Marfijanski pogled na izneverena očekivanja. Kad se nešto ne desi sa lakoćom koja pleni, obično bude sa lakoćom kojom knedle zastaju u grlu.
Kad vaš omiljeni tim, favorit, jedva dobije utakmicu protiv objektivno slabijeg, jedino što primetite je da je neka druga lakoća bila na vašoj strani i „kako ste se nadali, dobro ste se i udali“
Da li treba naglašavati na kog se proteklog vikenda to odnosilo...
To je lik koji sebi daje za slobodu da se poistoveti sa pravim fotografom i bez griže savesti ga nazove svojim kolegom
Razlika rada i dela se ogleda jedino u tome što će te na fotkama, čiji je autor čovek sa fotoaparatom, izgledati bucmastiji i nešto niži, nego što ste oduvek mislili...naravno ako se nalazite u centralnom delu iste, još imate i sreće..jer ako ste bliže levoj ili desnoj strani, bicjete dodatno "ukrašeni" kratkim rahitičnim nogama
Popularno pitanje iz doba kada smo bili deca. Obicno kada se igra neki sport, tipa izmedju dve vatre, fudbal, kosarka, dodje klinac sa strane i pita vas moze li da se ukljuci u igru, ali vi niste sigurni da li moze posto lopta nije vasa, jer pravila igre i igrace odredjuje onaj ko je doneo loptu.
Klinac 1: E, da li i ja mogu da igram sa vama kosarku?
Klinac 2: Ne znam, nije moja lopta, Markova je, pitaj njega...
Klinac 1: Marko, da li mogu i ja da igram kosarku sa vama?
Klinac 3: Ne moze, ima nas dovoljno...
Klinac 1: Ali vas je 10 na jednom kosu...
Klinac 3: Znam, nema vise mesta...
Eto je! Konačno! Dočekao si zasluženu penziju i okačio alat o klin. Red je da sad otaljaš ono malo dana što ti je ostalo ispijajući mučenicu u hladu stare lipe ispod koje si odrastao i zajebavajući unuka koji privodi mlade Grand jebačice. Uživaš u svakom novom zalasku sunca opijen lepotom njiva i livada okupanih užarenim zracima usijane lopte koja polako tone na horizontu, rakijom koju si ispekao prošle godine i umilnim zvucima harominke koja prati Radišu Uroševića na radiju. Al' kurac poštovani gledaoci...
Dosadi posle nekog vremena. Jebi ga, dirinčio si godinama, trudio se svim silama da u usranoj zemlji, u usrano vreme obezbediš potomcima koliko-toliko pristojan život. Prešlo ti u naviku da radiš. Deca porasla, ne zavise više od tebe, al' opet te nešto tera, nešto ti ne da mira. Jednostavno moraš da skineš alat sa klina i ponovo radiš.
Posle nekog vremena uhvatiš sebe, izlapelo čičište, kako se bakće sa nekim stvarima za koje je odavno postao isuviše star. Ne vidiš više kao nekad, ne čuješ, ledja bole... Ipak si se zajebao, vreme je za klin.
I to tako u krug ide sve dok završiš u ilovači.
Sa druge strane, postoje situacije u kojima si primoran na skidanje sa klina. Dirinčio si, svoje odužio, vreme je da se zajebavaš vozeći se na traktoru sa pljoskicom rakije u unutrašnjem džepu, al' opet kurac poštovani gledaoci. Imaš sina neradnika. Raspikuću. DŽabe što si ti svoje najbolje dao, što si svoj dug roditeljima odužio, a decu zadužio, kad on i dalje tera kera. Dodje ti da ga oteraš od sebe, nek' se snalazi kako zna. Al' ne može. Ne ide. Ne da ti se protiv svoje krvi, ma kakva ona bila.
Tek što si okačio, skidaš alat sa klina. Nemaš prava na odmor, on je tvoje dete i ti moraš da mu pomogneš. Šta će dete, nije on kriv što ima 35 i nema posao. Pa da.Kad si do sad donosio hleb na sto, možeš još koji dan. Odmaraćeš, ima vremena.
I to traje dok ti onaj isti klin ne bude poslednji zakucan u kovčeg.
Osavremenjeni redosled posluživanja gostiju.
Ono što me uvek slatko nasmeje u WC-u, pogotovo ako poznajem neku osobu sa imenom na omotu papira. Tako da, hteli, ne hteli, ne možemo da pobegnemo od žena.
