Replika iz filma "Podzemlje"(poznatije kao Andergraund) koju koristimo kada se nekom teškom nesposobnjakoviću poveri rukovanje automobilom.
-Š'a se to dešava, šta radi moj jugo u zoološkom vrtu? Rekao si da ćeš paziti da mu se ništa ne desi! -Ma jebeš mu mater, majmun ušao u tenak! -Vidim da su mi majmuni ušli u jugo, pizda ti materina, onaj orangutan će mi razvaliti volan, ali pitam te KAKO je moj voljeni auto završio kod njih!! -Ma bre juče se mi ušikali, i Cvele ostao najprisebniji, pa sam njemu dao da vozi. A onda je došao na genijalnu ideju kako da skrati put od pristaništa do Beka. Dalje se ne sećam tačnog sleda dogaćaja, al' znam da sam se propudio kad je probala da me siluje šimpanza koja je utripovala da je milf.
Fin i suptilan način da vam rotitelji kažu da ste ga najebali. I oni su sve to prošili, i oni su radili ista sranja kao i vi, i njima su njihovi roditelji pričali isto, ali jebi ga, kazne mora biti.
- E brale, ne mogu napolje, čekam ćala da mi dođe sa roditeljskog, imam 4 keca, raspoloviće me. Ma reći ću mu da sam se zaljubio, jebi ga, na nešto ću se vaditi. - OMEREEEEE! - U jebo te, evo ga, moram da palim, čujemo se kasnije. U sobi sam ćale! - A tu li si. 4 keca, a? Jesi ti lud bre? Alo kretenčino, najgori si! Dobro, onaj tvoj pegavi ima 7 komada, ali boli njega kurac, ima 5 krava, ej bre, to je zalog za budućnost. A šta ćeš ti nesrećo? - Ćale, tek je tromesečje, popraviću do kraja. - Popravićeš ti moj kurac. Pa popravićeš na dvojke, a i to teško, znajući kakva si lenština, jebem li ti ja majku besposlenu! Pa čemu ovoliki kečevi? - Ma... Zaljubio sam se. - Aha... Slušaj sine, znam kako je to. Prva devojka, pa onda hormoni divljaju, udaraju u glavu, ali u donju, a ne u ovu koja ima sposobnost razmišljanja. Jebi ga, mlados' ludos'. Pa bio sam i ja mlad. - Aham... Kul... Nego, mogu li do igraonice? - Ne, kažnjen si dok ne popraviš bar 2 keca. Zagrej stolicu i preusmeri tok misli sa donje ka gornjoj glavi.
To su obicno danas visoko obrazovani ljudi koji su kao sto je navedeno zdravi i mladi,pa im to predstalja problem prilikom zaposljavanja.
Jedan vic to najbolje pokazuje: Jednog dana sef u "XY" preduzecu morao da da otkaz jednom radniku pa krenuo po preduzecu da gleda koga ce: -Nailazi na starijeg coveka 62-3 godine i kaze mu takva i takva stvar,a on ce njmu nemoj mene,sta je meni ostalo jo 2-3 god do penzije,ko ce mene matoraog.I on nista krene dalje. -Zatim srece roma,koji takodje radi u firmi i kaze mu kakva je situacija,a rom ce njemu,ako mi das otkaz optuzicu te za rasizam.On sta ce krene dalje. -Ide on kad izlazi homoseksualac,pridje sef homoseksualcu i kaze kako stoje stvari.A homoseksuac ce njemu,to je sigurno zbog moje seksualnog opredeljenja,prjavicu te za diskriminaciju...i sta ce sef krene dalje. -I srece on mladog,zdravog,fakultetski obrazovanog coveka i kazemu da mora da da jednom od zaposlenih otkaz,slegne ramenima i kaze mu: "Ti si velik radnik,a i mlad si,zdrav,pametan snacices se ti!
Najpametniji savet starijih mladima jer tek kada čovek dođe u srednje ili kasne srednje godine shvati koliko ima mudrosti u tom savetu.
