Izraz koji se koristi da bi nekome na pristojan način dali do znanja da je tokom zevanja zinuo kao nilski konj i da nije stavio ruku na usta.
„kako da linkujem definiciju“
Izraz koji se koristi da objasniš potpuno zaljubljenom i ljubomornom drugaru, koji počinje da divlja na tebe, da si samo pogledao njegovu novu devojku i da je nisi mučki silovao, nego samo, baš zbog toga što si mu dobar drugar, želiš dobro da je ošacuješ i daš mu drugarsko mišljenje ili bacanjem koske uz glasno "Bravo matori" ili čuvenom rečenicom kada ti se ne sviđa drugarova riba "Ako je tebi dobra brate, i meni je".
- Au brate kako si je gledao kao da bi je silovao.
- Jesi normalan ti čoveče? Samo sam pogledao tvoju novu ribu jer si mi drugar i stalo mi je da si sa nekom dobrom ribom.
- Ajde ne seri rekao si "uf brate al' je dobra". Hoćeš ladno da mi jebeš ribu seljačino.
- Alo bre mentolu samo treba da ti imponuje što sam tako sponatno reagovao na nju. Ne bih je nikada pipnuo. Kako se to ponašaš bre? Pa ako sam gledao u izlog ne mora da znači da sam bio u radnji. Šta, jel bi više voleo da sam rekao "Devojko, vrati konju glavu"?
- Ovaj, ne brate, nikako. A jel dobra brate a?
- Bra'o matori. Džekpot.
Bilo koja nebitna priča koju muškarac priča ženi na prvom dejtu dok ne skupi muda da je poljubi.
-Kako bilo sinoć?
-Prvo sam joj dva sata objašnjavao kako se kalio čelik a onda smo se smuvali.
ovo pitanje postavljaju uglavnom stariji koji se tek uče radu na računaru. Kako stara poslovica kaže: Slika govori više od 1000 riječi.
vidi sliku
Rečenica koja se koristi kad nemate o čemu drugom da pričcate, a želite da nastavite razgovor.
-E šta ima?
-Evo ništa.
(tajac par sekundi)
-Inače, kako život i tako to?
-Ide...
Komentar setnog muškarca uperen njegovoj alatki.
- I eto, doktorka, kako da vam kažem... Nekad me gledao kako se brijem, sad samo čuči dole i blene u pod...
Ubedljivo najgluplja konstatacija od strane komsija kad vas vide da setate dete.
Ja: Dobar dan, komsinice.
Komsinica: setate sa podmlatkom?
Ja : malo..
Komsinica: jao, kako lici na vas...
Ja: pa, eto, da se vidi da sam i ja imao ucesca...
Komsinica: ali neverovatno koliko lici...
Ja: pa dobro,nek je zivo i zdravo...
Komsinica: ali stvarno, koliko lici...
Ja: dobro bre komsinice, da li bi vam bilo draze da lici na vaseg muza?
Komsinica:sram vas bilo, komsija!!
"Ovaj sastav boli. Za jedan tako kratak esej o čoveku i njegovoj gordosti, "Čovek, kako to gordo zvuči", boli iznenađujuće snažno.
Rečiti traktat o iracionalnim moćima gordosti i čežnje ka veličanju sebe u sjaju sebe, slatko-gorka elegija o neizbežnim posledicama gordosti čovekove.
Marcipan je jedna od malobrojnih autora koji poseduju dar da skrivene mudrosti učini opipljivim u trenucima velikih životnih iskušenja u životu svome i tuđem
(pa samim tim i čitalaca ovog remek dela). Srce jeste otporno, ali gubitak je njegov usud."
Independent on Sunday
"U ovom kratkom, nadrealističkom sastavu, najmoćniji detalji leže ispod pokorice običnog."
New Yorker
"Izuzetno romantična i plačno-lepa priča o gordosti, potpuno je različita od svega drugog: istinski original."
Guardian
"Marcipan je kao apostol Pavle."
*Vuk Drašković,Politika*
"Reći ću samo: pet plus i zvezdica, ostao sam bez teksta."
*Zyclon,Vukajlija*
ČOVEK KAKO TO GORDO ZVUČI:
Kako ja fe no me na lno pišem!
Iz tastature
srce i istina izlaze, gorko- slatko je sve.
