Rubrika u Blicu u kojoj neki mudraci izlete na čas iz anonimnosti da bi prosuli bisere tipa ''... volim taj dobri narod, lepa sela, domaću hranu, svež vazduh...''
A tu je i druga rubrika u kojoj se ''preporučuje'' da se izadje u šetnju, nabaci osmeh na lice i priča o vedrim temama...
Iz dana u dan uvek slične preporuke i nasmejana faca nekog ''poštenog dragog, vrednog'' lika koji u slobodno vreme čavrlja sa novinarima.
Čovek (najčešće sa sela) koji ima 30+ godina, 120 kg, živi sa roditeljima, nema stalna primanja (troši ćaletovu penziju), odaziva se na ime Buca i ima IQ 57.Uglavnom svaki "buca" koji sedi pored prodavnice sa flašom piva u ruci pre podne.
Vrlo čest, udarni, naslov na naslovnicama naših dnevnih i nedeljnih novina čiji nastavak uglavnom glasi...
...NN iz sela Mikuljane kod Prolom Banje zbog sumnje da je uzgajao marijuanju na porodičnom imanju...
Ili... Petar Petrović zbog ukradene gajbe ladnog, ko zmiče, piva iz STR "Srećni ljudi". Uhvaćen je pomoću fotorobota, koji je napravljen po sećanju prodavačice Milke, kojoj se ovim putem i zahvaljujemo...
Jebiga, prolazi kad smo prijemnici.
Gitarista grupe U2. Proslavio se sviranjem melodija tipa "na kraj sela zuta kuca", e - ali kad ih on pusti kroz svoje mega-hiper-turbo nadrkane procesore, dileje, koruse, kondensere i ostale opleminjavace zvuka, onda to zvuci kao Karmina Burana koju svira Beogradski Simfonijski Orkestar iz 3054. godine. Jednom recju - NUMB. Ali i pored svega, nekako gotivan lik...
Pogledati video.
Udata žena. Ali, gradska, ne radi ništa, (možda u državnoj službi, u nekoj toploj kancelariji gde se samo šminka i sl.) muž je ne bije, fino se nosi (i odeva), ide na more ili banju... ma, živi k'o gospodja, što se za većinu žena sa sela i sa nekoliko razreda škole teško može reći.
- Kako je, snajka? Odmori malo, da iskafenišemo...
- E, lako je tebi; ti si žena gospodja, a ja moram da pomuzem krave, pa da na'ranim svinje, pa kokoši...
Glumica koja sve češće prihvata da glumi likove sa sela, kako bi je „težak seoski život“ primorao da bar malo izgleda starije.
„Večno mlada“ Radmila je više od pola veka prisutna na filmu, a nije počela u trinaestoj. Može da glumi “i sebe i ćerku i majku“ uz male šminkerske intervencije.
Da li se u mladosti družila sa Minjom Subotom i da li su izlazili na ista mesta, ne zna se jer u doba njihovih najboljih godina nisu postojale žuta štampa i ružičasta televizija. Niko ih nije opanjkavao pa su odlučili da trajno zadrže svoj image.
Seosko-lokalni lik koji non stop sa sobom nosi mirise svinjca ili štale u kojoj je proveo dan
Obično izlazi ispred prodavnice, zadruge ili kafane u centru sela u istom odelu u kom je prethodnih mesec dana pojio stoku
Pored karakteristika koje se mogu uočiti čulima, prate ga i ekstremno zatucana razmišljanja
-Mala, nemoj me jebati da nisam platio, kad sam ti dao 100 dinara za ovog rogonju čim si mi ga donela
-Au druže, gledaj kakav šarovnjak
-Ma pusti brate, balaura je to...
Čarapan je posebna čovečja podvrsta. Živi i razmnožava se u prostranstvu od Jagodine na severu, Trstenika na zapadu, prokuplja na jugo-istoku, uključujuci i Brus, Blace kao i sva ostala sela i varošice. Naravno i nezaobilaznu prestonicu čarapana: Kruševac. Na ulici ga možete prepoznati po karakterističnoj verziji srpskog jezika, koja je evoluirala spajanjem što više reči u jednu.
Od ostalih vrsta ga izdvajaju i način ponašanja na javnom mestu, činjenica da je naglasak uvek na zadnjem samoglasniku i neke reči nekarakteristične za ostale vrste.
