Slika iz sinoćnjeg izlaska koja nije trebalo da završi na Instagramu ili bilo kojoj drugoj društvenoj mreži.
- Molim ćale?
- Pa dobro jutro, sunce ti poljubim.
- Jutro ćale.
- Je li Jabučilo, sunce li ti jebem, kako si mi od jutros?
- Dobro sam ćale, šta... čekaj, kakav Jabučilo? O čemu ti?
- O tebi konjino jedna! Kakve su ono slike na fejzbucima sunce li ti jebem žareno, oćeš cijela familija da nam se smije, jebala te jabukovača da te jebala, te te ne jebala! Jooooj Milorade, kud ga ne izdrka niz lavabo jebem ti zemlju...
- Stani ćale, dok tetka Mara ne vidi, nije nikakva šteta učinjena. I kakva slika?
- Ona gdje kao ždrebac žvališ debelu ciganku i držiš flašu jabukovače. Mara već komentarisala, računaj da zna bar pola Balkana za to i da ćeš morati da je ženiš. Odo da tešem stožinu da te njome isprebijam, pa se čujemo. I ljubi te majka. Aj zdrao.
- Zdravo... U jebote, koji instablam.
Festival2018
A bio je kul lik. Regularna bleja, cirka, basket, sve. I onda odjednom bananamenska promena. Drugar postaje deo MLM-a. A to je gore od ženidbe, realno.
Borgovan je u neko-zajebano-ime-kompani, ono: drug-član. Odelce, želatin, vizitke, škoda-fabija. Brifinzi. Treninzi. Keterinzi. Amadeus Bend. Pauerpointi. Neki jeziv kez. I stalni lov na nove članove ili bar kupce.
Postaješ samo zapis u njegovom imeniku, još jedan potencijalni kamen u trgovinskoj piramidi. Od druženja mrka kapa. Sve teme se slivaju u biznis-formulu, ko u levak. Multilevel drugar prosto smara na više nivoa i ne ostavlja puno izbora.
- Halo, dobar dan. Stan Mileusnić?
- Da.
- Slobodan kraj telefona. Da li je Aca tu?
- Bodo, si to ti? Kako to zvučiš! Jesi to pod hipnozom?
- Čuj, imam izuzetnu ponudu za sredu uveče.
- E, nije valjda opet...
- Poslušaj. Bićite moji gosti. Restoran ”Saruman” u Klatičevu.
- Brate, rek’o sam ti već: mani me više tog Ortomedikurca...
- Ortomedikusa D.O.O. S.P.T.R.
- Kako god.
- Imate gratis večeru. Bez obaveza. Čuj, ovo ti je šansa jedna u milion. Ne bi verovao kakva je to revolucija.
- Brate, daj batali me s tim, nego da se dogovorimo da idemo u neku štetu, a?
- Nema razloga da izlaziš iz kuće! Dozvoli da ti ukratko opišem naš najnoviji proizvod: Pusi-Dol 3000W sa latina-plaginom. Za članove popust...
- E, šefe, moram da idem, prikenjalo mi se odjednom nešto, javiću ti ako mi zatreba neko pomagalo za to, ok?
- Dozvoli...
:tu-tu-tu:
Vrlo zajebana prijetnja. Ne izgovara se ukoliko se ne misli ozbiljno i poteže se samo onda kada je kazaljka ušla u crveno. Par stepeni prije nego što pištaljka eksplodira.
A: Jesi čuo ti za onomad Džimija što mu se zbilo?
B: Ne... Pričaj, šta se dogodilo.
A: Znaš da je on imao ono fotokopirnicu u knjižari. E izgleda da je za sebe ostavljao kopije ličnih karti i drugih dokumenata klijentele, pa onda sa njima podizao kredite.
B: Ozbiljan li si?
A: Smrtno. Ljudima počele da stižu opomene za neplaćene rate. Počeli i da im plijene stvari, nekima.
B: Kakav zlotvor. Je li neko odreagovao na sve to?
A: Itekako je neko odreagovao. Prevario se i naletio na nekog Simu karaktera iz Crkvine. Kažu da svi u Crkvini imaju neki nadimak, samo Simo Konj nema. Uglavnom, da ne dužim priču, našao ga Simo prije par dana. Pajserom ga izolovavao pola sata, a onda ubacio u gepek i odvezao kući. Džimija našli u buretu sa kiselim kupusom, sa sve svezanim kamenom na glavi.
