Rečenica kojom brižna majka stavlja do znanja svom sinu da neće primiti u kuću njegovu devojku, vođena čvrstim ubeđenjem da se otrov čuva u malim bočicama.
Ne, ne zanima ni to što je voliš, ni to što je kao zbog tebe odbila posao u Londonu, njeno malo stopalo neće stati na moj prag!! :sikt: :sikt:
Stvari koje se mogu naći na onim najsocijalnijim djelovima buvljaka za koje ni vi ni onaj ko ih prodaje ne možete naslutiti šta su i čemu služe, ali ipak imaju svoju cijenu.
-Šta je ovo?
Stara Ciganka samo sliježe ramenima čudeći se epruveti sa plutanim čepom, punoj jarke ljubičaste tečnosti.
-A pošto je?
-150 dinara bato.
Vrhunac komplikovanosti.
Izraz za veoma zamršenu stvar, logički nemoguću i krajnje besmislenu situaciju, gde se i genijalni umovi hvataju za glavu kukajući za pomoć u nadi da će otkirti ko je ko, šta je šta, ko koga i ko kome.
Totalna suprotnost od - prosto k'o pasulj.
Nešto poput ciganskih prezimena, žena, srednjih imena brazilskih fudbalera, ožuljka, prosinca, ostalih hrvatskih meseci, naziva babinih lekova, i nolajferskih izraza.
- Ne, ne radi kako je u tom kurcu, kako se zove...?
- Pokazivač, šta li je već.
- Slušaj, znači žuta u crvenu, crvena u sivu, siva u plavu, plava u braon, pa braon u drugu braon, onda tu drugu braon u crnu, kasnije crnu u zelenu, zelenu u trulu višnju, pa trulu višnju u boju proljeća.
- Je l ti mene zajebavaš? Jesi nenormalan?
- Sprdam se bre za ove zadnje dve, gde smo stali?
- Zelena u tru...
- ... Zelena u plavu, boju njenih očiju.
- Daj ne sprdaj me, nego govori, jebem ti kablove da ti jebem kabolove i nemačku tehnologiju za decu i njigove igračke! Dvesta stvari da radi kako valja!!
- Zelena u plavu, plava u ljubičastu, ljubičasta u belu, bela u rozu... Ro.. Alo magarče, šta radiš ti? Uključuješ li ti to?
- Ma jok bre, zapisujem na papir, ko će sve to pohvatati? Pre bi' skontao nuklearnu fiziku.
Ko te jebe, sa kim se karaš? Kome guliš bananu?
Fin i kulturan način da dočarate devojci da vas zanima ima li nekog pored sebe i da li je taj neko jebe.
Da li ima nekog ko joj drži sveću dok piša, ko ispunjuje njen život i čini ga lepšim,
da li je taj neko zadovoljava u svakom smislu.
- O Marija, pa nismo se videli od osnovne još. Kako si, šta ima?
- Ma evo sad sam sa faksa, učim i tako, imam vrh cimerku.
- A ko ti krati sate?
Glavni argument prizetka koji pokušava da pred društvom i sobom spere ljagu sa sebe zbog nečasnog čina udaje i odlaska u ženinu kuću.
Mile: E, Džoni, ženim se, brate. Svadba za tri meseca.
Džoni: Kako to? Gde ćete da živite jebote i od čega? Ne radiš, a živiš sa tvojima u garsonjeri.
M: Ma, živećemo kod nje. Ima veliku kuću, biće nam super.
Dž: Dakle, ti se ne ženiš, nego udaješ.
M: Pa ne bih ja to baš tako rekao. Pazi, ona će da mi jebe majku i pije krv i u mojoj i u njenoj kući. Pa sam nešto mislio, manje će da me boli duša ako to bude u njenoj, a i imaću gde da odem, boli me kurac.
Dž: Vidiš, o tome nisam razmišljao. Mudro zboriš. Al' opet, udaješ se, jebiga.
Neko ko ode da kupi cipele, proba ih u radnji, budu mu tačne i kupi ih.
Dođe kući, tesne mu. Pomisli "nema veze, razgaziću ih".
Nosi ih par dana, one ubijaju, on kuka i psuje majku prodavcu što mu je uvalio tesne cipele.
Posle nekoliko dana i dalje su tesne, ali počele i da se raspadaju iznutra, stalno mu na čarapama neke bele mrvice.
