To je ono što su govorile bake iz komšiluka kada sam se ja vraćao pijan ko dupe sa neke žurke. Naravno, vruć lebac je bilo omiljeno jelo koje sam konzumirao kada se našpiritusam.
Baka 1, baki 2 : "Vidi malog što je uranio, pa bio po lebac"
Harlekin : (delirijum tremens glasom)"Hik! 'bro jutro!"
Skepsa koja se razvila usled čestog ponavljanja - vuk, vuk - pri čemu su ljudi oguglali i ne padaju tako lako na šuplja i zvečeća obećanja i čokoladne rečenice.
- Ćale, pazi kad ti tvoj sin kaže, na kraju godine sam odličan, ma trista posto, spremaj repa za kolica!
- Mamlaze, 'vataj knjigu da te ne pošaljem u kanal! Pričaš to već tri godine, dok ne vidim, ne verujem!
..........................................................................................................
- Jao, draga, ali promeniću se, tebe mi, evo, poslednji put sam zavrteo točak sreće!
- Mani me čoveče i ne kuni se u mene, hoćeš da se presamitim niz ove stepenice, dok ne vidim, ne verujem!
..........................................................................................................
- Mala, imam pitona, dvadeset četiri bez šlema, vijaće te celu noć!
- Pali, sinak, znam i ja tu pesmu, dok ne vidim, ne verujem!
Reakcija zemljoradnika kada vidi propalo žito.
Zajebancija na račun jarana koji ne uspije parkirati kola iz više pokušaja!
Konačni, šah mat, odgovor rodtelja kada zahteva od vas da ponesete nešto sa sobom.
- Ćale idem na basket, aj zdravo.
- Ponesi mobilni, možda idem negde, pa da ti javim.
- Ma jesi ti normalan bre, šta će mi telefon na basketu, a i ako ideš negde imam ključeve.
- Ma ponesi za svaki slučaj.
- Daj bre, ne mogu sad da se izuvam, pa da ulazim...
- Ponesi ga! Ne pije vodu i ne traži hranu.
- Ali, ..
- Ajde, ajde...
Odličan preduslov za svakodnevno kašnjenje
Sveto pravilo pri raspodjeli pozicija na fuci u kraju. Uvijek se znalo, ko ima dvije lijeve noge na gol, ko eventualno ima dva metra, al ne može pretrčati više od 10 metara u radijusu glumi Japa Stama, odnosno što dalje od gola, a ko nosi prave tike, on može pred protivničkim golom razapeti šator.
- E batice, ajd ja ću ostati pozadinac dok vidimo kako će stvari funkcionisati. Ti ajd naprijed malo.
- Normalno, zna se ko je majstor vazda bio... Kako se ono kaže, što dalje od gola, to veći gospodin.
- Aj baš da te vidimo, al ako ne ga ne zabiješ za 10 minuta ideš na gol, automatski!
- Imamo dil...
Koristi se kada želimo da izrazimo nečiju karakterističnu osobinu, ponašanje. Nešto što taj neko često radi, što ne bi trebalo da iznenađuje druge ljude, nešto toliko često kod osobe, da jednostavno on ne bi bio on da to ne radi...
-Vidi ga Mirko budala što muva one klinke...
-Ne čudi me, ne bi on bio on da svaki put ne spopadne neku malu...
Za početak, da ne uvredim bilo koga, nije problem u tome da li neko jede ili ne jede jagnjetinu, svako ima prava na svoj ukus. Prosto, ova rečenica mi je uvek bila interesantna, jer još na početku neke proslave (gde se služi prasetina + jagnjetina) mogu da odredim ko će od prisutnih izgovoriti ovakvu rečenicu. U velikoj većini slučajeva, to je pripadnica ženskog pola. Raspoznaje se po tome, što pije negazirano nehlađeno piće ili vodu, od alkohola (mada ne konzumira alkohol) naručuje Bejlis ili Keglevič (Izvini! A jel služiš to na svojoj slavi?). Posle svih mogućih pritužbi da joj je hladno i ako sedi pored radijatora, zvučnik joj bije direktno u glavu, od slavske sveće joj suze oči, a slavsko žito ne može da uzme jer joj orasi nadražuju nepca...dolazimo do čina konzumiranja mesa. I dok se svaki prosečan Srbin raduje tom delu proslave, za nju nastupa jedan tragičan deo: kako ti parčići mesa imaju kožu, ren je štipa za oči, a kupus salatu ne voli...i kako odabrati pravo parče mesa, koje NIJE jagnjetina. Ako toliko ne voliš da jedeš nešto, kako ga ne prepoznaješ? Ja ne volim boraniju i grašak, pa nikada nisam terala nikoga, da mi razgraniči to od npr. pasulja ili pirinča, savršeno znam razliku.
Jagnjofobičarka: Izvini, jel možeš da mi pronađeš neko parče koje nije jagnjetina i da nema kožu i da nije slano, pošto ja ne jedem jagnjetinu?
Prosečan Srbin prožderavač bilo kog mesa: Pa evo ovde ovo tamnije meso ti je jagnjetina, pa ubodi sama!
Jagnjofobičarka: Ali to meso dodiruje ovo drugo meso, ja to zaista ne mogu da jedem, sigurno je poprimilo mirise...uzeću malo salate!
_________________________________________________________________________
Jagnjofobičarka: Baš je super što kod vas nema jagnjetine, super sam se najela, pojela sam tri parčeta, odlično je ovo prasence!
PSPBKM: Pa to što si jela celo veče je jagnjetina, ne znam kako nisi osetila kada je ne voliš!
Jagnjofobičarka: FUJ! Ja zaista ne jedem jagnjetinu, sada mi se stvarno slošilo, vidim ja nešto mi je čudno, ima neki drugačiji miris...
Legendarno pitanje koje koriste stariji mangupi da bi naterali klince da se potuku.
Vlada: Ko je jači od vas dvojice?
Rade: ja sam!
Pera: ma laže on,ja sam!
Vlada: e pa ne možete obojica biti najjači,mada mi je Đole reko da je Pera jači...
Rade: eo saćeš vidiš da nije... paf paf trš...
