Taktika na plačka, jedan od najinteligentnijih načina za priliv finansija.
Uđeš u kladionicu, sve kao u kazinu, šljašti, toplo, klima, posteri Barse po zidovima, znak za zabranu pušenja, zgodna šalteruša koja te šmeka od kad si ušao, kamere (radi sigurnosti, jelte), udobne stolice, HDTV, toalet iz kojeg bi mogao da jedeš.
Sedaš za sto, uzimaš liste na čijoj naslovnoj pozira devojka čije ime ne znaš, ali nije te ni briga. Ima dobru nogu.
Okrećeš na Ligu, vadiš listić i pogled ti se zaustavlja na taj večiti kontrast, na tu muku, na te zelene hemijskice... Obavija te tuga oko srca, češeš se po glavi i gledaš u tu sirotinju. Ne. Danas nećeš dati sto đunti. Bacićeš 200! Nek i ljudi imaju od čega da žive! Jer, nije ni njima lako. Daleko bilo da jeste.
Epilog burnog života, prepunog himalajskih uspona i nijagarinih padova, uzaludne ali odvažne borbe za sopstveno parče zemlje, šaku soli i bezbednost najvoljenijih bića.
Ja znam da nije poražen iako njegove zureće oči odaju utisak nemoći i oronulosti... Mnoga blata i govna je taj pregazio, Dunav preplivao uzvodno... Taj je tri hiljade i sedamsto recki na zatvorskom zidu urezao. Taj se borio protiv raznih Kaligula i Atila Hunskih, protiv kuga i ciroza, požara, agenata, dripačkih cokula, deseptikona... pa nije ni čudo što je post'o mediokritet, namćor.
To je ustvari panja, gromada, neko ko u malom prstu nosi ono što mnogi neće za života poneti. Iskustvo Davida, mudrosti Dalaj Lame...
Sve što mu je potrebno je mir... Nema tu povratka, samo mir...
Novi direktor u obilasku sveže prodate firme... bradati, zadrigli poslovođa ga vodi kroz postrojenje i upoznaje s' kadrovima...
- "Ovo vam je farbara, trenutno radi druga smena... Ovo je Mile, šef odeljenja, a ovo su naši najbolji farbari: Nikola, Cane i Ćela..."
- "Aha... Dobar dan svima..."
- "Dobar dan direktore..."
- "A ko je onaj tamo...? Što on nije prišao?"
- "A to vam je naš Raša... Raša Flaša. On je ono... priča za sebe, ako me razumete. Samo ga treba pustiti da na miru radi i nema problema, dobar je..."
- "Mhm... da, razumem. Nego, da mi vi pokažete bilans troškova za ovu godinu..."
Boemski eskivaž. Iskusni alkosi ga koriste kao zajebanciju prilikom dolaska računa za štetu upravo izazvanu na jetri i bubrezima, ali suštinski upotrebljiv u bilo kojoj situaciji.
- 13.000 dinara.
- Za patike? Pa jesu od kriptonita, mamicu mu jebem?
- Ali tataaaaa! Najka vidi kaka, vrste ko što nosi Pantela!
- Ženo, plati ti, meni nije ni do čega.
Uvredljiv i komičan izraz koji sagovorniku dokazuje da je prljav, brljav, debeo, alav, neuredan "da mu ni krme nije ravno.
- Ih Marko sve si sam pojeo i zakrmacio sve oko sebe... Ni krme ti nije ravno!!
- Ma fta bve ja vebote!! (prica punim ustima - ne moze da diše)
karakter je kao kurac dobar samo kad je cvrst..ili suprotno? kad covek shvati gresku svog rezonovanja trudi se da je ispravi ili nadje opravdanje,jebes karakter ako nije labilan je izraz kojim opravdavamo svoje svesne greske.
x:druze, reko si da vise nikad neces da pijes?
z:jebes karakter koji nije labilan,ziveli!
Kažeš dobrom prijatelju kad krene da bogorada i stenje.
:ljift ne rabotajet, idete uz stepenice:
-Auuu... uuuh.
...
-Uuuh jebote...
-'Ajde, ajde, šta stenješ, nije tol'ko debeo...
Izraz koji se koristi tamo gde ne bi bilo prikladno koristiti izraz"Misliti i srati,nije isto"!!!
U skoli,pred tastom,kod sudije za prekrsaje,na sahranama.....
Realna slika stanja u nasoj zemlji. Ranije se govorilo: "Nije ti to tata pravio!", a sada smo zaglibili u kredite. Inace, koristi se kada neko bezrazlozno, samo zbog radi fazona, unistava neciju tudju, obicno javnu imovinu.
A: (cepa sediste u autobusu)
B: "Ne diraj to, nije ti tata to dizao na kredit!"
Blaža verzija glagola jeste. Uglavnom se koristi kako bi se smanjila veličina prozivke upućena nekome i kako bi se izbeglo zatvaranje očiju.
-Dragi, ja mislim da sam konačno stesala liniju, posle toliko fitnesa i dijeti.
-Pa nije da nisi stesala, al mogla bi na još koji trening da odeš.
Pitanje za onog kome smo nešto tražili, a on se buni kako ga ceo život iskorištavamo. Nije bitna potreba, nije čak bitno ni da li tu potrebu zaista iskazujemo stalno, bitno je samo da smo mu/joj nešto tražili i dobili kuknjavu u paketu sa uslugom.
- Ženo! Gde su mi gaće?
- Dobro bre dokle ću da ti govorim? U plakaru, gde uvek i stoje! Kad ćeš bre jednom prestati da mi tražiš veš posle kupanja?
- A za šta te imam?
- Pa sigurno ne da ti tražim gaće!
- Mogu ja i da ih ne nosim, ako tako više voliš?
