Neka od zilion izreka nastalih u narodu, koja se toliko upotrebljava,
da je smorila i boga i oca, a verovatno i sveti duh nije pošteđen...
- A što joj stavljaš OHO-lepak na stolicu? Kod drugom jamu kopa, sam u nju pada!
- Ae, mani me umosmorina, daj taj lepak dok nije zvonilo za početak časa...
Mesto gde siromašni dobiju svoj jedini obrok u toku dana. Humanost na delu.
U poslednje vreme slušam apele da se za narodne kuhinje skupi 100 tona kupusa, 130 tona krompira, 20 tona šargarepe... a niko se nije setio da izađe u javnost sa idejom da se skupe dobrovoljci (zašto ne i ti ljudi koji se hrane u narodnim kuhinjama?) i naprave turu po lepoj nam Srbiji i uberu onu silu voća i povrća koju nije imao ko da obere...
Ove godine je otkupna cena jabuke bila 3din/kg, ljudima koji uzgajaju jabuke se nije isplatilo da beru pa su jednostavno pustili da opadnu same i istrule...
Pametniji popušta
to je jedini cirkus sa 256 klovnova koji neprave budalu od sebe vec od naroda.
- mleko od preplašenu krmaču
- krzno od neprcane mačke
- ušna mast eskimskih pubertetlija
sve to pomesati i utrljati na bolno mesto
Muzika koja u svako doba može da te strefi ravno u srce,i da pri tom pustiš koju suzu...a ako ima i ića i pića na stolu...doživljaj je zagarantovan!!!Naravno NARODNA MUZIKA NIKAKO NIJE I NITI ĆE BITI NARODNjAK (TURBO (grand) FOLK)...
"Poslednji boem","Jutros mi je ruža procvjetala","Kafana je moja istina","Dotako sam dno života","Tužno ljeto"..........
Žena koja kaže da joj je 30-tak, izgleda kao da joj je 40-tak, a ima preko 50 godina. Uglavnom su čedne, uzorne i često device (u horoskopu). Omiljenu literaturu ove popularne grupacije čine Žile Vern, Tolstojevski, Odore de Baldak i ostali poznati Srbi. Svoju reputaciju gradile su dugo, velikim odricanjem i čestim noćnim učenjem sve do zore.
Populacija koja ih podržava je intelektualnog tipa, porodično orijentisana, konzervativna i sa prefinjenim ukusom za damsku pojavu, harmoniju i najčistiji zvuk našeg doba !!
Navešćemo primer jedne poznate pesme koju ćete svakako odmah prepoznati. Zbog dužine i izuzetnog smisla koji se ne može opisati na ovako malom prostoru, navešćemo samo refren. Ide ovako :
MMMMMMMMMMMMMMUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU
LLLLLLLLLEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE
MMMMMMMMMMMMMMUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUU !!!!!!!!!
KUKU, LELE, KUKU, LELE, KUKU KUKU KUKU LELE JOOOOOJ !!!
Možda vam malo zvuči kao zavijanje, ali to je zato što niste muzički obrazovani i ne umete da apstrahujete i da se udubite u dubok smisao ove prelepe i naširoko poznate i dirljive kompozicije.
Način prenošenja informacija o poreklu i opstanku jednog naroda na tradicionalnim prostorima njegovog bivstvovanja. Jedan od dokaza da su određene nacije koegzistirale u istom trenutku na istom mestu i vršile uticaj jedna na drugu. Naročito je izraženo kod naroda koji su vekove i eone proveli na raskršćima svetova, kultura i religija kao što je naš narod.
Okrug, Srednja zemlja, negde oko Bilbovog sedmog rođendana:
- Smigole, sine, šta bi hteo za večeru?
- Daj ribu, ribu, ribu. Daj ribu, ribu, ribu. Daj ribu, ribu, ribu. Ribu, ribu, daaaaj...
Dobro poznat običaj u Srba da se na svadbu, slavu, ispraćaj, rođendan, babine, dedine i ostale manifestacije nešto "ponese".
- Šta nosiš Jovanovićima za slavu?
- Ja nosim kilo rakije, pakovanje čaša i peškir. Ti?
- Ja ću kilo kafe, šes' tanjira i pakovanje krpa. Rekoh da se ne poklopimo da nosimo isto.
- Ma lako ćemo nas dvojica, nego ne znam šta će onaj silni narod što pozvaše da nosi.
Dečja nevina pretnja usled neukusnog ručka.
A ti meni samo stavljaš ovaj celer i šargarepu i ovu glupu supu i posle me teraš da jedem grašak i spanać... Ali ja ću otići u narodnu kuhinju i tamo će me hraniti i neću ti više nikad doći.
