Biti hladan, beo, mrtav i sa'ranjen. Najebati do koske, k'o LSD kod Branka Kockice. Može se koristiti i za ubijanje nekoga u pojam, to jest za osobu koja je preživela psihičku torturu u vidu pomeranja dupeta, a u stilu šetanja Japana prilikom zajebanog zemljotresa.
1 - Torima, si video Mirka u poslednje vreme, ima šurnaestdina od kako smo odrobijali škole, a njega nema da se javi, ono fazon, a bili kul ortaci, ako me razumeš. 2 - Koji je tebi kurac, on bre zapao u neku lošu ekipu, i popio hedaru ispred trafike, ima deset dina kako miriše travu iz korena. 1 - Neee seri, a do kurca, sad sam se smorio k'o bulja. Daj pivo.
------------------------------------
1 - Matori, pa šta ima jebote, čini mi se da sam te video juče sa nekom pičkom. Šta to bi? Kako si je smuvao? 2 - Ma ništa, malo, upoznah je, pozvah na piće i tako to. Duga priča. 1 - Gde si je upoznao? U ambulanti nekoj? Invalid? Što joj je leva noga duplo kraća od desne? 2 - More jedi govna. 3 - Hahahah. 1 - Ma što brate. Vidi se da si human. Dobar čovek. Nego zar nisi mogao da nađeš neku sa malo manjim hendikepom, da, tipa, nema par prstiju ili tako nešto. 2 - Ako nećeš da pričamo ozbiljno onda odjebi. 1 - Mada boli te rac, ovako ćeš se manje mučiti da joj raširiš noge, samo jednu treba skloniti u stranu. Ajde vidimo se. 3 - A što si ga upucao bre? Jesi stoka, brate. I ovako je majmun, a sad si ga ostavio da miriše travu iz korena. Jesi pokvaren, majku ti.
Dragan Laković, Branko Kockica, Kolibri... Danas, moje dete ima play listu identičnu onoj koju sam ja imao kada sam izašao iz pelena. Trideset godina se u ovoj zemlji niko nije potrudio da napravi pristojnu pesmu za decu. A društvo može da ide napred samo kad deca počnu da se smeju stvarima koje su njihovi roditelji nekad radili.
Mesto radnje: Pionirski grad, Beograd; Vreme radnje: Ujutro; Fabula radnje: Aham....
*Muzika je put do sreće, polje, šuma, reka, lug, put do njenog srca kad te ona neće, muzika je stihu drug. Muzika je sve što mrda, muzika je oko nas..." -*
Pojava kombo afro frenke i staroslovenskog bakarnog plavetnila sa naznakama robertredforske siluete nežnim pokretom ispucale ruke biva zumirana od strane reda u matrici, sad kamermana muzičkog tobogana:"Prati crveno, samo prati crveno!" Krajičkom dobro uvežbanog oka konstatuje da Joca Adamov, Sančo Pansa Minje Subote kojemu je Subota stvarno prezime verovali ili ne...Gde sam stao? Joca Adamov. Da nastavim. Dakle, Joca Adamov smišlja novu verziju stihoklepa da nadmaši Minju Redforda, pritom tražeći inspiraciju u nozdrvi od oruđa koristeći kažiprst. Oči prateći klatno koje na jednom kraju udara u Minju, a na drugom u Jocu Adamova šalju signal kroz sinapse do tvrde kore malog mozga da se iznad Joce rađa ideja u vidu sijalice varta 45W. "Ne, ne, ne to je pivo od sinoć. Jogodinsko koliko se sećam, i tastova komovica, hmmm...boli me glava, da. Minja prati crvenu lampu, Minjaaaaa...opet se zaigrao." Jedan vešt pokret i Sonijeva kamera u svom objektivu rađa pozadinu, scenografiju sastavljenu od dece, a odjednom, pred očima mozak fabrikuje pijanog Branka Kockicu, kako maše zajedno sa Minjom - jama čoveče. Pritrčava im Joca Adamov. Koga da se zumira? Možda onaj oveći krmelj veličine sinusa na Kockičinoj trepavici? Možda sa kamerom nešto nije u redu! Jebeni Korejanac ništa ne zna, ili beše Japanac? Trivijalnost svakodnevnice danas više i nije tako trivijalna. Minja i Branko zajedno pevaju, Joca diriguje. Dečija lica u pozadini se tope u jedno veliko čudovište, a više niko ne prati crveno. Uh...Tup udarac u pleća. Brz okret, kad tamo, tonac se smeška. "Uzmi još jedan dim." Dubok udah, kratak pogled u kameru. Dobro je, sad je sve u redu. "Minja, samo prati crveno." Tako je! Palac gore. Idemo dalje!
