U davna vremena porez koji je napaćeni narod plaćao turcima, a sada je to ono što daju naši napaćeni roditelji nama kada idemo u grad.
Kevo idem večeras sa društvom na neku svirku, `ajde `leba ti, daj neki harač...
Novac koji se skuplja iduci od rodbine do rodbine pre odlaska na putovanje.
Наплата путарине на путевима Србије. Некада су Турци убирали харач, али се код њих знало правило и ред. Приликом бежања из Србије рекли су да ће се ``ови друмови зажелети Турака``. И то се и десило.
Српске харачлије сада редовно деру домаће и стране путнике, а посебно Турке од којих су овај занат примили, научили и што је изненађујуће за наше људе - посао усавршили до перфекције.
Убирање харача или популарно - харачлијање спроводе домаћи јаничари и стално су под контролом харач-ефендија. Имају своје уредно обележене чадоре и није их могуће ни забоћи ни умилостивити.
Харач у Србији износи више него путарина у многим развијеним европским државама где путеви нису наслеђе Турака и њихових црвених копил-потомака.
Током 2010. се шушкало да раја издржат не може и да се спрема буна против Харачлија.
Боже мили, разбојништва великога,
кад се харачлије окупише у земљи Србији,
у Србији земљи да харач прикупљају
и да другоме постану судије!
Ту министри нису ради кавзи,
нит' су ради политичари изјелице,
ал' је рада сиротиња раја,
која глоба давати не може
ни трпити харачлијског зулума,
и ради су Ђелини угодници,
јер је путна структура пропала.
Мрка дошо, ваља војевати,
за путарину стару крвцу прољевати,
сваки своје рачуне да врати.
Porezi, računi, dodatni porezi, dodatne usluge, porezi na dodatne usluge i sve ostalo što plaćate da bi država mogla da živi i na šta vam svakog mjeseca ode pet četvrtina plate.
- Na šalteru -
Kmet: Dobar dan, ja došao da platim ove harače.
Šalteruša, uvrijeđeno: Kako harače, pa nismo mi Turci! Mora i država od nečega da živi, vi biste sve da imate a ništa da ne plaćate!
Kmet: Od čega ja da živim?! Lako je vama na državnim jaslama, kad vas mi finansiramo! Proradiće jednom kuka i motika!
Poseta babi i dedi.
Vrši se obično kad ti trebaju pare. Ili kad ukrasiš knjižicu/index nekom ocenom.
Uglavnom nakon penzije.
drugar 1: brate, jel idemo u petak na žurku?
drugar 2: ne znam, ako odem po harač do babe idemo sigurno, ako ne mrka kapa.
drugar 1: idi odma sad bre, stigla penzija, video sam da penzioneri nose pune kese iz prodavnica.
Domaći harač na slavu upada nenajavljen i ispija svo alkoholno piće i nastavlja dalje po selu.
- Požuri da sakriješ sav alkohol evo ide Mile Harač!
Ozloglašeni turski porez (doslovno=drum) sada se koristi reč putarina što drumove ne čini bezbednijim, niti harač-putarinu manje omraženom.
To je kad ja i burazer dodjemo iz grada u selo
na vikend, da pokupino kes za studiranje od nasih
jadnih roditelja koji nas sponzorisu...
Израз који се за разлику од периода под Турцима, данас користи у нешто измењеном значењу, прилагођен савременим условима живота. Обично у употреби од стране родитеља и фамилије студента који је из неке вукојебине побегао у град и долази кући сваке преступне да посети породицу...
П1:
Кева: Е звао Миле данас, каже да ће доћи кући за викенд, душа мајчина...
Ћале: Ма каква бре црна душа, где је био 2 месеца? Нити зове, нити долази, тај је заборавио где му је кућа...гарант му је пара нестало па долази харач да покупи. Него ти ни случајно не говори ником да долази, ако им исцеди нешто новаца, мање ће мене по џепу да оплете.
П2:
Миле: Де си баба, како си, шта радиш?
Баба: Дикоо моја, па где си ти, нема те кући никако, све си ти нас заборавио... Како је у граду, имаш ли шта јести?
Миле: Ма учи се баба, немам времена ни за шта. Град нисам видео 2 месеца, треба пара, није тамо јефтино као овде... А знаш како је, накупим нешто пара па јаја и павлаке, најјефтиније да буде...
Баба: Јаоо видим ја да си ти мени ослабио (вади 3 црвене), ево да имаш па једи тамо како треба, немој да ми гладујеш.
П3:
Деда: Опет онај мој долази по 'арач, као да смо опет под Турцима. Гаће ће ми однети једног дана...
Комшија: Ма шта причаш ти матора будало, ниси ни био под Турцима. Него, дај малом, видим ја од мог Владе на оном фејсбук профилу да ти је унук са неком малом плавом, добру сису има, права... Сигурно му за њу треба новаца.
Деда: Јаооо, па што ми не рече, ја мислио за дроге и цигаре му треба, а он женске вата. Увек сам ја говорио да је он на деду, таки сам и ја био кад сам био млађи, све лепојке пред капију падале да их женим, а ја оплети... љуби га деда, пола пензије ће да добије...
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.