Kada si mlad uživaš u svemu i nemaš briga, roditelji ti pružaju koliko mogu i imaš siguran oslonac. Međutim prva proba, ispit kakvog si kova, dolazi venčanjem. Tada prvi put shvataš kako je bilo tvojim roditeljima jer si sada oslonjen sam na sebe, na sebe i na ženu. Tada shvataš da moraš početi da misliš i na ženu jer sada treba sve da delite, ne možeš da misliš kako samo tebi treba da se ugodi i kako samo tebi trebaju nove patike ili duks. Ne sada ste ZAJEDNO u svemu. Ali mladi ste pa to i funkcioniše, privikavate se. To je sve samo priprema onoga što sledi, a to su deca i kraj sopstvenog života. Došla su deca i ona ne mogu ništa sama, nejaka su, suviše mala i hteo ne hteo moraš se odreći nečega kako bi mogao da pružiš svojoj deci ono što ima treba. Znači u početku manje izlazaka, manje nekih zezanja ali, Bože moj, to su tvoja deca i naravno da ćeš to uraditi. Kako deca rastu, rastu i njihovi prohtevi i potrebe. I što više rastu ti moraš sve više da se odričeš kako bi mali nezahvalnici imali ono što im treba. Naravno nikada ti nije žao jer su to tvoja deca pa ti nije teško da se odrekneš odlazaka sa ortacima na zezanje svakog drugog petka, ne treba ti nova jakna jer ova stara se malo izlizala ali ne pušta nigde i nije pocepana, a patike ću malo da zalepim pa mogu da preteraju zimu. Porasla su deca, srednja i fakultet/viša, više skoro da nemaš svoje ja, rintaš kao konj kako bi deci platio knjige i školarinu, kupio im neki autić (greota dok su mladi da malo ne uživaju), neka ih neka izlaze još uvek znam kako je lepo biti mlad. Svane i taj dan kada su deca napokon odrasla, zaposlila su se, venčali se. Kratko rečeno postali su svoji. Lakne ti jer ćeš napokon biti slobodan da malo putuješ, ideš na pecanje, družiš sa ljudima, da pokažeš kako još nisi za bacanje. Sloboda! Ali, uvek dođe jedno pokvareno ali, ne lezi vraže razbole ti se roditelji, stari su i više u njima nema snage. Ne želiš da ih napustiš jer su ipak celog života bili tu, tvoj oslonac, rame za plakanje, tiha pomoć kada je najpotrebnija. Ne možeš i nećeš da i pošalješ u dom nego uradiš ono što ti srce kaže, odeš da ih neguješ. Posle nekog vremena uhvatiš sebe u kupatilu kako zuriš u svoj odraz i moliš Boga da ti oprosti na mislima koja te pritiskaju, ne daju ti da spavaš, zov slobode i želje da napokon živiš svoj život. Uhvatiš sebe kako na stolici sanjariš o vremenima kada si bio slobodan, bezbrižan, kada si uživao u životu i sve ti se činilo lepo i dobro. Ahhh to Blaženo neznanje je sve češće u vašim mislima. Negde u to vreme tvoja krvna slika postaje sve gora, zdravlje sve krhkije ali još nije neki veliki problem. Kada roditeljima dođe vreme i oni odu pomisliš kako je napokon tvoj život samo tvoj, živela sloboda! Ali tada shvatiš da od toga nema ništa. Telo više ne sluša kako je nekada, sve stvari su postale mnogo teže nego što pamtiš, na mišiće gravitacija nekako čudno deluje, svi nešto šapuću kao da je to u modi, mutno ti je pred očima, a novine su počele da štampaju sitnija slova zbog krize. Tada te udara u glavu spoznaja da ti je ceo život prošao i da skoro ništa više nemaš za življenje jer sada dolaze tvoja deca da te neguju i ne mogu nikako da shvate da ti je dobro samo si nešto mnogo umoran, mora da ti je ona komšinica sa trećeg sprata sipala nešto u kafu onomad kada ste pili.
Dovoljno bogat da ispuni sve hirove svog unutrašnjeg djeteta.
- Šta je to, Milane, nema škole danas? - Nema, došao danas neki čika iz Belgije, dao direktoru blokče nekih roze papirića, pa nema škole sedam dana. - Čuj to. - Jeste, tata kaže da je to neka nosalergija, šta li...
