Kada namazana pašteta u svojoj zapremini sadrži tačku udaljenu 1mm od parčeta hleba na kome se nalazi, gde je parče hleba deblje od 1cm.
Ko se pronađe, nema pravo da se žali na studentski život.
„preko hleba pogače“
Skola u kojoj ne sija sunce, a vala i Bog je zaboravio u svakom pogledu, oni srecnici sto su imali srece da odu iz nje ne zele da je vide nikad u zivotu, a oni jos srecniji ne znaju da postoji. Pravna, sta?
Direktor otisao u zatvor jer je jeo leba preko pogace.
Poslati onoga sa suprotne strane stola tamo gde mu je mesto, uglavnom posle uzimanja mere. Što se širio - širio se, a i dosta je bilo. Duvao je, duvao, pa se potom izduvao. Tražio 'leba preko pogače, pa dobio šipak. Sada i u jogurt duva, za svaki slučaj.
Trpeza na kojoj nema ništa osim hleba i soli.
U batice, imaš nešto za has? Umirem gladan!
Ima. Sad ću da ti spremim monaški švedski sto, pa klopaj!
Monaški švedski sto?
Imam brate nekog hleba od juče i malo soli.
Jooj u koju sam crkvu ja našao da se molim. Pa zar ti nisu tvoji poslali paket?!?
Jesu, al stiže tek večeras.
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun...
- "Ima jedan problem."
Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca.
- U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Posebna vrsta ljudi, uglavnom penzosa koji egzistiraju na ovoj planeti samo radi opipavanja hleba u prodavnici. Prosečan pipavac opipa i do dvadeset vekni hleba dok ne pronadje svoj plen.
Kada osoba predje odredjene godine, a obično kada ode u penziju, javlja se čudna potreba, da apsolutno sve kupljeno, ili planirano za kupovinu, uporedjuje, preračunava i meri, kroz srazmernu količinu hleba.
Takvo razmišljanje u većini slučajeva ( ne računajući one koji čitavog života letuju na Kopaoniku i zimuju u Budvi ), proizilazi iz mnogo godina, punih mučenja i rada. A kada posle svih tih godina, dodje mizerna penzija, nedostojna živog bića, čovek se jednostavno preorijentiše na najneophodnije stvari, poput hleba. A sve ostalo što je "nebitno" odbacuje sa gnušanjem.
-Deda daj mi 300 dinara, treba da idem sa ortacima na bazen...
- Molim? 300 dinara za pranje dupeta u ladnoj vodi? Neće da može sinko, da si mi tražio za hleba ili da popiješ nešto pa ajde, ali za to nema šanse. Za to luksuziranje imaš oca i majku. Ja bre za 300 dinara imam 6 komada hleba, imam da jedem 6 dana!
_____________________________________________________________________
- Baba, vidi šta mi je moj Miša kupio... Srce moje, zlatni lančić i privezak, napred izgraviran stih naše omiljene pesme, a pozadi datum kada smo se upoznali.
- A koliko to košta?
- Ne znam baba, za poklon se ne pita.
- E pa ja ću da ti kažem ćero koliko to košta! Košta taman toliko da se neko prehrani 3 meseca. Znaš li ti koliko je hleba bačeno u tu gvoždjuriju? Ne znaš naravno. Umesto što te kiti tim gvoždjem, mogao je da iznajmi jedan stan, pa da kako dolikuje, živite zajedno.
5 godina on tebe zamajava nekim drangulijama i ništa. Da je barem prsten kupio pa da kažem ,ajde skupo, ali vredi. A ovo??? More miči mi to s očiju samo mi dižeš pritisak!
Nenamazano parce hleba, uvek ce pasti na namazanu stranu cak i ako na stolu za dorucak imas samo to jedno parce hleba .
Svakog jutra, nađe se pametna bakuta koja opipavanjem hleba može da oceni njegov kvalitet, i tako ispipa celu policu hleba u potrazi za pravim, koji će ionako pojesti, i sutra ista priča!
Ulazim u prodavnicu, po hleb i eto je, bakuta pipa hleb za hlebom, i posle pet komada nalazi onaj pravi, po njenoj želji, i onda joj onako dobacim: "Ajde baba, ispipaj još koji hleb!"
Veoma simpatično biće. Smeška se, pogubljena je, ne čuje porudžbine a i kada čuje pogrešno razume, dobacuje koleginicama, a jos ako se nadje neki kolega...
Ja: Ćao, daćeš mi dve vekne hleba.
Zaljubljena prodavačica: Evo, za ovde ili za poneti?:)))
Ja: !!?
