Ovako svaki zagriženi Srbin opravdava sadašnju bednu situaciju u zemlji.Koliko god bilo loše mi smo ipak nekada bili velesila...
-E,brate vidi kako su ovi Ameri jaki,kako je to moćna zemlja..
-Šta?Amerikanci?Ma ajde molim te,oni imaju istoriju od 200 godina bre,došli na teritoriju indijanaca i ubijali ih,stoka bre..
-A Nemci,oni najjači u Evropi!
-Švabe?Haha jel ti mene zajebavaš?Kad smo mi jeli zlatnim kašikama i viljuškama na dvoru,oni su jeli prstima!
rečenica izmedju kolega DIFovaca,nakon pola sata trčanja.
Izraz koji naglašava stanje dosade jednako toku svesti noćnog čuvara koji već sedmi sat rešava ukrštenicu i pokušava se setiti ko je bio prvi premijer nezavisnog Mozambika. Identičan ispunjenom osećaju koji obuzima prilikom gledanja umetničkog klizanja i trudu voditeljke da nam u stilu ruskih klasika pojasni sve te elegantne finese figura, ili poneka rečenica komentatora kojom svojski prenosi sjajne atletske sposobnosti hodanja unazad učesnika u karlingu.
Ultimativni stadijum nedešavanja. Kad se i muva zunzara smori i sleti na muvaricu apelujući da bude spljoštena.
Ekvivalentan čekanju američke prostitutke koja je slučajno nabasala na amišku štajgu, studentu na prinudnom radu u amfiteatru, babi omaškom zagledanoj u Histori kanal mrzovoljnoj da dalje šalta kanale, italijanskom bosu na kokainu zalutalom u muzej moderne umetnosti, besnom Rodenovom Misliocu koji je već bacio oko na kosmodisk izložen torturi mnogogodišnjeg zgrčenog, jednopoznog umovanja.
Stanje koje je Beketa inspirisalo za Čekajući Godoa, Ćosića za sva ona vremena, Cukića za sve svoje kompozicije.
-E, brate, kako prođoste sinoć na žurci?
-K'o da nas je Karpov taslačio simultano.
-Ih, bre, pa zar je moguće, rođendan, čoveče?
-Pili smo Frutelu i slušali radio, zamalo da padnu i masne fote ali ništa, platiće mi Žikica što me zajeba, samo kad ga budem video.
-Ne verujem čoveče, zar nije rekao da je punoletstvo u pitanju?
-Možda, ako je računao u romulanskim godinama, više dužnog poštovanja nego sinoć nisam u životu osetio, zamalo i noge u lavoru da mi operu.
Stav ogromne većine.
Ove izgovore koriste devojke kada zele da zavrse vezu, ali cinjenica je da ti izgovori imaju sasvim drugo znacenje.
Mislim da je vreme da prekinemo, ja imam previse obaveza i ovo stvarno vise ovako ne ide. - Zeli da proba novi kurac.
Ti si se promenio, nisi onaj isti decko u koga sam se zaljubila.. vreme je da prekinemo. - Zeli da proba novi kurac.
Predugo smo zajedno a veza nam stoji u mestu.. svakim danom je sve hladnije i hladnije. - Zeli da proba novi kurac.
Ja sam se promenila, nisam vise ona klinka koja je srecna kada joj napises volim te.. vreme je da raskinemo. - Zeli da proba novi kurac.
Iako te volim ovo vise ne ide.. a potvrda toga je i da mi se svidja jedan decko.. vreme je da raskinemo. - Probala novi kurac.
Ovom rečenicom su nas roditelji smirivali kada smo "bez razloga plakali" zbog nečega. Kada bismo vrištali na javnom mestu zato što, npr. nismo dobili željeni sladoled ili nam je neko uzeo omiljenu lopaticu za pesak, roditelji bi pribegavali ovoj rečenici i naj taj način nas naterali da se postidimo, jer smo već veliki a tako plačemo.
Otac: (detetu koje vrišti već više od pet minuta) Nemoj više da plačeš šta ti je, ti si velika devojčica, vidi eno onaj bata ti se smeje tamo. Pa šta ce da misli o tebi, da si neka plačljivica...
Film koji smo najčešće koristili u pantomimi zbog velikog broja reči, ali baš zato smo najčešće bivali provaljeni.
-Film...
-Strani...
-Sedam reči... Znam! "Nemoj reći mami kod kuće smo sami!"
Mi smo spremni da razgovaramo sa vama, ali pre toga, vi treba da se složite sa svim što mi hoćemo.
Dva najčešća imena koja se pojavljuju na seoskim turnirima u malom fudbalu. Samo ime govori o tome da je najverovatnije da su se ekipe skupile direktno iz kafane ili na neki od načina koji nisu karakteristični za uobičajene načine organizovanja ekipe.
- Kako da prijavimo ekipu?
- Piši kako oćeš!
- Jel može: "Igramo za večeru"?
- PA da znaš, to je jedino što ćemo osvojiti.... piši.
Ovim riječima kanibal objašnjava sudiji zašto je pojeo komšiju.