B: Auu, čovječe... Šteta kupusa
Uraditi nešto, na nekom događaju bilo kog formata, što će putem televizije, interneta ili novina dospeti do određenog broja čitalaca ili gledalaca van granica naše male, ali korupcijom i evropskim vrednostima bogate zemlje.
Slika koja se šalje može biti pozitivna ili negativna, zavisno od slike jelte, ali i od toga kako ko tumači dešavanja na istoj.
- I brate prošla parada mentalnih bolesnika.
- Ne lupaj, nisu oni bolesni. A najzad i mi jednom da pošaljemo divnu sliku u svet.
- Sliku smo poslali definitivno. Sada ceo svet zna da imamo odlično opremljenu policiju, specijalizovanu za odbranu praznih ulica i premlaćivanje porodica državnih funkcionera, a da nam je eldžibiti populacija ili suviše gojazna ili ima preko sedamdeset godina.
------------------------------------------------------------------------
- Vidi stoku. Vidi ih. Sve bi ja to u rudnik mamu im jebem.
- Šta ima veze, ionako je tekma bila toliko dosadna, da nije ni šteta što su uleteli u teren.
- Ma daj ne zajebavaj. Znaš kakvu sliku u svet šaljemo sada.
- Matori, čisto sumnjam da će osim nas sto dvadeset ovde bilo ko na planeti Zemlji da se iscima da pogleda šta je bilo na utakmici Mladost Lučani - Bežanija. Više ljudi upravo gleda Art kanal nego ovu tekmu.
Nova deviza na Balkanu. Bez 'ljeba. Ugojili su se.
Kad se snizi plata, kad poskupi gorivo, kad se uvede novi porez na porez, kad je dojučerašnja potrošačka korpa najednom postala luksuz, kad se gube poslovi, kad je sve dobro kad nije gore, protestuje se humorom i doskočicama u prolazu. Do izbora, tada se ne protestuje, tada se glasa.
Kada se loše odigra u kvalifikacijama, traže se ostavke, tjeranje i šamaranje. Govnjiva motka po ledjima krivih. Žele se novi ljudi na bitnim pozicijama, ljudi koji znaju svoj posao i koji su vrijedni. Svi su složni da tako više ne ide, i svi su spremni da bojkotuju nekompetentne za svoj posao, i da daju nove predloge za dalje. Tada im proradi nacionalni ponos. Tada im proradi lični ponos. Tada su emotivni, i dobiju želju da urade nešto. I sva ta iznenadna energija, taj iznenadni žar, usmjereni na sporednu stvar. Šteta.
U moru besmislenih zamisli, kojim u svom postojećem obliku plivaju krezave, nakaradne i ružne teorije, tvrdnje i izjave, postoji jedna koja mi svaki put zaškakilja um, kao onako po rebrima, da kroz osmijeh izazvan nečijim debilnim pokušajem da mi podari osmijeh njemu jebem miša koliko je glup; ta tvrdnja, ta glupost koja vodu pije kod onih koji je šire i koji su mnogo amebe.
Vanzemaljci važe za izuzetno napredne pojave. Da nisu napredne pojave, ''van'' iz njihovog naziva postajalo bi višak i oni bi mogli da se pridruže nama u bioskopu na Hobitu dvojci. Ali, dok mi gledamo filmove koje oni žive, vanzemaljci jašu robot zmajeve, svoje vjerne kućne ljubimce koji pričaju devedeset jezika, za doručak rješavaju zadatke sa sto Venea i zarađuju sebi za život od malena.
Postavićemo se sada u ulogu jednog vanzemaljca: zamisli, evo, imaš oči sa kojima ti je ugao vidljivosti 360 stepeni, pa imaš dvije rezervne noge, skidaš Dalijeva djela za pet minuta po komadu dok recituješ Bodlera, seksaš se neprekidno deset minuta, otporan si na metke i noktima sječeš dijamant. Ime... izaberi kako ćeš se zvati. Vanzemaljac si, boli te kurac.
