žaljenje od strane istog.
- Oooo... Petroviću sivi tiću, šta se radi? Kako si?
- E komšo, evo kren'o u šetnju lagano. Dobro sam hvala Bogu! Kako ste vi, kako kući?
- Ma nikako,.. mani me u pizdu materinu.
- Što bre komšo, šta te tišti?
- Ma, mali završio na popravnom, Milena se udaje za onog guzonjinog sina,... Stefanija operisala kuk po drugi put, ja krpim kraj sa krajem, ne može čovek sa dve plate i jednom penzijom da izađe na kraj.. I etoo. Kako su tvoji...?
- Dobro su.. Zorki izvadili ceo kuk i butnu kost, eno je sad ko zmaj, đedu amputirali destu ruku i jutros otišo kod Sime u servis da opravlja stojdžu, ćale gleda teve po ceo dan i boli ga kurac za globalno zagrevanje, keva kuva supu od koprive i valjda će umesiti hleb ako bude imala brašna... I takoo..
- A kako ti je sestra?
- Ma dobro je, umrla je prošle godine... Ćuti, ne žali se. Ma, šta da vam kažem komšo, znate da u našoj kući uvek ruže cvetaju!
- Ma, dobro je dok ima i vas tak'ih... Ajd' pozdravi kući!
Iliti, gde nema uzročnika, nema ni uzroka. Obrnuto srazmerna onoj staroj: „Gde ima dima, ima i vatre”.
Oh retki srećnici, kako vam samo zavidim u usta vas jebem!
AP 2016
