Rođen da nervira sve oko sebe samo svojom pojavom. Rođen da i najobičnijim svojim pogledom izazove batine nadrkanih kamiondžija. Rođen da najebe. Apsolutno neobjašnjiv fenomen, ali ipak široko rasprostranjen. Gomila ljudi koji su ni krivi ni dužni nagrađeni iritantnim facijalnim karakteristikama, nepodnošljivim glasovnim frekvencijama i gledam-svoja-posla stavom, tako da konstantno idu na kurac ''normalnim'' ljudima od kad je svijeta. Proći će pored tebe na ulici, neće ni obratiti pažnju- gle kako je digao nos, majku mu! Možda se nekad i pozdravi, mahne onako veselo - pa krvtijebem garant me zajebava, ne znam ni ko je! Kad časti turu, sigurno se podsmijava nama sirotinji, kad ne časti, onda je cicija i jevrejčina. Šta god da uradi, ne valja, kako god ga okreneš on pada na glavu i završava na odjeljenju za intenzivnu njegu.
-Alo bre, prestani više, nerviraš me! -Šta da prestanem? -Pa to.... da stojiš tu! -Pa čekam u redu... -Šta bre čekaš?! Ti to misliš da si bolji od mene?! Gospodin čeka u redu, ej! Dođ' vamo!
Kombinacija Piroćanca i Škotlanđanina. Neopevana stipsa i cicija. Uvek ima neodložna posla ili zdravstvenu tegobu kad treba da plati piće, ali ako drugi zove spreman kao zapeta puška. Na veselja dolazi i pozvan i "slučajno". Od poklona donosi širok osmeh, ogroman apetit i neutoljivu žeđ. Obavezno pritom hvali neko jelo u tolikoj meri da ga naivna domaćica ponudi da mu zapakuje malo, što nikad ne odbija. Prati čitulje i uvek je bio "jako blizak" sa pokojnikom (čak i ako se nisu ni poznavali) pa je nekako prirodno da bude na daći. Zna bar deset razloga zašto bi neko trebalo da časti. Uvek kupuje proizvod uz koji nešto ide "gratis". Sve mu treba i ništa ne baca. Ne postoji način da mu se na bilo kakav način iščupa dinar iz džepa a novčanik nikad "nije poneo".
" E,majstor kaže da treba da sačekam pola sata , 'oćeš da popijemo nešto ovde preko ? "
" Ma jok, 'ajmo kod Verice tamo je radža jeftinija tri'es dindži. Dodaš još tol'ko i popijemo i kafu. "
" Ma daj ne mrsi, popićemo ovde ionako ja plaćam...
"Dobro onda imamo vremena za dve, pošto je bliže."
" 'Oćeš i burek možda?! "
" Da znaš da bi mogo! U'vatiće me ako pijem na gladan stomak. "
" Ne mogu da verujem, koji si ti Piroškot! "
"Što brate? Ozbiljno ti kažem, platio Voja jednu jutros pa me sastrugalo."
" Ej ajde ulazi u kafanu i ne kenjaj..."
" Ok što se ljutiš? Ajmo...nego kad naručiš kafu traži dve kesice šećera,pa mi daj da ponesem deci da i njih tata počasti nešto! "
" Pu jeeeeeeee ti bre nisi normalan, a i ja očigledno kad sam tebe poveo! "
Argument osobe koja ne želi da pravi,tj pozove ljude na rođendan, slavu,itd.
- Pa kome je to rođendan(slava, bilo koji razlog da zovete 'prijatelje i rođake') još malo? - Ne znam ja ništa.. - Ma nemoj da se šališ, moramo ljude zvati, red je. - Kakav bre red, za koga ja to da pravim,a? Da mi dođu, jedu, piju odvale se k'o svinje, naprave mi nered i još ja da platim!? Neka, lepo ćemo mi kuću zaključati, pa idemo svi na večeru, telefon isključimo i kraj, ko nas traži, nema nas. - E prava si cicija, stipsa kao i uvek ,ko zna šta će komšije reći.. - Ja cicija? Sad ćeš da vidiš, ima pola Vojvodine da vidi šta je slavlje kad ga ja pravim!
Ostavljanje djece tašti na čuvanje, da bi mogao sa svojom dragom u provod.
