Izgubljeni grad Inka koji neobrazovane ljude sa srpskog govornog područja neizbežno asocira na ekstremne seksualne devijacije.
-Kad sam bijo u Peru, vido sam mač u pičku.
-Au, ebem jih u usta Perujanska, šta sve neće da izmislu...
„kad ono medjutim“
Tačno ta rečKad ono međutim4 definicije →
Nešto slično kao što je Obeliks upao u kazan sa čarobnim napitkom i od tada ne treba da ga pije da bi bio jak, tako je masa evropskih reprezentativaca upala u solarijum kad su bili mali pa su ostali crni, a čisti su Evropljani.
- A zar nije malo glupo da nam Ogundu Undungaga igra za reprezentaciju? Ima valjda neki naš Šveđanin da igra zadnjeg veznog.
- Ma i on je Šveđanin, samo je up'o u solarijum kad je bio mali. Undungaga je staro Švedsko prezime.
- Ali pojeo je Svensona posle treninga u sredu.
- Jebeš Svensona, u Mozambiku ima tak'ih na tone.
Trenutak kad se na svadbi otvara koverta od kuma.
farmerska izreka za talicnost, kad krene sreca da kenja pa nezna da stane, retki trenutci zato sigurno i niste culi za ovaj izraz ili nepoznajete farmere.
A- ej sta radi agasi?
B- koji bre agasi? nema tenis danas
A- daj ne zajebavaj, francuska liga jebem ga
B- mislis na ajaccio?
A- eeeee bas oni
B- gubili 0:3 na poluvremenu pa preokrenu na 4:3 kraj
A- alal im kopacke, imam keca na tiket, ma kad oce i vepar se oprasi
B- aham, nego aj zovi pivo
B-
Ova izreka govori da je čovek prokleto biće. To prokletstvo se ogleda u tome što on nikada ne može u potpunosti biti zadovoljan postojećim stanjem stvari. Ljudi se često sa setom sećaju svoje mladosti i žale što tada nisu imali onu mudrost i iskustvo koje sada imaju. Ali, sada nažalost nemaju onu energiju i volju za životom koja im je potrebna za ostvarenje kompletne sreće i punoće života. To životno nezadovoljstvo u suštini nije uslovljeno spoljašnjim okolnostima (kako se ljudi često samozavaravaju) već je uzrok tome neiskorenjiva težnja svakog ljudskog bića ka nečemu većem, daljem, boljem, lepšem... Svaki čovekov zacrtani plan ili cilj izgleda apsolutno sve dok se ne ostvari. Nakon svoje realizacije, on brzo postaje prazan i besmislen.
Zato treba živeti u sadašnjosti. I sprovoditi Večnost u svaki trenutak vremena! Međutim, žal za mladošću ipak ostaje. Naročito za detinjstvom...
Mesto na leđima koje najviše svrbi.
Rečenica sa kojom se završava žurka a počinje after.
Kad se uništavamo idemo do kraja.
Apotekar :"I deco de ćemo šta ćemo, oćemo se još drogirati, kojekude, šta imate u planu?"
Doktor :"Evo samo da Beban navata neke curice za after pa idemo kod Prokopa "
#Beban gleda kroz devojku koja se zavozala do šeste dimenzije#
Beban :"Mala ajmo žurka se nastavlja vodim te na after"
Mala:"AAA šttttttaaatata aa oćeš?"
Beban :"Ajde mala idemo!"
Mala :"Pa neeeeeznam"
#Prokop stane ispred njih dvoje uhvati malu za ruku i reče KAD JE BAL NEK JE MINIMAL#
Završna dijagnoza kurčevog nažulja. Stanje u kom više ne pomažu nikakvi bapski lekovi, kad zabezeknut stojiš i iz dana u dan gledaš u šta ti se palamar pretvara, nemoćan da išta preduzmeš.
