To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Superlativ iscrpljenosti. Nenadjebiv argument zašto ne možete da izadjete. U samom startu saseca "ajde mojne si pička" patetisanja.
-Alo, tebra! -...halo... -E, šta radiš? Šta ima? -Spavam. -Eeeee koji si ti lik! Planiraš nešto večeras? -Ne. Spavam. -Alooo matoriii, 'naš kakva žurka ima večeras?! Blejvoč matori, ulaz samo tri 'iljade kinti, ima do jaja da bude provereno! -Ne mogu, umoran sam bre. Došao sam sa posla pre sat vremena. (jeb'o te Blejvoč) -Ma aaaajde, 'naš kako će ful da bude bre? Ful fulova alo! -Brate, znaš šta?! Da dodje Ruška Jakić i legne u krevet pored mene ne bih mogao da ustanem. Nema šanse. -Aaa dobro. Ajde, čujemo se. I spremi neku pičku za mene kad sledeći put budemo blejali, ok? -Jeste da, naravno. Sve za tebe... Aj sad ćao.
Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.
Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:
-Kolega Šešelj, izvolite. -Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni. -Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led. -E onda dobro. Skida sako, seda na stolicu. -Kolega, izvucite karticu sa pitanjima. -Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite. -Molim vas, kolega, izvucite karticu. -Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće. -Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu. -Ako je do procedure, onda dobro. Izvlači karticu, pročita je i kaže: -Mogu li da zamenim pitanja? -Zašto, ne znate ili niste sigurni? -Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije. -Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje. Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu. -Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje. -Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola? -Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka. -Dobro onda. I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara: -Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu... Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...
Konstatacija kada se ponadaš da te neko zove na iće i piće, a to bude daleko od istine.
Zete, možeš li sutra da dođeš oko podne do nas? Naravno da mogu (osmeh). .............................. Sutradan ............................. Evo ja stigao kako smo se dogovorili, šta ima lepo za ručak? Ko je rekao ručak? Stiglo nam je 8 tona uglja, treba da se unese.
dublet. filosofski lajt motiv potekao iz naroda, od diplomate amatera koji ne bi nikog duvredi, a ne bi ni da kaže šta stvarno misli. takođe, predstavlja priznanje moćnoj dualnosti prirodnih pojava i društvenih kretanja.
- Jel, Milisave, oj didemo sutra gor u kukuruz? - Bogamise namrčilo, viš da seva ozdo s Rudnika. Mož dudari grad, jebemusveca. Ded, Stamena, poitaj, duplastimo dok ne grune kišurina. Oj da propadne seno. - Mož da bidne, al ne mora da znači. Odo ja da zatvorim ovce, ako počne, begaj u kuću.
- Izvolte, gosti, služite se, prijo, mož vruće rakije? Najbolje pasuje o Nikoljdanu! Jel, prijatelju, šta misiš, oj da ljuljne ova vlada? - E, moj prijatelju, mož da bidne, al ne mora da znači.
Kad izađeš petkom uveče sa društvom u neki kafić ili diskoteku, popiješ, ne znaš ni sam koliko alkohola, smuvaš se sa nekim kome ne znaš ni ime, pogubiš pola stvari koje si imao kod sebe, posvađaš se pri tom s nekim do koga ti je stalo i u subotu se probudiš, negde oko podne, sa podočnjacima do brade, raščupane kose, glavoboljom, osećajem mučnine, i poljuljanim moralom... Odvučeš se nekako do WC-a, nagneš se nad šoljom, ispovraćaš dušu, ustaneš, pogledaš se u ogledalo, i kažeš: DA L' DA SE UMIJEM, IL' DA SE UBIJEM?
Zahtevi devojaka prevazilaze mogućnosti njihovih izabranika. A i muškarci žele da ispune samo jednu stvar.
devojka: Dragi, skini mi zvezde sa neba. Dragi: Zvede ne mogu da skinem jer sam čuo da su zvezde užarena nebeska tela, ali zato gaće mogu da skinem odmah!
Šala na račun djevojaka iz provincije koje prvu godinu studiraju već tri godine i nema nade da će skoro dati uslov!
- Batice, šta ona Nataša traži na fakultetu, kad za tri godine nije dala uslov za drugu? - Kako šta, pa došla cura da se uda... k'o da je ona sa Manjače sišla tek onako! - E moguće je, koja odozgo siđe, ne vraća se... - Normalno, a svijet je pun budala, pa će se i za nju naći neka!
Stara srpska izreka koja sve govori o srbima. Tri smo rata dobili i tri mira izgubili. U ratu znamo da se bijemo a kad treba da se radi u miru od toga nema ništa.
- Alo komšija pa ne kopa se tako temelj - Komšija prođi me se - Ozbiljno ti kažem - Znam ja da si ti ozbiljan al pusti me da kopam kako ja oću - Šta ti priča to komšija? - Ma sere nešto kako se kopa temelj - Pa možda čovek zna - Aj mali ne seri i ti - Komšija oćeš da pređem kod tebe da ti pokažem - Komšija produži gde si pošo da ti ne bi ovim ašovom razbio glavu - Ju Mirko što napadaš komšiju kad ti kaže da ne znaš to da uradiš - Ako ne znam da radim bar umem da se bijem - Dabogda se opametio!!!!
