Potrbušni ples je balkanski dance u kome se angažuje deo tela od pojasa na niže. Aktivno se koristio u ruralnim sredinama u 19 i prvoj polovini 20 veka prilikom odmora od fizikog napora na polju, najčešće u kukuruzu, i njivama žita.
Narodna pesma iz šumadijskog kraja, u kojoj je opevan potrbušni ples:
"Ajde mala da sadimo vrbu, ti na ledja a ja ću na trbu!"
Poluistinita istorijska činjenica koja je postepeno prerasla u legendu, zatim je legenda postala mit, da bi na kraju mit prerastao u jednu vrstu opštenarodnog verovanja, poput religije ili u najtežim mogućim pojavnim oblicima u neki vid spasonosnog božanstva. U akutnim slučajevima kod širokih narodnih masa u Srba se javlja kao rešenje sa sve ovozemaljske probleme. Često se dešava da očekivana čuda majke Rusije izostanu, pa se vera malo uzdrma i poljulja, ali se sa svakom pojavom ruskih simbola, intoniranja himne ili samoinicijativnih prisećanja na slavnu prošlost dešava vaskrsenje nade da mit, ipak, jednoga dana može postati realnost.
Primer nije neophodan, ali ipak ...
"Ne daj Bože da nas Grci hrane i Rusi brane" - narodna izreka nastala u genezi negde između poluistinite činjenice i legende
Domaca zivotinja,koja je ,u stvari ,kljuc dobrih komsijskih odnosa u Srbiji.Posto se komsije obicno ne vole i zavide jedan drugom na imanju,tek kad ih nemastina pogodi,tada uspevaju da se sloze i zavole.Zato ona narodna"da komsiji crkne krava",u stvari,znaci da komsija komsiji zeli dobro i da samo ta krava stoji na putu ka njihovim harmonicnim odnosima i zato ce jedan drugom da otruju,ubiju budakom ili na neki drugi mastovitiji nacin pomognu, da se otarase te posasti koja im kvari odnose.
Sta je tu krava skrivila...jebem li ga?
Jedan od karakteristicnih naziva na "narezanim" cd-ovima sa sabanskom muzikom u sabanskom automobilu.....
CD-ovi su obicno "no-name" discovi gdje ima sasvim dovoljno mesta da se objasni tematska sadrzina muzike "narezane" na doticni cd.
ostali nazivi su:
-rada 1
-za trebe
-kafanoooo
-tehno
-strana
-domaca vlado
-kafana je moja sudbina & narodnjaci
-narodna
-za ubit se...
-rezanje vena
itd........
Odgovor na ženino pitanje ko ti doter'o novog Golfa. Dobro nije baš iz Čikaga, stric iz Njemačke. 'De Ameri znaju šta je dobro auto... Nije Švabo naivan, rekao bi moj deda. Strikan je izrekao jednu veliku narodnu mudrost: "Devojku, sinak, možeš da dovedeš sa sela, ali auto mora biti iz Njemačke". Dobro, kenjam i ja... nije narodna mudrost, ali je svakako mudrost.
Jebiga, Golf ti je nešto u šta se narod Balkana kune, voli ga više od prvog deteta i bije kada mu ga pomeneš u lošem kontekstu.
...bolje da teeeeeeee, nikada nisam sreo, Slađaanaaaaaaaaaaaaaa...
-Mali, jebote... da li si ošrafio Baju Malog Knindžu u sedam ujutru? Šta radiš to, bre? Pereš auto? Ljubavi, pa sinoć pred spavanje si ga oprao... pobogu, čoveče...
-Ne seri, ženo! Bila rosa noćas, neću da mi se svet smeje kad krenem čaršijom, lebgajeb'o!
-Dobro je, samo ti imaš Golfa, konjino... jeb'o te Golf da te jeb'o! Da bog da ti sutra crk'o. Smučio mi se od kad ga doveze onaj tvoj alkoholičar iz Minhena...
-Šta's rekla to?
-Smučio mi se...
-Ne to. Nego ono prvo...
-Da ti stric alkoholičar i probisvet...
-Ne, to... nego da mi crkne Golfa? Ulaz' u'kuću i skini gaće, sad će kaiš da radi. Meni Golf da crkne? Pa, ti si skroz poludela... Njemačko auto, ženska glavo... taj se ne kvari! Ovo će i moji unuci moć' da voze, jeb'o te ćaćin ćaća!
