Budiš se, novi dan, ne znaš odakle da počneš, imaš previše obaveza. Osećaš se nekako mrtvo, nisi jebao dugo, žena je bila nešto ljuta pa ti nije dala ima dosta. Bili ste na nekoj večeri sa prijateljima ti se glupirao pa se ona nadrkala. Stalno si joj se posle uvlačio, butao, spremao večeru, palio sveće, svi ti papučarski fazoni, ali ništa. Spremaš sebi jutarnju, pališ prvu cigaretu. Zatim se odteturaš do kupatila. Istuširaš se. Posle toga se osećaš malo bolje. Oblačiš svoje radno odelo, krećeš na posao. Gradski prevoz kao i uvek pun, smrdi, guraš se sa ostalim nesrećnicima koji takođe pokušavaju da svoj život dovedu u red. Dolaziš na posao. Pozdravljaš se sa kolegama, pomisliš u sebi da ovaj dan i nije tako loš. Radi se. Mora se. Već si zauzet. Počinješ malo da se nerviraš. Ali ipak uspevaš da ostaneš smiren i raspoložen. Pozvao te je gazda. Njegova sekretarica te gleda onako pohotno, jer si jedan od mlađih u firmi, volela bi ona da je spavaš. Tvoj šed koji je debeo i užegao te čeka u kancelariji srdačno te pozdravlja osmehujući se. Ali on ima loše vesti. Ne nije otkaz. Ali radiđeš prekovremeno, a normalno za to neće da ti plati. Već si malo uznemiren. Izlaziš iz kancelarije, sekretarica te ponovo gleda, ti odmahuješ rukom, istog trena joj se gubi osmeh sa lica. Odlaziš u kancelariju, kad tamo čeka te stranka, tu je i čistačica koja briše pod, zato što je ovaj prosuo neko piće. Sva ta gužva te nervira. Počinješ razgovor sa strankom, ovaj je neki bilde, počinje da te masira, te ovako, te onako. Gubiš živce polako, ali ipak si profesionalan, saslušaćeš ga do kraja. Odlazi, tražiš pilule za smirenje, Krećeš kući sa posla. Pališ pljugu, nervozan si, razočaran što dan ipak nije bio tako dobar. Ulaziš u gradski prevoz, gužva je velika, neki seljak te dodriuje močugom na kojoj je nataknuto jagnje zavijeno u novine. Pa jebem ti mater, ovo je gradski prevoz brđane, kako bi ti nabio sad taj kolac u dupe jebem ti poreklo. Misliš se u sebi. Ali nekako trpiš. Ovaj ispred tebe je neki nalickani šminkeraš, gazi te svojim novim kožnim cipelicama, baba do tebe mrljma nešto, samo što ne ispljuje vilicu, sve ti se zgadilo, ludiš, jedva čekaš da izađeš, pogledaš, kad ono napolju kiša, pu jebem ti kišu, nije padala tri godine, sad našla. Izlaziš, krećeš dva koraka kad neki konj proleće kolima, kroz baru, sav si mokra, psuješ kišu, onog u kolima, najebavaš im se majke svima, ljudi te gledaju, ti im psuješ kolače i sve po spisku. Najzad ulaziš u zgradu, nisi ni za šta. Osećaš se umorno. Sada nisi sposoban više ni kašiku da podigneš. Iscrpljen si. Ulaziš u stan, osećaš da ćeš se srušiti.
-Dragi. Jedva sam čekala da dođeš. (šapuće ti) Hajdemo u krevet!
-Oću kurac. počinje
