Sigurno jedan od najljepsih perioda djetinjstva se moze vezati za onaj period koji se naziva „fudbalsko djetinjstvo“, period prepun lijepih dogadjaja, snova i mastarija.
Zaista, postoji li ijedan djecak na ovom svijetu koji nije imao mastariju da jednog dana zaigra u svom omiljenom klubu, u dresu s omiljenim bojama, pred prepunim tribinama omiljenog stadiona i da bas on bude taj koji ce za svoj tim postici pobjedonosni gol ili kao golman odbraniti penal u posljednjim trenucima meca. Vodjeni tom mastarijom desetine, pa i stotine djecaka su se okupljali na popularnoj „Blatusi“ i pocinjali svoje prve korake u fudbalu.
„Blatusa“ nije slucajno dobila ime, a sigurno je da svaki grad ima takav teren na kojem se trava rijetko srece, kao voda u pustinji, a blato vjerovali ili ne postoji i u najvrelijim ljetnjim danima. Trening bi obicno pocinjao laganim trckaranjem koje je neko gordo nazvao „zagrijavanjem“, poslije cega smo svi bili dobro ispricani po ledjima. Nakon toga bi uslijedilo zagrijavanje loptom, odnosno medjusobno dodavanje lopte poslije cega nam je vec i predjnja strana tijela bila ispricana blatom koje se lijepilo za loptu koja se kotrlja i spricalo unaokolo. Zavrsni cin treninga je bio pravi nogometni mec u kojem glumimo fudbalere podjeljeni u dvije ekipe. To se najcesce svodilo na cuvenu taktiku „Kud svi Turci, tu i mali Mujo.“, jer su u samom pocetku svi djecaci i jedne i druge ekipe trcali za loptom bez „pozicionog kretanja“. Kasnije je trener to sve uredio držeći lekcije o tome gdje se koji igrač treba nalaziti, ali ja sam vec u tom periodu davno odustao od fudbala. Razloga je sigurno bilo mnogo, ali jedan od osnovnih je bio problem da sam rastao brze od drugih, pa su me svi poceli povezivati s kosarkom (na kraju zavrsim u rukometu), drugi je bilo to silno blato, poslije kojeg u svlacionicama nije bilo tople vode pa smo blatnjavi dolazili kuci i dobijali kritike od mame koja je sve to trebala oprati i pripremiti za sutrasnju “akciju”. Polako se osipala ta ekipa i mnogi su vremenom odustajali od fudbala.
Nakon svih tih naših silnih odustajanja u klubu su ostali samo oni od upornijih i do ušiju zaljubljenih u fudbal. Onih koji su još nekoliko godina kupali u blatnjavim terenima, odlazili znojni u školu ili iz škole kući zamijeniti torbu pa odmah nazad na trening. Sada ih je samo par ostalo u fudbalu, a ostali su otkrivali druge stvari i sportove.
Medjutim i danas u nama cuci duh „fudbalskog djetinjstva“ kada pred play stationom igrajuci neku od fudbalskih simulacija pokusavamo ostvariti tu „veliku pobjedu“ za svoj tim ili kada se kao djete radujemo kada gledamo nase najupornije „kolege“ kako danas osvajaju fudbalske terene sirom svijeta.
„gađati blatom“
To mu, čini mi se dođe nešto k'o naučni eksperiment. Mož' i hemijski. Mož' ti u svojoj lepoj glavici zamišljati koješta i da tu, u mozgiću tvom, sve bude savršeno, zupčanik stil preciznost, totala. Al' kako svaka naučna teorija ne pije vodu u praksi, kako ni razne kristalizacije ne uspevaju baš svaki put, tako i ta čuvena romantika koju, zbog nedostatka kreativnosti, ili totalne apatije, ili pomodarstva, a možda i zbog sopstvene nesigurnosti, najčešće kopi-pejstuješ iz visokobudžetnih patetika filmića, može (i hoće) vrlo gadno da zakaže.
Zato mu možda najbolje dođe da sami kreiramo neku svoju romatiku, 'oće to, verovali ili ne, malo prostiju od vožnje balonom, možda i blago retardiranu, al' da bar znaš da će sto posto uspeti. Ako ta tvoja neka meta romantike to ne ukapira, jebiga, pusti joj patetični film, pa se potrudi da ne zaspiš više od tri puta. I to je nešto.
-Jao, dragi, kako je lepo ovo, ceo krevet si posuo laticama ruža...
-Nisu ruže, draga, ovo je krin. Hteo sam da budem originalan, pa sam uzeo krin. Jeste da sam iskopirao celu foru iz svakog drugog uvodnog filma pred blajv, ovaj romantičnog koje ti gledaš, ali sam bio kreativan pa sam uzeo krin!
-Aaaapćiha!
-Šta ti je bilo dušo?
-Pa, krin ima mnogo polena, znaš da sam alergična, aj' očisti ti to lepo, a ja odo da gledam neki film gde svi umru, a oni se venčaju, da, preporučila bih ti i da opereš tepih, polen se lako zavlači međ' tkaninu.
___________________________________________________________________
-Jeb'o mater, kol'ko ima lišća da se čisti...
-I š'o ti to sad meni govoriš, matora drtino? Znaš da je to tvoj pos'o.
-Ma znam, neg' mi dosadno tamo sam, aj' ti dodži, lepo sedi, pa ja ću čistim, a ti mi pričaj nešto zanimljivo. Dobra si u tome.
-Aj, da se gađamo lišćem, pa posle u krevet, al' ne na spavanjac.
-Ti nisi normalna, matora, deca u školi, pa ona našla da izigrava derle neko. Al' ajd, nek ti bude. I gađaću te i blatom!