Život ti je galop lipicanera, sve teče i medi i jednoga dana ti odlučiš da počastiš sebe i svoje društvo. Gledaš gdje da ideš - obišao si četiri galaksije, i sve su bile uau. Neko ti je na četvrtoj spomenuo Mliječni put, našu galaksiju, te odlučiš da vidiš šta je za reći. Sjednete u svoje mašinerije, pa putujete, pišate po zvijezdama, mazite Nereide po sisama, Cezara iz sprdnje bockate mačem, ispunjavate život tako lijepim pričama i evo je - Zemlja.
''Gdje da sletimo, je li, prijatelji, gdje ćemo? Pogledajte tamo, tamo je nešto bijelo, veliko i hladno, šta li je? Ajde, idemo tamo! Idemooo! U stani stani, vozaču stani, da li ste ponijeli skafandere? Da, stani. Treba nam nešto toplije i komfornije... hmm... mrš Britanijo... evo ga! Sahara! Ljuuljaaaj!''
Ludovalo se pet dana, načinjena je manja materijalna šteta i tlo mora nečim da se zakrpi, tragovi da se zatrpaju. Ti vanzemaljici, ti magovi svih zanata, krenuvši od robotike pa do tesanja kamena, mogu da naprave ledeni greben koji leti iznad gradova i umornoj i uspavanoj ekipi žicaroša baca hljeb i namirnice i korpe pune zlata, jednom rječju, mogu sve što im se prohtije. I ti vanzemaljici, ti bogataši, dođu kod nas nakon nekoliko dana putovanja, u ovu pripizdinu kojom odvajkada vlada haos, u zabit u kojoj se u vrijeme njihovog navodnog dolaska pronalazio način da se pređe potok, kada se narod trudio da napravi krov koji neće prokišnjavati, oni dođu i sklepaju neke piramide od kamena u pješčanoj pustinji, zviznu zmajevima koji ih kupe u roku od odma i jašući ih, okreću glave na jedan poslednji pogled na svoja epska remek djela, nabace osmijeh na lice i petom puknu prevoz po rebrima ne bi li se sjetio da malo požuri.
Nemam pojma.
Potpuna ludnica sa primesama havarije. Karneval pišanja. Fešta je neko čudno stanje; donekle smešno, a opet i tužno, pomalo bolesno, lucidno i veoma živopisno.
- I onda je Mile Utoka počeo da juri linijskog sudiju plastičnom gajbom po kukuruzu. Kad je video da odmačinje, bacio onu ambalažu kako bi dobio na brzini. A znaš Utoku... Čova ima stotries kila. Na kraju linijski prešišao njivu i kad je zamak'o u šumu upadne u zamku za medvede.
- Sereš?
- Šteta što nisi bio da vidiš koja je to fešta bila.
-----------------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------
- Je l' si čitao novine ili gledao LOTO sinoć?
- Nisam, što?
- Ma ispalili se najstrašnije, otkriveno da je nameštaljka. Bubanj počeo da brljavi, fešta živa.
-----------------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------
- Pogledaj ovaj klip, molim te. Lik uči strance srpski jezik i kaže im da se deru kako vole kurac. Lud je k'o martovski zec.
- Haha, koja fešta!
-----------------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------
- Čuo sam neki jak udarac jutros oko 6. Šta li je to moglo biti?
- Sudarili se šleper i čeza kod Maksija. Ciga što upravljao čezom završio u rafu sa konzervama tunjevine. Fešta.
-----------------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------------------
- Brate, da li si jebeno napisao 5 primera?
- Koja fešta, reci!
Posebna grupa ljudi koja radi u tzv. sektoru "Core business services (CBS)", u glavnom u multinacionalnim kompanijama (jer kako bi inače dobili tako zajeban naziv). U suštini oni ničemu ne sluze u firmi, osim organizovanja nekih meetinga, treninga, feedbackova, team buildinga i ostalih sranja bez kojih bi firma mogla i te kako da funkcionise... U glavnom umišljaju da su najbitniji deo firme i da bez njih firma ne bi funkcionisala ni 10min. U glavnom dolaze sa filozofskog ili sličnih fakulteta, i nakon sto provale da od profesorkse plate u školi ne bi zaradili ni za leba, onda se preko veze infiltriraju u neku uspešnu kompaniju (preferiraju američke, jer je to fensi) i prodaju maglu. Toliko ih se nakotilo da njihov br. neretko prelazi 50% ukupno zaposlenih u firmi, a kako i ne bi kad su oni sama srž poslovanja, nezavisno od toga čime se firma bavi. U ovu grupu spadaju HR-ovi, Office manageri, sekretarice itd. (još malo će i kafe kuvarice da upadnu ovde, kako je krenulo...).