Primer 1:
Hoćemo li da idemo? Će d`idemŏ.
Primer 2: Čarapan naručuje tuborg u kafani.
Daj mi onŏ zeleno pivŏ štŏ se otvară ki paštetă.
Najbolji u svome selu. On ima to u sebi i zato treba da ode u svet da vide šta on ume. Nekada se desi da on nije čovek sa sela, nego iz neke manje varoši. Njegovi podvizi su nesavladivi i nošen hvalama, pun entuzijazma, povaljivač prve vrste spreman je da na velikim govornicama i skupovima da Kopernikov iskaz. Jednostavno rečeno njegov zenit ma čime se bavio uvek je u opticaju, nije bitno da li je to politika, sport, umetnost, građevinarstvo... on je taj.
Njegov eros koji ga pokreće ka uspehu samo je hormonski trik i taragična greška, jer u toj predstavi fali ono što krasi jednog lidera. No, nema veze to što se kondura ocipelila i dohvatila asfalta, njegova ograničenost i primitivan pogled na svet istrajno kroje politiku koja je obično podržana od nekog njegovog rođaka koji još uvek nije izvadio praziluk iz zadnjeg džepa; nije tu u pitanju teritorijalna pripadnost, bitno je da li u sebi nosi seljaka bez sela ili običnog gradskog šmekera koji se zaleteo punim plućima da osvoji Kilimandžaro.
X: Kada putuješ?
Y: Sutra se spremam za polazak, moj poziv kreće od sutra, svetska sociologija će dobiti još jednog revolucionara.
X: Ne znam ja dete o čemu ti pričaš, ali znam da ćeš uspeti. Ti si rođen za sve.
Y: Znam ja to i zato ću provesti auto- put kroz ovo selo, samo da se izborim. Odlazim.
Z: Je l' ode?
X: Ode. E, taj mali će svašta učiniti. Znaš li ti da je on prošle godine izvadio Miku volove iz blata, svi smo pokušali samo je on uspeo. Nakon toga uhvatio je zmiju tu u kamenjatu i zadavio je golim rukama. Opasan je, a tek što ume da zbori kako treba.
Z: Opasan mali ima da ga na televiziji gledamo.
---------------------------------------------------------------------------------------
X: Sine kada putuješ u Nemačku?
Y: Za sedam dana, pa kroz desest kreće liga ima da punim švabske mreže kao lud.
X: I pa ja u to ne sumnjam, letos kada sam te gledao u Krnjači nisu ti ništa mogli.
Y: Kada je udarim levom to ni Gojko naša seoska legenda ne bi odbranio. Od i on u sveta, ali nije uspeo, zato sam ja tu.
X: Tako sine samo hrabro i trsi one švabice, ima da te na televiziju gledamo. Šta ćeš sa kikom, hoćeš li da je skineš?
Y: Ne, to je moj zaštitni znak po tome su me devojke sa Morave prepoznavale, a sada će i celi svet. Biće ujka Jovan ponosan na mene, da nije bilo njega ne znam da li bi otišao, kaže on ima neke veze.
---------------------------------------------------------------------------------------
X: Odlazim i čitajte moje knjige, još neki mesec pa će izlaziti svaki dan.
Y: Hoćemo, samo ti objasni onim gradskim dokoličarima kako se ništa bez motike ne može postići.
X: Ne sumnjaj u mene deda, ja kad opalim po hartiji u svim novinama ima da budem i ma da budeš ponosan na mene. Kada odem da primim Nobelovu nagradu ima da viknem ime našeg mesta, Andrić ima od sramote da se trese.
Y: Ko je taj Andrić?
X: Nekakav pisac, uspešni, ma za deset dana ima da ga prevaziđem. Kako sam samo pisao sastave u školi pa to se prilikom mobe čitalo u mesnim zajednicama.
Y: Uh, tako je sine ponos dedina, kuronja dedin.
U najviše slučajeva, selo u kom imaš neke rodbine i odakle su tvoji roditelji sišli u grad. Iako ideš dva puta godišnje, da pokupiš kajmak ili da pokupiš pare, ti ga i dalje nazivaš ''svojim''. Neko ko ima dede i babe u dva sela, za titulu ''svojeg'' bira ono odakle pokupi veći danak.