- Draga, oćemo li za vikend tašatatira. - Ali, ljubavi, pa bili smo već jednom ove godine u gradu, da ne bude puno. - Znaš kako kažu, kad je beg bio cicija. - I to što kažeš.
štedeti; ostavljati pare za crne dane, sakriti ih od lopova, prijatelja i samog sebe; uprkos mnogobrojnim bankama koje štedišama nude povoljne kamate, Srbin i dalje sa strane meće u slamaricu i na njoj
očinski savet: " Ne budi cicija, da te prozivaju, časti, jer čovek je bogat koliko potroši na život, ali nemoj sve da spiskaš, već KAD GOD MOŽEŠ, TI MEĆI SA STRANE."
Koristi se kad hoćemo da znamo da li je nešto što je nekome poklonjeno (bez ikakve lične koristi ili trampe) dato zauvijek ili samo na određen vremenski period. Zaposve obično znači do kraja svijeta i vijeka, bez mogućnosti vraćanja. Ako je zaposve, gotovo je sad, nema nazad! Taknuto - maknuto!
- A hoćeš da mi posudiš tu hemijsku? - Ma uzmi slobodno, eto ti, svakako imam mali milion.. - Stvarno? Zaposve? - Aj ne seri, matere ti, nisam ti bubreg dao. Ćuti i piši.
Šeik Abdul el Džamar: Muhamede, sine, mislim da si dovoljno stasao da dobiješ svoju prvu ženu, šta misliš, koju bi najradije? Evo ti katalog. Muhamed: Pa tajo.. Sviđa mi se ova crvena, je l' može ona? Šeik: Može, sine, naravno. Tvoja je! Muhamed: Skroz moja? Zaposve? Šeik: Pa naravno! Nije beg cicija! Evo, kad se već bahatimo, deder da tajo izabere neku..
- Odnesoše nam ljetinu, 'bem ti gospine piliće. - Ako, ako Ljeposava! Ostavio nam je nešto. Valjda će sad da se smire. - I to što veliš Milorade, kad je beg bio cicija?!
- ... 2800, 2900, eto ga 3000! - E, hvala ti, do neba! Za mjesec dana ti dolazim 1500. Za ostatak - dođem ti na neodređeno! Može? - Može, drug! Nije beg cicija!
Po sistemu, šta će detetu tolke pare, retoričko pitanje koje svaki roditelj postavi sinu, kad za rođendan ili dolazak nekog rođaka iz inostranstva zabode kakav keš. Šta će detetu tolke pare, ne zna on šta je to, mi ćemo za to da platimo struju i telefon, a od sledeće plate dobiće tu igračku koju tolko želi. Posle par godina uzimanja harača od deteta, ovaj izvali o čemu se radi i seti se da je uvek bio kraljan od strane roditelja kada je dobijao keš, pa više ne želi da mu roditelji bilo šta čuvaju, ali posle par šamara da i onu ušteđevinu od 5 i 10 dinara. Neki iskusniji bebci lažu pa prijavljuju manju cifru i pola zadrže za sebe, kad konačno shvate kakve diktatore imaju u kući.
-Sine, kolko ti je dao para tatin rođak Mile? -Sto evra, jeee. -Samo? Kakva je on cicija postao. -Hoćemo da idemo da kupimo onu igračku što mi se sviđa? -Kako ne... A sine, oćeš mama ti čuva te pare, pa da idemo sutra da kupimo? -Evo mama. Jedva čekam sutra! -----
-Sine, kolko ti je para dao tatin rođak Mile? -Sto evra. -Samo? A je l oćeš da ti mama čuva te pare? -Kao prošle godine? Ako mora... -----
-Sine, kolko ti je para dao tatin rođak Mile? -Pedeset evra. -Cicijaš pravi, nula od čoveka, kao i svi tatini rođaci!!! -Oćeš ti da mi čuvaš pare, mama? -Oće mama, oće...
Najzastupljenija replika kod osnovaca kada se počne sa eksploatacijom puši ga, jedi govna i sličnih.
- Pero daj nam loptu da igramo fucu. - Ne mogu, treba mi. - Lažeš, cicijo. - Puši ga, ti si cicija, nisi hteo da daš čips na odmoru. - Reci to svojoj mami pederu. - .I. - Daj to mami da stavi u pasulj.