Nina, Ana, Nataša, Jovana... S tim što se ovo poslednje rimuje sa uzrokom namene.
Ovako fudbaleri-košarkaši-ostali prebogati sportisti opisuju karakterne osobine svoje sadašnje supruge. Sve su one njih čekale sa treninga, promrzli su čekali gradski prevoz,zajedno preživljavali svaku povredu i poraz, sedeli u parku sa gajbom piva, sanjali o boljim danima.Sve su se one svađale sa sudijama zbog sumnjivih odluka, sve su one plakale kada baja promaši penal-trojku-slobodnjak.Sve su ih one hrabrile, stavljale led na skočni zglob, zbog njih su i saznale da postoji mišić primicač. I nije bio to što su mislile.. I sada kada je batica potpisao ugovor, uživaju u blagotetima svoje vile u Madridu-Milanu-Firenci-Bilo kom kliše mestu , gledajući svoju dečicu Leu-Matiju-Hansa-Kristijana-Ateu kako rastu.
Okrenite bilo koji nedeljni časopis...Ja ne mogu...Sve je tako savršeno.
Vrhunac smeha. Toliko se zasmejes da padnes sa stolice. Najcesce se dogadja dok gledamo film ili pricamo s ortacima. Izraz upotrebljavamo i kad se ne nalazimo na stolici.
Primer 1.
Ortak: ...i kazem joj ''Ja se tebi svidjam, a ti meni'' i ona meni nista nije rekla...samo mi pukla samar...
Ja: Hahahahahaha, kolko ti nisi normalan...buxaxaxa (boooom) ....iiiiii jebem ti lebac, polomih kosti!
Primer 2. (na msn-u)
Drugarica: Joj kucaj jos neki vic...bas si me nasmejao, padoh sa stolice...lol
U prevodu: Emisija predvidjena za sve nas koji nismo normalni, i koji smo se nekim cudnom nasli budni u sred noci.
Sadrzaj ove emisije, iako totalno nebitan i neobradjen od strane producenata, uvek je isti: Draga nam Ivon pozove nekog gosta, sasvim nebitno kog i u kakvom stanju je isti ( bilo je svakakvih, ukljucujuci i nadrogiranog Nemanju Kojica ) , i onda sa njim prica ( ili pokusava da prica ) o bilo kojoj temi, koja ima veze sa civilizacijom ( ili po misljenju gosta ima veze sa njom ). Zatim voditeljka ove emisije pokusava da uspostavi komunikaciju sa gostom, plaseci se njegovog odgovora i nesigurno gledajuci u kameru. Kada gost ode, olaksanje na njenom licu se jasno moze uociti osmehom, kao i nespretnim pogledima u reziju, umesto u kameru.
Ivon: Nemanja, sta ocekujes?
Nemanja Kojic: Ja... Pa... Ne mogu, ne mogu... Ne mogu da ocekujem... Ne mogu da ocekujem nista... Ocekivanje... Ocekivanje je u startu razoca... Razocarenje...
Ivon: A sta prizeljkujes? Generalno, ne mora da se odnosi samo na ovo o cemu sad pricamo...
Nemanja Kojic: (Sa poluotvorenim ocima gledajuci u plafon mase levom rukom, mrsteci se) Ocekujem...
(posle duze pauze) Dobre ljude...
Ivon: (odusevljeno) Aha... Odlicno...
Nemanja Kojic: (posle 10-tak minuta) Hm...
Ivon: I?
Nemanja: To je to...
Ivon: Dobre ljude, ok... I sta ce se desavati tad, 31.? Ko ce ti tu praviti drustvo, ko ce uveseljavati ljude?
Nemanja: ( posle 15-tak minuta) Nikog... Niko nikog... Niko nikog nece uveseljavati... Sve sto cemo im pru... Sve sto cemo im pruziti je... Je stvarnost...
Ivon: Mhm... U redu...
Idealna fora za podjebavanje druga koji izlazi sa curom koja je dosta mlađa od njega. Pandan ovom izrazu je: "Je l' to ideš u vrtić po nju?"
- Bilo je gotivno sinoć, baš smo se dobro zabavili, i tako to.
- Super, super. Ej, eno mi Anje, moram ići.
- Je l' to pobegla sa časa?