Kolega ulazi u kancelariju, ima jedno 20 ljudi minimum, svi sede, bleje, piju kafu, igraju igrice i chatuju na facebook-u, pricaju telefonom i čitaju novine...
Kako su ugledali da je ovaj ušao, odjednom svi počinju da prevću neke papire, kucaju nešto, uzdšsu, govore kako nikad nece stići da završe i kako im je teško...
Kolega: Izvini, jel moze neko nešto da mi uradi za minut, treba samo da mi se....
Kor biznis: Eeeee, nemoj molim te, aj dodji sutra, nema sanse sad, vidis da izgibosmo od posla!
Kolega: Ali treba samo da mi se skenira nekih 10 strana...
Kor biznis: Aaaaaa... e bas steta, ali Pera ti nije tu, a samo on to radi u firmi... Dodji za mesec dana kad se vrati s odmora pa će ti on to završiti...
Suptilno "spuštanje" osobi koja počne mnogo da preteruje dajući sebi na važnosti. Po staroj narodnoj - I nad popom ima pop, sagovorniku se daje do znanja da, po njegovoj priči, iznad njega nema popa, on je najbolji, najvažniji, patrijarh nad svim popovima, pa je shodno tome red da on osveštava crkve i druge svetinje.
A: Kako smo juče razbili one iz kurtalića, zabili smo im pet komada!
B: Super, brate, žao mi što ne dođoh, ali nisam mogao.
A: I treba da ti bude žao, ne znaš šta si propustio, mada nije velika šteta bila što te nema, ali zato da ja nisam došao...
B: Što, si bio nešto važan?
A: Čuj važan! Najvažniji, dva gola, jedna asistencija, trčao sam i napad i odbranu ko konj, bez duše ostao. Uleteo sam bar deset klizećih, na onom betonu, ko zna koliko sam akcija prekinuo. U drugom poluvremenu ovi ostali ko da nisu ni igrali, a ja se tek tad razmahao...
B: I još si posle toga na vreme stigao u crkvu, svaka čast, brate!
A: Kakvu crkvu, šta lupaš?
B: Pa da je osveštaš, čuo sam da su te zvali kad su videli šta radiš na tekmi...
A: Ma jedi govna...
Najgore što vas može zadesiti na duže pruge. Bakute sa ogromnim torbama pune raznih priča o deci, unucima, bivšim zaposlenjima (u firmama za koje će vam uvek reći neku nerazumljivu skraćenicu), muževima, mestima stanovanja po celoj bivšoj Jugi... Nakon beskonačne priče u kojoj ćete vi biti samo puki slušalac tražiće da joj pomognete sa njenih šesn'es' torbi i reći vam da ste se baš lepo ispričali... I da je vreme baš brzo proletelo, ne znajući da je to s obzirom koliko brzo naši vozovi stižu od tačke A do tačke B, bilo najgorih 6 sati vašem dotadašnjem smrtničkom životu.
A šta ti je sine majka po zanimanju? Vidiš, ja sam četres' godina radila u Ce Pe Zeu na Cetinju, ali nisam tamo rođena, rođena sam u Čibutkovici, to ti je jedno selo pored Lajkovca. Moji su ti došli iz Ljubovije. E, onda sam te šeset sedme prešla u El Pe Te u Vranju i udala sam se, a moj muž je bio voskar... I onda kad sam rodila treće dete, mi otišli i u Njemačku, tamo imam sestru od strine moga oca šuraka, a taj šurak je voleo da popije pa je jednom... Moj unuk, to ti je od ovog 4. sina, što sam ti pričala da je imao jedinicu iz matematike u prvom polugodištu trećeg razreda. E on je tako tih tvojih godina samo što je on baš lep momak. Šteta što nemam sliku da ti pokažem. Pa mi već stigli? Baš mi je brzo prošlo, jesmo se lepo ispričali. Nego sine, ljubi te baka, hoćeš da mi pomogneš sa ovih 16 torbi?
