Opaska koja ima za cilj da ortacima skrene pažnju da njihova naknadna pamet vama neće doneti ništa dobro i da su to što sad pričaju, trebali da vam kažu mnogo ranije, pre nego što su neke stvari odlučene.
Goksi: "Šta je, batice, čujem uzeli ti dozvolu. Pa što si bre pio, šta ti je trebalo to?"
Mare: "Vala baš, ajd' što si pio manje-više, a je l' si baš morao ti da sedneš da voziš?"
Miki: "E, ljudi ajd' ne kenjajte mnogo... lako je sad da pričate, posle bitke svi su generali!!!"
Subota veče - piješ... Budiš se u Nedelju (u većini slučajeva je to poslepodne)... To izgleda otprilike ovako - Otvaraš oči,gledaš gde si,ako si kući dobro je. Onda nađeš fon koji je negde pod jorganom,gledaš slike od sinoć,većinu obrišeš jer izgledaš Ber Grils kad pojede iznutrice uginule kamile,zatim nekako ustaneš i pogledaš se u ogledalo, svašta pomisliš, i tako počneš da tražiš stvari po kući,počevši od jakne pa sve do patika. Sve je tu, dobro je. Ako nešto fali, naći ćeš to slučajno negde u kući gde misliš da nisi ni bio. Nakon toga sedneš i odereš 2 litre vode,koja je tebi neizmerno slatka. Uzmeš onaj fon ako je čitav,nazoveš ortaka,organizujete bleju gde ćete saznati sve stvari koje su se izdešavale sinoć.
Sve što postoji može se porediti sa nečim drugim što postoji, a sa posebnim osvrtom na seks i primarne polne karakteristike.
- Pivo, sinovac... Pivo ti je kao seks: ne možeš bez njega, kad te spopadne želja - zablentaviš i juriš ga gde stigneš, kad ga nema - prezubiš i nisi ni za kurac, kad ga probaš - uvek hoćeš još, kad ga popiješ - jedno vreme si miran, pa onda opet... A možda je pivo više nalik na kurac: šiljato, čvrsto kao kod mene, kekekeke, a ako ga drkaš, bljune... Ili je pivo pre kao jastuk - nema ništa lepše kad ga zagrliš i zahrčeš, a možda je i kao auto - stranom svaka čast, naročito nemačkom, ali, jebiga, svi vozimo Juga... Pivo može da bude i žensko dupe - ako je dobro, pola posla ti je samo da ga uvatiš, ili kao pantalone iz Trsta koje čuvaš za slavu i litije, ili čak kao Radoman Božović...
Kada idete na žurku(ili nešto tog tipa) negde toliko daleko da vam je muka da pođete tamo,a opet setite se da možete toliko dobro da odspavate do tamo..
Čorbastiji deo nekog jela.
Sredoje: 'bro jutro, kolega, šta se radi?
Danijel: Dobro jutro, kolega. Eto, doručkujem.
Sredoje: Ako, ako, izvini ti što te ometam, prijatno.
Danijel: Izvoli, kolega, hoćeš li pola mafina?
Sredoje: E od toga bi se najeo... Jutros sam jeo taze 'leba, crna luka, jedan prut čajne i židinice od kajmaka, sad sam miran do večere. Fala ti, k'o da sam poj'o.
Danijel: Pobogu, čoveče, znaš li ti koliko ima holesterola u tome?!
Sredoje: I zalio jednim tamnim Nikšićkim.
Danijel: Seljačino...
Sredoje: Eldepeu...
Danijel: E sad si me uvredio, sad ću da poručim kilo prasećeg, u inat!
Sredoje: E tako već može, još će i biti čovek od tebe. 'ajde, poruči i meni jedan mezeluk, da ne sedim dokon.
Kaže se za nekoga ko je potpuno promašio svoje opredeljenje. Bilo da je upisao srednju školu, fakultet, dobio posao ili možda potpisao ugovor sa neki klubom, a nije dobro procenio situaciju, tu mu neće pomoći ni bogotac.
-Mile: Šta je beše upisao Bole?
-Đole: Ma Trgovačku, samo ne znam šta će posle toga...neće se bogami leba najesti.
_________
-Mile: Ne seri da Stole radi kod onog Stevanića?
-Đole: Da bre.
-Mile: Obzirom, kakva je ovaj stipsa, neće se on tu leba najesti.
_________
-Mile: Izgleda da Vidić potpisuje za Barsu.
-Đole: Jeste, ali teško da će dobiti šansu pored Pujola. Bolje da je ostao u Mančesteru, neće se ovde leba najesti.
I tako dalje. I te pičke materine.