-Da pustim i kera?
-Pa sve će nas izgristi. Aj' pusti i njega, u pičku materinu. Luda žena... Lud ker... Samo ja normalan... i to mi je neki život... Al' ne bih ga menjao.
Opšti izgled:
Ne previše zabrinut oko svoje pojave. Savršeno srećan prekriven blatom. Ne previše zabrinut ako dođe kući mirišući na nešto u šta se uvaljao. Dobro pripremljen da stoji i dozvoli vlasniku da ga opere i razume važnost sušenja tako što dobro otrese višak vode sa sebe... obično dok stoji pored vlasnika.
Karakteristike:
Brz i okretan, prilagodljiv i posvećen svom cilju. Nikad nije izgubio sposobnost da lovi za hranu i pokazuje sve ove karakteristike da bi dokazao tu činjenicu.
Temperament:
Veoma inteligentan i umiljat. Nije agresivan ili stidljiv. Koristi ove kvalitete kada žicka hranu od ljudi ili kada uradi nešto pogrešno ili kada ga grde.
Lobanja:
U njoj je smešten mozak nalik kompjuteru. Rešava probleme u deliću sekunde, može se prebaciti sa jedne aplikacije na drugu u nanosekundi i ima dosta kapaciteta za sopstvene projekte.
Oči:
U mogućnosti da vide mrvicu ispod stolice na drugom kraju bilo koje prostorije.
Uši:
Osetljivije od sonara. Kada se koriste u paru sa očima, ništa im ne može promaći. Uši mogu detektovati otpakivanje slatkiša u džepu kroz tri sobe, kroz zatvorena vrata. Uključuju se i isključuju po želji psa.
Nos:
Neverovatno efikasan. Ne postoji granica daljine detekcije hrane. Takođe može detektovati smrdljive objekte i tečnosti u kojima pas voli da se valja, do dužine od 3 fudbalska terena (330 m, prim. prev.). Izaziva poprilične neprijatnosti kada se zabija u međunožje gostiju.
Usta:
Predprogramirana da kupe stvari i da beže sa njima, potrebno reprogramiranje da bi se stvari donosile vlasniku. Novi modeli (naziv: štenad) dolaze opremljeni sa privremenim kompletom igli. Ni jedna noga stola ili stolice je sigurna, naročito ukoliko ih ostavite bez nadzora, bilo nameštaj, bilo štene.
Vrat:
Jak i moćan dovoljno da vuče bilo šta vezano za lanac ili povodac.
Grudi:
Ovaj deo tela se vidi samo trenutak pre nego što se pas lansira u vlasnika da bi pokazao koliko je srećan što ga vidi.
Telo:
Veoma čvrste konstrukcije. Lako pomera velike objekte koji su lakomisleno postavljeni na putanji kretanja psa. Takođe veoma efikasno u obaranju ljudi koji stoje, naročito kada se zabije u noge s leđa.
zadnjina:
Deo tela koji najčešće vidi vlasnik koji se ne potrudi da obuči psa.
Rep:
Nesrećno postavljen na Labradora na visini stola za kafu tako da jednim zamahom može srušiti sve šoljice (naročito ako su pune) i sve ostale predmete koji nisu zakucani ekserima za sto.
Kretanje:
Obično u pravoj liniji, ka cilju, tako da više misli na cilj nego kuda se kreće. Preporučuje se zakucavanje svih vrednosti ekserima.
Dlaka:
Ima nepromočivu poddlaku, koja je neophodna jer pas ne ide oko vode, bilo da je to barica ili bujica. Veoma konzistentna u svojoj specifičnoj aromi.
Boja:
Crna, čokoladna, ili žuta - u zavisnosti od Vašeg izbora, moguća je potreba promene enterijera.
Veličina:
Dovoljno veliki da se zakuca u bilo šta.
Mane:
Ne postoje.
Aktivnost omiljena u krajevima uz veće vodene tokove, a podrazumeva vanbračne seksualne odnose u šašu kraj kakve baruštine. Šašoljenje mogu da kvare određene neprijatnosti kao što su blato i komarci ali retko uspeju i da ga pokvare, jer šta je još jedna zmija u gaćama kad je žensko 'oćno a ti oran.
Za to vreme, u gustišu na teritoriji šaranskog tovilišta "Narodni heroj V.V.Vendi".
- Takoo, e tu, baš tu, sad mi ga daaj!
- Odma dođe maco... ah... sad će još malo pa vulkan... aaah...
...
- Je li bre Mile, dokle ćemo više da se smucamo po ovim rakitama ko obaćetni kerovi, kad ćeš više da me ženiš?
- Nemam čime da te ženim, ženska glavo, ništa dok prababa ne otegne papke,
po testamentu dok je živa ona sve uživa i ništa ne sme da se prodaje.
- Jes' ti, Mile, čitav? Baba Stanojka volu rep može da iščupa, nadživeće nas oboje.
- Ko da ne znam za jadac, ajde kupi prnje dok nas neko nije uvatio.
...
- Koe to tu, e sacam vas ukebo krađa vam ribija materinska, dosta ste šarane vadili pae gazda mene ribo za ribu. E pa gotovoe sat, naebali ste, ili štono kažu u narodu - praćnuo se šarančić! Izlaste napolje, i vi, i štapovi, i meredov!
- Ali mi smo samo malo šetali kraj vode...
- Manemo? Nie poljar Zmijan siso šećernu trsku, eto i blatom se namazaste do vrata ki oni bikonja iz filma sve da vas ne vidu, al ima Zmijan oči sokolove i bolje vidi neg oni drugi marsovac. Napred marš!
