Govno od 230 dinara s kojim klinci istripuju da su neki opasni graffiti writeri i svrljaju zgrade kvazi-potpisima i izjavama tipa: ''Milice, volim te!''
Drugarica drugarici: E, moj slatkis, napisao na onoj velikoj zgradi da me voli, idemo posle da me slikas i da okacimo to posle na Fejs! ;)
zivotni moto i ratni poklic dela populusa sa natprirodno razvijenim grebatorsko halavim sposobnostima koji bi govno pojeli samo da je dz.
-Fuuuj,kakva gadna rakija,ko da je pravljena od klozetskih dasaka
-sta te briga,dobra je,kad je dzaba i sirce je slatko,cuti i pij...
Građani i Građanke. Oni nisu vi. Da, možda i žive pored vas, ali su tu slučajno. Ne rade i ne jedu „meso dobrih životinja“. Stvaraju... Koncepte. I đuskaju. Njihovo govno nije obično govno. Ono je avangarda. Apatično hodaju ulicama sa slušalicama u ušima i nose velike naočari za sunce po mraku izražavajući tako tihi bunt protiv Sistema. A ono, ako baš popizde onda obuku žute helanke preko suknje. Kada nisu na izložbama u „zkcu“, onda su na predstavi „Sedi glumac u kartonskoj kutiji i gleda u publiku “. Ili prave performans o performansu. Ili dokumentarac o kratkom filmu. Ako nisu ni tamo onda se sigurno ljute na devedesetogodišnjeg dedu iz Ripnja što ne odvaja plastiku od stakla i vozi trabanta. Ili popreko gledaju babu sa Divčibara što tuče kravu i ne razmišlja o alternativnim izvorima energije. I tako prokleto smrdi. Oni sami sebi šiju odeću na Singericama zato što im kreativnost isijava iz dupeta. I nose dedin prsluk dok piju sok od brusnice. Vole planetu. Planeta im je dom. I Beograd, razume se. Srbiju ne, jer tamo žive Palma, Velja Ilić i razulareni urođenici sa vilama. I tako svako jutro, kada širom otvore svoje sanjive oči i pogledaju kroz prozore svojih stanova, osete mučninu. Napolju sve sam Radašin, huligan i horde ratnih zločinaca „sa po četiri zuba u glavi“. Guši ih takva sredina. Usko im je. Ipak, kako rezignirano priznaju, to ih i ne zanima toliko jer znaju da će kad-tad „otići iz ovog jebenog sranja“. Negde Tamo gde je lepše i gde će ih razumeti. A Tamo ih svakako jedva čekaju jer nemaju dovoljno takvih. Do tada će uložiti sve svoje kapacitete da vam dokažu koliko su drugačiji od vas.
Oni su Drugi. Oni nisu vi.
Kad nakon dva nuspela pokušaja treći put pustiš vodu u wc šolji s' nadom da će govno napokon otići svojim putem.
Golub na prozoru koji nakon što je pogledao dešavanja u sobi,ostavlja govno na limu kao znak samozadovoljenja.
Čovek koji može napraviti,reći,uraditi bilo kakvu glupost,a može reći da je to umetnost,i onda ga ljudi smatraju genijem,umesto ludakom.
Marko:"Brate,vidi šta je uradio onaj lik,pokenjao se u čašu i izložio je u svoj atelje,zar to nije glupo i maloumno?!"
Žare:"Ne brate,to je umetnost! Samo genijalan umetnik može tako graciozno da se pokenja i da tako pozicionira govno u taj predivan stakleni sud."
Kućni dropbox. Mesto za razmenu dokumenata. Jedina funkcija fiksnog telefona koju mu ono malo govno kurvinjsko nikad neće preuzeti.
- Ostavio sam ti uverenje kod telefona.
Po nekima je nekulturno doći ljudima u goste i kenjati u WC-u, pogotovo ako im prvi put dolaziš u kuću, pa je iz toga evoluirala tehnika "Govno svetlosti".
Dolaziš kod druga prvi put, a prethodno si pio čokoladno mleko pa te onako baš potera, da ne možeš izdržati. Razmišljaš da izvedeš tehniku "Kašlješ pa prdneš" al de ćeš to jebote, možda imaš proliv. Nateran silom gravitacije, rečenicom: "Jao, moram da pišam", odlaziš u toalet. Kako njegovi ili tvoj drug ne bi primetili da ti kenjaš kod njega, nastaje trčanje po toaletu, histerično otkopčavanje pantalona, brzinom svetlosti skidaš pantalone i natežeš se što jače možeš. Pevaš nešto, kako se "blop, blop" ne bi čulo. Navlačiš pantalone, pereš ruke i sav ponosan na sebe što si to tako brzo izveo izlaziš diskretno, da budeš što manje sumnjiv. Iako si sav zadihan i zajapuren od silnog natezanja.
Drug: (zlobno) "Što ne reče da ćeš da kenjaš imam taman novi perfeks sa kamilicom, pa si mogao da skuvaš čaj kad pustiš vodu?!"
Ti: (razočarano radi tolikog truda) "Ma nisam kenjao, samo sam, ovaj, samo, samo p..p...prao ruke".
Lik koji stoji ispred kupatila i na sve načine pokušava da onog unutra skine sa trona, jer mu govno do pola viri iz dupeta.
Izraz koji označava pozamšnu količinu nečijeg vremena provedenog na klonji. A i po nekim pravilima se podrazumeva da i govno bude kapitalno, u nečim slučajevima.
-De si ti jebote, zovem te na jebeni fiksni sat vremena da krenemo?
-Kenjao sam, kume.
-Ma šta bre, kakvo sad kenjanje?
-Alo bre, pola Blica sam iščitao!
-Aaaa, kapiram, kapiram..Opušteno kume.
