Kad vam neko priča nešto o čemu samo možete da smislite novi način da mu kažete - "Odjebi, ne zanima me", ali mora da se napomene da je ovo važna delatnost u kojoj svetski poznate batice na nivou jednog naselja dominiraju svojim dubokoumnim odjebavanjem.
Načini odjebavanja (od najstarijeg ka najnovijim): - Ne zanima me. - Boli me uvo. - Puca mi kurac. - Vrište mi jaja.
Budućom modernizacijom ovo će se nastaviti...
Razgovor batice i lika kome je potreban novi kompjuter:
L: I tako mi crkne grafička... B: Aha, aha... L: A procesor mi je već zastarela tehnologija, tako da i to moram da menjam... B: Aha, aha... L: Ne znam da li da i to menjam sa novim procesorima AMDa što će sad da izadju? B: Na pod odma. L: Što na pod? B: Je l si ti gluv? L: Nisam, što? B: Pa je l čuješ da neko puca? L: Ništa ne čujem, ko puca? B: Pa puca meni kurac za tvoj kompjuter, nego da ti pričam što sam uzeo motor za soma evra... L: Vrište mi jaja za motore, bolje da si uzeo komp za te pare.
Ono što spriječava iznerviranog lika da razlupa njušku smaraču koji ne zna kad treba da zaklopi labrnju. Međutim, kada ta brana više ne može da izdrži film puca. Tada od mirnog kolekcionara mirišljavih maramica nastaje divlji kostolomac i sakupljač ušiju i prstiju svojih žrtava, koji će palicom da ti prefarba facu u blage nijanse plave i crvene. Ugaziće te kao durmitorski brabonjak, začiniće te sačmom, o'kinuće ti glavu mačetom, iskenjaće ti se u utrobu i baciti ostatke u potok. Bolje da cutiš.
...I ovaj ti njemu kaže: "Vi smrdljive izbjeglice treba da se vratite u svoje šumske jazbine i da umrete tamo, ko i sva divljač." Tu ti Mitru pukne film, skoči ti on na njega, tresne mu glavu o šank, pukne ga flašom loze i ovaj padne na pod. Onda uzme da ga šutira u glavu, iznese ga napolje i krene da ga vuče po kaldrmi. Na kraju mu nab'o onaj njegov Rambo nož u šupak i otiš'o u pravcu Đakovice, i više ga nismo viđeli.
dobro poznati narodni metod ispitivanja zrelosti lubenice(iliti bostana)...za ovakvu veshtinu potrebno je: 1.jedna istrenirana ruka 2.jedno zdravo uvo 3.godine iskustva i provedenog vremena na pijacama i lokalnim prikolicama ...frekvencija zvuka koja napusta koru lubenice,jasni je pokazatelj njenog stepena uzrelosti(barem se nadam da je tako....nisam jedan od "kucasha")...iskusni primeri mogu iz dva kucanja da vide,je li bostan sladak ili ne...kakvo vadjenje kocke,kakvi bakrachi...:)
To su one divne komšije koje smo svim imali sreće da upoznamo u detinjstvu. Oni koji hoće da vas stresu sa svoje voćke kad vas uhvate da berete voće i puštaju pse da im ne bi krali iste. To su one divne čike koji vam sekirom raspolove loptu koja je upala u njihovo dvorište, pa te dve izduvane polovine izbace preko ograde. Uhvate vas krvnički za uvo pa dovuku do vrata da kažu vašima mami i tati kakvu su decu odgojili.
E takvom divnom komšiji sam svaku noć upadala u dvorište i čupala parike koje je sadio, pa je on terao svu decu iz naselja da se izuvaju i upoređivao otiske naše obuće sa onima oko paprika. Jebale ga njegove paprike!
Mala zadimljena birtija, ne više od pet stolova. Obično van grada, sklonjena od pogleda pa i da prođeš pored nje teško da ćeš je primetiti. Već sa vrata se oseti domaća atmosfera kao da si u svom dnevnom boravku a ne u birtiji punoj neznanaca. Tvoje je samo da založiš neku smešno jeftinu brlju a duša se sama otvori i onda istovariš na konobara sva govna što te guše a on mučenik ti samo doliva i sluša. Jbg, od takvih kao ti je decu odgajio i odškolovao pa ćuti, trpi i klima glavom. A ako nemaš šta da mu kažeš ili ne želiš da se ispovedaš nekom tamo strancu uvek možeš poslušati priče sa okolnih stolova. Nasmejaće te, skenjati, baciti u razmišljanje.
Posle radnog vremena konobar (Ujedno i gazda kafane jer nije lud da plaća nekog da sedi u kafani) dolazi kući.
- E ćale, znaš šta je danas bilo!? - Ne i ne zanima me. SAMO SI MI TI FALIO! Priznade mi čovek danas nanošenje teških telesnih povreda, pokušaj ubistva i prostituisanje ko da je u ispovedaonici i sad sam ja željan da slušam tvoja sranja... Polazi u sobu, nema džeparca dve nedelje i dobro razmisli o tome što si uradio! - Ma nisam ništa zajebo ćale nego ona mala što... - Ma marš bre u sobu!
Sredstvo za otklanjanje ušne masti iz unutrašnjosti ušne školjke. Često ga možete primetiti kako nadmeno štrči u odnosu na druge nokte. Ono što je najinteresantnije je što jedini on nije isečen i obavezno stoji samo na jednoj ruci u zavisnosti da li ste levak ili dešnjak. Najzabavnije je kada razgovarate sa nekim, a on džara uvo i onda taj sadržaj pogleda sa određenom dozom entuzijazma, pre nego što cerumen obriše o farmerke.