Obavezan začin koji upotpunjuje nabrajanje. Krajnje jednostavan i kratak, a ako se sagovornici dobro razumeju može da znači više od jedne slike. Više od hiljadu reči.
- Ćombe idemo sutra na roštiljanje. Sipaj benzin! Kupi kobaje, slaninu, pljeke, gajbu Lava, ponesi ćumur i to...
- Da, da. Zovem Vesnu i Jasminu iz kadrovske nemoj da brineš! Ponesi ti samo roštilj i to...
- Ženi sam rekao da idemo na fudbal, ona će to sigurno preneti tvojoj ženi.
Super, vrhunski, vr`.
- u dobro smo prošli večeras.
- dojajno!
Kondukter: Deda, ako nešto mrzim u svom poslu, to su ljudi koji žele da sednu na sedište koje im je numerisano na karti! Bus je poluprazan, zato nemoj da sviraš da te ne iznabadam tom lopatom!
Grobokopač: Jete govna, meni to ovde piše, ja tamo i odoh! Eno, pored onog dečka što sedi na broju 13.
Dok se grobokopač polako približavao sedištu koje mu je pisalo na karti, dečko pored kojeg je trebao da sedne, gledao je izgubljeno u pravcu vozača i tek na momente zatreptao očima. Nije mu bilo svejedno, al' jebiga. Karta je kurva. Kondukter je makro. Grobokopač ga i nije pitao da li je slobodno jer nije ni bilo potrebe; a i dečko je čuo gore pomenut razgovor tako da je bio u mat situaciji. Ubrzo je deda počeo da ga smara svojim "grobljanskim" pričama. Neko vreme je trpeo i klimao glavom ali je došao trenutak kada više nije mogao da izdrži.
Grobokopač: Je l' znaš ti mali koliko je meni likova pobeglo sa lopate? Nijedan! Ja kad uradim, onda to bude da valja. Preporuči me.
Student medicine: Dobro, hoću, aj sad ućutite.
Grobokopač: Al' samo da znaš kakve rake kopam. Bombona!
Student medicine: Deko, dosadan si. Smaraš me od Segedina o ašovima, lopatama i grobnicama. Verujem ti, jebote, ali ako progovoriš još nešto o posthumlju i tim zajebancijama, oteraću te na drugo sedište.
Grobokopač: Dobro, neću. Ali samo da kažem da je Toma Nikolić kod mene nauč... Dobro, ćutim.
Tišina je ponovo zavladala. Student je kulirao, opušteno gladeći svoju studentsku bradicu. Bilo mu je super jer je grobokopač napokon ućutao. A on... Njemu je bilo kao na iglama što mora da ćuti zato što je po prirodi bio neki teški brbljivac. U par navrata je uzdahom počinjao rečenicu koju je, isto tako, uzdahom i završavao. Nešto ga je kočilo. Odjednom, prelomio je i ponovo ušao u konverzaciju.
Grobokopač: I ti u Beograd, a?
Student medicine: Aha.
Grobokopač: Dobro.
Student medicine: Pa dobro.
Grobokopač: Kaluđerica?
Student medicine: Zeleni venac.
Grobokopač: Pa dobro.
Student medicine: Dobro.
Grobokopač: Nego, da li si primetio ovu preko puta? Kao da joj nije dobro.
Buuuhaaaaaaaa, buuuhaaaaaaaa...
Student medicine: Pozlilo joj od vožnje izgleda. Izvini, je l' ti dobro?
Ko to tamo pegla?
Redovno stanje na TV ekranima u Srbiji do uvođenja kablovske. Neki su imali sreće, pa su imali satelit. A mi koji nismo, svakodnevno smo se suočavali sa ovom elementarnom nepogodom. Pa onda ćale mora da se penje na krov da namešta antenu, jedno dete da stane na pola stepenica, jedno kod vrata a keva kod TV-a i da se dovikuju, u stvari da prenose šta ko kaže (po onom sistemu, kao kad se nosi nešto teško a ima više ljudi, pa da ne bi svako nosio teško sve vreme, oni stanu jedni pored drugog i dodaju jedan drugome, e tako je i ovo dovikivanje funkcionisalo). Najvažniji termini korišćeni u ovom slučaju su bili: "Je l' ima snega?", "Malo levo, levo!", "Sad malo vrati", "Je l' dobro" a olakšanje nastaje kad majka vikne: "Dobro je, ne mrdaj više!"
Srećom pa tada nije bilo baš nešto puno kanala da se traži. Ako ćale uhvati treći, onda si na konju, možeš da gledaš "Dodatno ubrzanje"!
- Je l' ima prvi?
- Ima, al' ima puno snega!
- Vrati malo!