Šargija je muzički instrument arapsko-turskog porekla. Izgleda kao da je neko ukrstio gusle i gitaru, ima tri ili četri žice i svira se slično kao gitara. Ovaj instrument ima takav islamsko-turski zvuk da se ljudima čini da čuju zelenu boju, posle nekoliko taktova slušaocu se prijedu baklave, pred kraj pesme poželi da počne da puši nargilu a kad se pesma završi jedva čeka da ode u džamiju. Šargija se obično može čuti u kombinaciji sa zurlama koje na slušaoce imaju sličan efekt. Ova dva muzička obeležja bliskog istoka najčešće mogu da se čuju u nečemu šta se prodaje kao srpska narodna muzika.
Zagrebačka varijanta Zemuna. Kako su Zagrebčani mahom gospode pičkice preziru ovaj dio grada naseljen većinom Slavoncima i Bosancima. Svaki Bosanac ima neku tetku tamo ili makar kojeg kuma. Studenti odlaze vikendom u taj dio grada oprat robu i pojest nešto kuhano i vraćaju se kući prije mraka. Čak i Cigani izbjegavaju taj dio grada, a većina Zagrebčana nije sigurno da li su Sesvete grad ili dio Zagreba. Inače mirno mjestance s razvijenom građevinskom industrijom, vedri ljudi, narodna glazba i naravno trenerke.
Izvinjavam se ako sam uvrijedio kojeg Zemunca, Sesvećanina ili treće osobe.
Djevojka:Ne mogu u subotu na kavu, idem kod tetke u Sesvete, moram veš oprat.
Momak:Nemoj jebat, imam i ja tamo tetku? Nisi mi rekla da si rođena Bosanka? A zato se ti meni sviđaš...
Marko:Brate Željo, bijo sam sinoć s rođakom na Sinanu. Lik je car, zna napravit atmosferu. Ubili smo se ko stoka, trebo si to da vidiš. Pički ko u priči... Još bi ja i karo, al onaj moj ludi rođo se pohvato s nekim kretenom pa ovaj izvadio nož, srećom došo zaštitar i poslo ga napolje, vala jedva sam živ osto. A onom idiotu Ivanu nije bilo dosta nego ošo kući po pištolj. Jedva sam ga odgovorio od gluposti. Stvarno ludnica bila. Idemo večeras opet.
Željko:Onaj Ivan iz Sesveta?
Sesvečanin:Ka`e Garavi? Jel Crni, tebi govorim. Za koga navijamo.
Cigo:Dinamo?
S:Vidi ga, nemoj da tu navijaš za moj klub, nije ti to ciganski već purgerski klub. Ima da te ja i moji jarani namlatimo, neće ti pomoć ni cijeli tvoj ciganluk.
C:A ti purger?
S:Pa da, rođen u Zagrebu...u Sesvetama.
C:Kurac, ne purger.
Šira narodna masa to zove ''komšijska kera''.Uglavnom to je jedna neobjašnjiva životinja koja uvek laje kada ostale komšije nađu malo slobodnog vremena za odmor.On će se odmah oglasiti ako prođe neka mačka, ptica, komarac ili muva.Svake noći kad pokušavaju komšije da spavaju to stvorenje jednostavno ne prestaje da laje iako ne postoji razlog za tako nešto, a još ako ima glasan lavež onda su veći problemi.Sve u svemu većina ljudi pokušava da se izbori sa tim iritirajućim zvukom, međutim još niko nije otkrio lek za te noćne arije.
- Komšija, bre onaj tvoj ker nije cele noći prestajao da laje, oka nisam sklopio, pa šta mu...
- Ja ništa nisam čuo, malo je zalajo i ništa više od toga.
- Bre, Milisave, pa dete mi ide u školu, ne može da se naspava, aj probaj malo da...
- E da te ne zadržavam, idem, imam neka posla, dogovorićemo se u vezi svega...
- Pa čekaj.... pa... nisam ti sve rekao druže.... pa... e jebo te ker (tiho)
Narodna poslovica koja je greškom baba Mare iz Smudinaca veoma dugo bila poznata kao'Ko radi ne boji se gladi'.Poznato je da su se narodne umotvorine prenosile sa kolena na koleno.Jednom prilikom, tokom prenošenja, baba Mari je pomenuta ispala između kolena,pa je ova morala da je vadi.Pošto je poznato da se 'Ko vadi,uradi',nastala je pogrešna interpretacija koja se kao takva veoma dugo koristila u jugozapadnim delovima zemlje,sa tendencijom širenja na kontinentalni
deo uz polje povišenog vazdušnog pritiska.
Prostonarodna riječ za slatko mlijeko.
Za jogurt je ranije korišten izraz mlijeko ili kiselo mlijeko.
Prđe neva kiseleći vareniku.
(Narodna poslovica)
E, idem kući da udrobim starog kruva i varenike...
Bože, kako to možeš jesti?
Ih, kao da tebe varenika nije odranila.