Srbija je pitoma zemlja, nema smrtonosnih životinja, opasnih predela, reka koje gutaju sve pred sobom, zemljotresa(dobro ima al' je raritet, da se ne naljute Kraljevčani) nema ni onih poplava ludačkih(opet isto samo, Jaša Tomić). I gde onda da bace čoveka koji se tako dobro snalazi u divljini ako nam priroda i nije baš divlja. Nije priroda, ali zato ljudi... Da, ironično ali najveća divljina je u najurbanijim oblastima, te ćemo našeg "Medved Roštilje" baciti u sred Beograda.
Lome se grane, čuje se cepanje platna zatim zvuk tela koje upada u kontejner, iz kontejnera izlazi ruka koja se hvata za obod, zatim druga na kojoj se nalazi sat(u tom trenutku protrčava mali ciga krade sat i nestaje) potom izvire glava našeg junaka: -Ohh, evo me, u sred nigde, divlji Beograd, tačno je - pogleda na ruku, nema sata - ne znam koliko je sati ali po dimu ove prepune ćevapdžinice mogu zaključiti da je oko 5 ujutro i da se mladi primerci ove životinjske vrste zvane Studentus Tarzanus vraćaju ušikani iz kolektivnih okupljanja, treba biti vrlo oprezan, ne gledajte ih u oči, niti pokušavajte da uspostavite bilo kakav vid komunikacije sa njima, pokušaću neprimetno da izađem iz ove zamke...
(iskače iz kontejnera čuči i govori u kameru dok od iza prilazi lik sa pljeskom i pivom u rukama)
- Dakle, moram da smislim kako da zaobiđem.. AAA(pivo mu zaliva vrat) oh ne, beži Rodžere, primećeni smo. (kreću da trče, ali ih primećuju dva organa reda) - Stop you monkeys! Stop I fuck your mother! - Izvinite, oni tamo su nas napali morali smo da bežimo! - Well stop in mothers pussy! (kamermanu) Is that yours? You donkey one! - Gospodine, mi smo novinari, samo želimo da snimimo vaš način života. - Živoje, put them foxes, this Romanian is familiar to me, i think he's on paydo. - Nemojte, nemojte molim vas!
(hapse ih, odvode u stanicu, posle poziva britanske ambasade ponovo ih puštaju)
- Evo nas, ponovo u divljini, upozorili su nas da treba da izvadimo pasoše čim primetino čuvare rezervata. Oh vidi! (pokazuje prstom na četiri lika sa kajlama) Primerci skoro uginule vrste Dizel D2, možda možemo njih da iskoristimo da izžickamo za neku hranu. (prilazi im) - Ćao društvo, lep nakit, moram primetiti. - What ya want stupid American, go in America I fuck your mother in pussy to I fuck you! You bombarded us now you want to live here and fuck our girls, turn into match and delete. - Ne razumem šta govore, neko bombardovanje, sigurno nije nešto prijatno, idemo Rodžere. Baš sam mislio da će ovi mladi momci znati bar malo engleski.
(dolaze do Kalemegdana, snimaju prostranstvo)
-Vidite one šume i brda tamo? Plan nam je da pobegnemo iz ove betonske džungle tako što ćemo otići tamo i zapaliti signalne bakluje gde će nas dočekati helikopter. Pre toga moramo da nazovemo našu helikoptersku ekipu, problem je samo naći neku nerazbijenu govornicu i osobu zaduženu za prodaju kartica koja nam neće reći nešto ovako "Talk Serbian so whole world can understand you"... Zaista moramo pronaći šta to znači, ako se ikada bezbedno vratimo. Baba neka: Hey, dont film that! - Molim? Baba: Dont film, you nato agressors! You are spies, arent you? I know the ones like you! - Opet neka agresija... 'Ajmo, ne mogu više.
Odlaze, nailaze na neku dvojicu Engleza što se vraćaju sa Egzita, oni im pozajmljuju pare za nazad. Epizoda nikada nije objavljena jer im je u avionu ukradena kompletna oprema i snimljen materijal, u istom avionu bila je srpska delegacija koja je išla na neke tamo pregovore.
Pričati sto na sat, krajnje narazumljivo. Biti razgovetan kao Google Translate. U jednom potezu baciti u rebus sagovornika koji nakon toga nije u stanju da shvati kako vetar duva. Zaludeti ga do te mere da će celokupnu situaciju posmatrati iz zbunjujućeg aspekta neverice u kojoj, poput uboda komarca, neće osetiti nikakvo pucketanje genitalija radi potencijalnog shvatanja izlaganja dotične osobe.
-Znači, nakon te epizode Sile ostao sam onako sa pogledom uperenim ka televizoru. Kod nas to veče bila ženine jetrve frizerka, pa njena polusestra iz očevog drugog braka. Plače što su Sili ukrali dete. Suza suzu stiže. Jebote, 'ladno me nateralo da pomislim kako je to kad ti ukradu dete. A ovaj moj mali jeste tikva bez korena, ali ipak ga volim. Sećam se dana kad sam ga pravio. Padala neka kiša u pičku materinu i baš taj dan Koštunica pobedio na izbo... -Alo, bre, koji ti je moj?!