- Sine, zaista ti kažem: to je bio biblijski jeb, ta kuromlaznjača iz kafanskog sliva kod Kalenića se popela na sto, i namigivala mi, a igra za celo društvo! I ja ne budem lenj, pronađem joj telefon sledećeg dana, i, šta da ti kažem: nek je prokleta pošta, telefon i telegraf, dođem joj na gajbu, a gajba: krevet i kupatilo, neki suteren, spuštene roletne, jebiga, da ne vide komšije gazdaricu u šlafroku. Razgrne ona šlafrok, zapljusnu me one sise, ja je se setim na stolu od preksinoć, a nisam nešto ni morao da angažujem memoriju... kakve butine, namestim je i krrenem u terminatorsku jebačinu. Ona se trti, nabada, stenje... al primetim odmah nešto neverovatno: napaljena ko mlado majmunče, trese se na tukididu... al prilično suva, kao Kalahari kad ono Bušmanin iskopa koren pa ga cedi u usta da se napije od tri kapi vode, jebem li ga u usta crnačka, pa vraća koren u zemlju i zabada zastavicu da zapamti gde mu je preostalih šes' kapi. I tako je krešem jednom, dvaput i triput. Treći put lepo osetim da mi kurac gori, jebem me glupa, makar da uzmem da pljunem, ali ne mogu da prekidam, ona zapomaže, sviđa joj se... i meni krivo da prekidam bilo zbog čega, a osećam da palamarčina gubi na obimu zbog sagorevanja materije, kao da ga guram u vrelu, zarđalu rernu. Nisam se ni tuširao, rešim kući ću. I kad stignem kući, dok sam se tuširo, osetim po tukididu da me oni mlazići iz tuša čudno peckaju. Ali ništa, zaspim i gotovo.
- Nisi prob'o terapiju jogurtom? Znalci kažu da to leči sve?
- Ma kaki bre jogurt, nije moj kurac burek sa sirom!
- I šta je bilo posle?
- Budim se sutra, šta ima da vidim: otvorila se ranica! Lepo gledam: ranica. Pa dobro, mislim se, na kurcu rana - na kurcu i zarasla. Veteranska oznaka, dođe mu ko orden. Preksutra ranica još dublja. Hm, kažem ja. I tako, da ne dužim... posle par dana ja na kurcu nosam rupu ko zrno pasulja, duboku 5 milimetara, brat bratu! Jebote, odem kod kožnjaka, on razrogači oči, da mi neku tinkturu. Kurac tinktura, stvar još gora. Da mi neku mast - ništa. Odem kod drugog doktora, on mi da treću mast - rana sve dublja, da imam kosku u kurcu već bi se koska videla. I na kraju odem kod primarijusa, on me primi, uzme mi kitu u ruke ko mrtvog vrapca, okrene ga prstima, i kaže: Bivacin sprej!
- Uh, jebote... i šta si uradio?
- Pa uzmem taj sprej, prsnem na ranu... i ona počne da se zatvara. Za nedelju dana ostala bila samo fleka. Mislim da će mi ta fleka ostati kao beleg. Satre mi cava kitu, mamicu joj suvu!
- Ugh, sine, odzvonilo je tvom tukididu kad ni jogurt ne pije!
- Vala baš! Aj da udarimo još po jedno pivo, presušio sam od pričanja, a to stanje, video si, ne valja...
Prilog za vreme kada će se nešto novo doneti u kuću.
- Ćale kad uzimamo onaj motor?
- Kad se proda dedina kuća.
__________________________________________________________________________
- Mama kad ćeš mi uzeti one štikle?
- Kad se proda njiva.
Objashnjenje filma koji je moj cale gledao pre jedno 20 godina...
Matori:"Sine, imash vecheras film odlichan na fox-u"
Ja:"Koji"
Matori:"Ma znash onaj sa onim bre od onog rezisera kada oni odu tamo kog onoga, glumi i onaj Italijan". Svetlana!!!(keva) Kako se bre zove onaj film shto smo gledali kod onog kuminog, znash onaj sa onim Italijanom?
Svetlana: A da, onaj Italijan, kako se zove, ne mogu da se setim... (zamishljena faca)
Ja:"Neko normalan?" - dok krecem kuci jer bi proshla chitava vechnost dok bi se neko setio teletext-a.
