Pravo koje imaju svi, a nažalost retko ko koristi.
- Mislila sam da iskoristimo onaj tvoj čamac svezan kod Zemuna da odemo na more u Tursku!? Dunavom kroz Bugarsku i...
- Mico, iskoristi svoje pravo da ćutiš. Molim te.
„ко бадњак у кућу“
Grupa građana koja i poslije svega i uprkos svemu, i dalje propagira bratstvo, jedinstvo i slogu međ balkanskim plemenima. Istraju u svojim uvjerenjima uprkos svim plimama ludila i mržnje koje nas periodično zapljusnu. Njima nije važno kakve je ko vjere, nacije i narodnosti, oni ne gledaju tako na stvari. Tvrde da nijesmo svjesni kakve bi sve koristi mogli imati od zajedničkog djelanja, samo da malo trezvenije i racionalnije razmišljamo i postupamo.
Ko zna, možda su i u pravu?
- Hmmm... Slobo, kako bi bilo da Goražde pripadne nama?
- Ma nosi sve, Alija, brate moj, dobre sam volje noćas.
Moderna verzija Ko nema u glavi ima u nogama.
Neko ko ne drži reč.
Ispaljivač.
22.00 h prostor ispred bioskopa "Arena"
- Ej Jelo, otkud ti u pola tri?
- Ne staj mi na muku. Čekam Danijela, prošlo već je pola filma njega još uvek nema.
- Neće ti taj ni doći.
- Ali, obećao je...
- Jok more, znam čoveka. On je isPalerma. Ajde sa mnom, imam praznu gajbu, da ti ne propadne veče, kad ti je već propao randevu.
- Jebo mamu žabarsku.... meni reko da je student iz Prigravice...
Dobar metod da se otarasiš nekoga koga srećeš već dva puta u toku dana. Fora je izgleda samo u tome ko će prvi da se seti da to kaže.
Iznenađena sam brojem ljudi koji koriste ovu frazu...
I prosto mi ne pada na pamet nikakav smislen odgovor na takav pozdrav. Osim, recimo, jednog najprostijeg "važi"...
I nikada nisam srela nekoga ko je stvarno častio nekoga koga je treći put sreo u toku jednog dana...
Pokretni džu-boks, bez opcije biranja pesama, može se naći na raznoraznim milim i nemilim događajima. Radi na principu kol'ko para tol'ko muzike. Ne radi na kovanice, već ubaciš hiljadarku i moliš Boga da je lepo raspoložen, da nema neki pomen u sledećem terminu, jer od toga zavisi brzina i kvalitet pevanja. Poželjno je motivisati ga na početku liturgije, samim ti potstaći njegovu maštu, dovesti njegovu virtuoznost na maksimum.
Jedna od najomiljinijih stvari u školi za svakog đaka od prvog do četvrtog razreda, a ponekad i onih starijih. Bombone obično donosi onaj ko slavi rođendan ili neko ko je tih dana slavio slavu. Nije bitno koliko ćeš bombona dobiti, važno je da ne moraš da brineš da li će te nastavnik opomenuti zbog jela na času. Obično se za ovu "čast" bira najteži čas da bi se izgubilo koliko toliko vremena, i nastavnik možda odobrovoljio da ne pita, vrlo često uz opaske na račun slavljenika, a on se neretko i izvuče. Neki umesto ovoga donose i kolače koji su ostali sa slave ili čokolade koje tih dana ima u izobilju da onoga ko "časti".
Posle toga ide se masovno u VC.
Onaj ko ti pošalje poruku "Brate, ovo je moj novi broj" a ti mu nisi imao ni stari.
Ortak koji je bio na vrhuncu slave, omiljen u društvu, pravi laf, šmekerčina. E onda je sve uspeo da zasere. Uvalio se u govna do guše, doslovce otišao u kurac. Dužan ko Grčka, nije ga bilo nigde i samo njemu je znano kako je preživljavao. I onda posle tmurnog perioda vraća se u punom sjaju. Kako? Opet, to samo on zna. Sve se vraća na staro, opet omiljen u društvu, možda i više nego prvi put. Opet je sve lepo, bajno i sjajno, samo što je posle toliko godina bedaka stekao neko iskustvo, pa se sad ponaša zrelije. I svima je drago zbog toga, čak i oni koji ga ne vole poštuju ga. I zaslužio je njihov naklon. Jedino što postoji bojazan s obzirom na istoriju da ne ponovi sve nanovo...
Fora kojom roditelji pale klinca koji ima veće šanse da napiše ćirilični komentar na sajtu B92 nego da ga roditelji vode sa sobom u goste.
- Sine, idemo mi malo na kafu kod Maje i Branka. Budi dobar!
- A ja? Šta ću ja da radim ovde saaam? :kmee:
- Sine, pa ti sedi ovde i čuvaj kuću! Mora neko da čuva kuću!