Lako, kao pero, sa temom sam na "znam te - znaš me", odrobijaću je.
Ubedljivo dobro, bez izuzetka: pomračenje duše!
(Iz helikoptera izlazim totalno jestiva i isto toliko hot, govoreći rečnikom supermarketa.)
Profesori, moderatori, Vukajiljaši,
svevideći su kako ja savršeno sklapam ovaj tok u rano-jesenjem kovitlacu snažnih spiralnih misli o gordosti!
Da li Bog ume da piše, i da li je on mene napisao sada? Neću valjda da pitam Kaizena.
Da li sam ja sada Bog, ili ja pišem bolje? Voli me.
Mogla sam da ne napišem, jer, da li je u redu da bisere bacam pred čoveka?
Strast osećati, greh činiti - jer se piše uopšte, a kamoli o gordom!
Ali koga ja da pomilujem, bezgrešna?
Niko nije dostojan toga, zemljotres, cunami ili Etna, šta to skromnom treba?
Bolje je od svih koji bi možda pisali oholije od mene. Neću da ih nabrajam, mada će mnogi pokušati da se
prepoznaju, crkli dabogda.
A kako biti čovek bez te gordosti!? Ćutati, raditi, biti tih dok te ne zgazi drugi čovek, vreme
ili ja?
(*Zvučim aerofono, zvuk dajem pomoću vazduha iz meha, a oglašavam se klavijaturom,
od C do, uglavnom, G3, ali zbog raznovrsnih registara, realni raspon je mnogo veći, od 2C do čak G6,
što takođe nije fiksirano. Širok spektar zvukovnih boja, oprobali se: Bah, Hendl i Lejdi Gaga - prim.aut.*)
Soli Deo Gloria!
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola"
Pitanje koje unosi konfuziju u ionako preopterećen sistem jednog prosečnog studenta-kampanjca koji do tada nije ni pomišljao da njegove beleške (pod uslovom da je uopšte i išao na predavanja) i knjiga (koju je nabavio 5 dana pred ispit) nisu dovoljni, a kamoli suvišni.
Lik 1 - E Miki, kako spremaš Sintaksu 1? Iz Quirk-a ili Matthews-a?
Lik 2 - ŠKK, zar nisu dovoljni oni slajdovi sa predavanja koje je profesorka ostavljala u tamnici?
Lik 1 - Lol brate, pa da si išao na predavanja znao bi da ni trećina stvari nije objašnjena na njima, samo je zagrebala po površini.
Lik 2 - ... Fak. Šta ćeš ti da radiš?
Lik 1 - Prvo da proverim fejs, onda idem do menze sa onom malom iz 2. bloka; posle toga dremka pa na trčanje, pod tuš a predveče ću da svratim do Laze Đozluka po njegove beleške; posle toga planiram da odgledam tekmu, bio jutros do kladže, 3 soma na singl matori!
Lik 2 - Ništa, idem ja onda na Adu sa Eminom i Anicom. Ajd' pa se gledamo.
Izraz koji se podjednako dobro može iskoristiti, kako bi na najprikladniji i najsuptilniji način mogli da prekrijemo istinu, koja jednostavno nije smela da dospe na videlo, jebiga.
Isto tako, on predstavlja pokušaj ubeđivanja sagovornika na neku aktivnost, prema kojoj naš junak, već unapred oseća određenu dozu animoziteta, što zbog zasigurno debelih posledica koju će mu ta nesvakidašnja aktivnost doneti, to zbog mišljenja i osude okoline. No, agonija našem glavnom junaku se tu ne završava - o ovakvim činovima, huškači će u hvalospevima prepričavati širom čaršije svoj poduhvat, dok ćeš ti mučeniče, proći kao kaurin. Krajnji scenario nakon izvedenog čina, svima je manje-više jasan.
Da novine imaju šta da pišu.
------------
-'Pa koj' ti kurac to je Ana Sida jebote, daje ko da deli flajere, a i nije kao da znaš gde treba da ga metneš, završiče ona sama posao, a ti nemoj da si me obrukao!
-A Mićo, je l' mora baš ono za prvi put? Priča se da joj je ona rabota kao šajkača..
-'Ajde, 'ajde.. Pa jebiga, trebaju i novine sutra o nečemu da pišu! xexexe