Nosi ih i dalje, psuje majku prodavcu što mu je uvalio tesne cipele koje su pritom i bofl, škart.
Posle nekoliko dana požali se u društvu, neko mu kaže " daj da ti ih ja razgazim malo, moja noga šira" i onda ustanove da nije izvukao sav papir iz cipela.
Rabota za koju ćeš da pljuneš nimalo neozbiljnu kintu, ne bi li ti lokalni privatnik sa prištinskom diplomom otklonio nataložene slojeve šita od kafe, krdže i ko zna kojih govana koje si žvakao. Onoliko puta koliko su one ružne strendžerske džuške sa "Orbit" reklama naglasile da ti posle svakog hasa opada jebena peha vrednost, toliko puta je tebe bolelo kurac i zgutao si pljedžu od dvesta pedes grama sa sve lukčinom i alevom posle sedam nagnutih piva.
Kako je ovo sad novo kul vreme, džaba ti sva spika o tome kako voliš da slušaš "Šarla Akrobatu", ako ti se zubi žute ko reprezentativni dres Adriana Mutua, jer paklu Besta dnevno ne mož da okreči 3-4 mazanja čeljusti Kolgejtom. Kada ti se posle navedenog procesa zubi pretvore iz Sung-Linga nazad u arijevca, isforsirana varikina boja tvog već dovoljno iritantnog osmeha, čini da sebi izgledaš krajnje imbecilno.
Brate, mojne se keziš u ogledalo, mož oslepiš.
Ako bi postojalo nešto identično stepenu iritacije ovom pitanju dok se gleda film, to bi otprilike bilo udaranje tvrdim, tupim predmetom po glavi sa frekvencijom od jedne sekunde.
Sporedni gledalac dolazi odnekud, jako mu je dosadno, i baš ga boli dupe za film koji je na polovini, ali želi da pokvari ugođaj i želi kao da zna ko je ko u filmu.
Obavezno se pitanje postavlja kao iz topa, a ako odbijete da date odgovor, bićete pička.
A: E đe si...
B: A evo...
A: Koji je ovo film?
B: Brus Lijev neki...
A: A ko je ovaj?
B: Brus Li.
A: A ovaj?
B: To mu je neprijatelj.
A: A ko je onaj tamo sa bradom?
B: To je neprijateljev sluga.
A: A ko je ova pička?
B: To je Bruseva dobra drugarica.
A: Aha, znači Brus je jebe povremeno.
A: A ko je ono?
B: To je njena drugarica, ajde bre pusti me više da gledam.
A: Ne budi pička, hoću i ja da vidim.
B: Pa gledaj s mirom.
A: E, a vidiš one ljude tamo na pijaci, STOPIRAJ, STOPIRAJ! Ko je onaj sa kačketom, ne vidi se dobro, ali mu se vidi nos, ko je on?
Kaže se za nekog ko je non stop gladan. Jede dnevno ko Etiopljanin na godišnjem nivou, ma ni sudski poziv ne odbija.
-Cimeru esi gladan?
-Pa jesmo sad došli iz menze jebem mu pismo? Jesi pojeo i moj deo ručka, čak i onu kobasicu za koju iskreno tvrdim da neko plače za njom.
-Ma jesam jesam. Al jebiga mislim da je zbog ispitnog roka...
-Kojeg bre roka?! Svaki ispit odlažeš za sledeći rok, ne učiš ništa samo nešto krmljaš po ceo dan, čak i kad misliš da ne gledam, jedeš bre ona petitber keks, ono ko suve novine!
-Pa ima ugljnih hidrata...Mmm hidrati, šta ti ovo u ovoj kesi? Keva ti nešto poslala, a?
-E Pipine, šupičkumaterinu i ti i ta tvoja Hobitska sorta!
Staž koji teče zajedno sa radnim, a opet mnogo popularniji kad je u pitanju Srbija. Radi se o trajnom pozajmljivanju kancelarijskog materijala i ostalih potrepština tipičnih za (k)radno mesto. Počinje sa pozajmljivanjem olovki i teftera, a završava sa elektronskim uređajima i materijalima od kojih možete izgraditi kuću. Što na kraju i uradite.
Ko radi, ne boji se gladi.
Ko krade, ne boji se...da krade.