Minja Subota: Iza jedne stare šupe natrćila komšika dupe! Deca: Xxaxaaxxaaxaxaxaxxaxa.... Joca Adamov: Minja prostodušan kao i uvek! Daj malo kulture pička mu materina. Branko Kockica: Deco, danas ćemo naučiti kako nastaju stihovi. Ko želi, ko želi? Deca: Ja, ja, ja, ja, ja..... Branko Kockica: Ajde Joco ti još jedan primer! Joca Adamov: Preko polja vetrić piri iz gaća i kurac v....! Kamerman: Prati crveno, prati crveno.
U jednoj epizodi Branka Kockice, čobanin sa kojim Branko razgovara muze ovcu, a zatim u šerpicu sa istim mlekom stavlja sneg i pravi "čobanski sladoled", kojim potom služi decu. Malo je dece koja vide tu epizodu, a ne požele da probaju ili ne urade isto, doduše sa kravljim mlekom. Naročito ako se emisija prikaže u vreme snežnih dana.
Otac (sedi na fotelji i posmatra sinčića koji u rukama nosi sneg s'polja) - 'De ćeš bre taj sneg? Sin - 'Oću da ubacim u mleko, da pravim sladoled kao Branko Kockica. Otac - Donesi da vidim. (sin prilazi) Jel vidiš ti kako je prljav taj sneg, odakle si uz'o? Sin - Sa staze. Otac - Baci to napolje i ulazi u kuću! Majka (viče iz kuhinje) - Šta priča? Otac - Ništa, kaže video Branka kockicu da stavlja sneg u mleko, pa 'oće i on. Majka - Kaži mu nemoj slučajno, samo još fali da dobije upalu pluća!
Kockica koju gledamo tužnim pogledom jer znamo da je poslednji predstavnik svoje vrste u našem vlasništvu. Odmerimo je par puta pogledom i odlučimo da ne odlažemo ono neizbežno. Ta jedna poslednja kockica je sladja od svih prethodnih.
Trauma za devojke. Jos ako savrše u njegovom stanu koji je prepun kockica i ona nagazi na neku zalutalu na podu. Ako i ne nagazi svakako će se nabosti u krevetu.
Ja posle sastanka sa LM-om...
Pričam sa drugaricom:
Drugarica: I kako ti je bilo sa likom koji pravi zamke od lego kockica? Ja: Baš mi je LEGO! Drugarica: Bilo dobro? Ja: Ma, idi bre! Vidi koje podlive imam na sebi? Drugarica: Au, baš je strastven! Ja: Od LEGO kockica! Dobro mi u pizdu nije ušla neka!
Dolazim kući
Mama: Reci majci, je l' bar lep koliko je mator? Ja: Ma, sav je SKOCKAN! To sigurno!
Odem da spavam i sanjam njega kako mi odgovori kako će da mi izgradi dvorac... Nokautiram ga u snu, NEćEš ga majci i on se urušava u kockice.
Sve na svetu je povezano. O tome govore i sledeći primeri. Naime,Julije Cezar je,prelazeći preko reke Rubikon doneo odluku da krene na Rim. Tad je izgovorio čuvenu rečenicu: ''Kocka je bačena'' u metaforičkom smislu. Medjutim,on je hteo reći :''Bacio sam kocku leda.''. Ta kocka leda,pošto je bačena,pala je u reku Rubikon odakle je godinama putovala ka morima. I posle mnogo vekova,udarila je u brod Titanik. 1 500 ljudi je stradalo tom prilikom. Eto tako,da nije bilo Julija Cezara koji se igrao svojim kockicama,ti ljudi ne bi nastradali.
Kasnije je po ugledu na njega,medju omladinom nastala rečenica: ''Baci koCku'' i to kad nešto dobro urade. Vremenom se slovo ''C'' prenelo u ''S'' pa danas rečenica glasi: ''Baci koSku''. I opet je i za ovaj slučaj kriv Julije Cezar.
Proizvod koji je ponos i dika države Danske. U Danskoj se nalazi najveća fabrika ovih kockica, a takođe se nalazi i grad sačinjen od lego kockica (LEGOLAND). Danas, skoro nema deteta koje se nije igralo sa LEGO kockicama (izuzeci: oni koji ne mogu da ih priušte).
Mnogo, bre, bodu u leđa oni kreveti u LEGOLAND hotelu.
